Presuda suda u Moskvi: Tužilac iz Haga koji je izdao nalog za hapšenje Putina dobio 15 godina zatvora

Tužilac MKS-a Karim Kan proglašen je krivim za davanje instrukcija za izdavanje „svesno nezakonitih naloga za hapšenje građana Ruske Federacije“. Osuđen je na 15 godina zatvora, sa prvih devet godina zatvora, a preostali rok u kaznenoj koloniji maksimalnog obezbeđenja.

Ostali predstavnici MKS-a osuđeni su na zatvorske kazne u trajanju od 3,5 do 15 godina.

Istražni komitet Rusije pojasnio je da su osuđene sudije Tomoko Akane, Rosario Salvatore Aitala, Serđo Gerardo Ugalde Godinez, Haikel Ben Mafoud, kao i predsednik suda u Hagu Piotr Jozef Hofmanski, njegovi zamenici Karanza Luz del Karmen Ibanez, Bertram Šmit i Rene Adelaide Sofi Alapini-Gansu, prenosi The Moscow Times.

Nakon presuda, tužilac i sudije su stavljeni na poternicu. Istovremeno, Generalno tužilaštvo nije preciziralo koje Ruse progoni sud u Hagu.

U martu 2023. MKS je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i komesara za prava deteta Marije Lvove-Belove.

Prema sudu, oni su odgovorni za ilegalni transfer i deportaciju dece iz Ukrajine i okupiranih teritorija u Rusiju. Kao odgovor, Istražni komitet Ruske Federacije otvorio je krivični postupak protiv sudija MKS-a koji su izdali naloge za hapšenje.

Putin je tada nazvao sud u Hagu „malo poštovanom“ i „ne nezavisnom“ organizacijom koju ne priznaju Sjedinjene Države, Kina i Turska. Takođe je uveravao da može lako da zaobiđe nalog za hapšenje kroz međuvladine sporazume. Uprkos ovim izjavama, Putin je odbio da poseti nekoliko zemalja u poslednjih nekoliko godina zbog pretnje hapšenjem.

Konkretno, 2025. godine nije letio na samit G20 u Južnoj Africi i samit BRICS-a u Brazilu. Istovremeno, Putin je posetio Mongoliju u septembru 2024. godine, a Tadžikistan u oktobru 2025. godine. Obe zemlje su članice MKS-a, ali nisu pritvorile predsednika Ruske Federacije. EU je zbog toga kritikovala Ulan Bator i Dušanbe.