Kent: Putin u završnoj fazi, Rusima omogućiti da budu informisani

U autorskom članku za cepa.org, Kent ukazuje da se Putin priprema više od deceniju za potpunu kontrolu informacija. Godinama je pojačavao pritisak na zapadne novinske organizacije sa servisima na ruskom jeziku.

Njegovi agenti su uznemiravali i pretili ruskim nezavisnim novinarima. Kremlj je više puta testirao isključivanje Rusije sa međunarodnog interneta.

Sada kada je rat počeo, Putin je prešao u završnu fazu, blokirajući Ruse sa zapadnih novinskih sajtova i zatvarajući sve domaće medije koje Kremlj ne može da zastraši. Blokirao je Fejsbuk i Tviter, a gašenje interneta može da se desi u bilo kom trenutku.

Čini se da Zapad nema plan za ovaj trenutak. Godinama su se diplomate kolebale oko jačanja komunikacije sa ruskim narodom.

Pojedini su se plašili da će takva akcija isprovocirati Putina na nove korake za podrivanje zapadnih društava. Drugi su mislili da su Rusi toliko indoktrinirani da nijedna zapadna poruka neće dopreti do njih.

Mnogi zapadnjaci su se takođe protivili svemu što je zaudaralo na „našu sopstvenu propagandu“, verujući da bi pokušaj da se asertivno promoviše naši stavovi neizbežno pogoršao naše širenje lažnih informacija.

Pošto se Putin pripremio, ruski građani su sada sve više zarobljeni, u situaciji u kojoj malo šta mogu da vide o ratu osim saniranog, pobedničkog pogleda koji zvanična televizija nudi.

Mnogi Rusi prihvataju ono što Putin radi ili samo pokušavaju da ne razmišljaju o ratu (iako su hrabri saradnici Alekseja Navaljnog sproveli ankete, što je pratilo izvesno kretanja u stavovima).

Drugi su pronašli načine da saznaju šta se dešava, često od rođaka u vojsci ili prijatelja u Ukrajini. Veliki broj Rusa protestovao je zbog rata, a više od 13.000 je uhapšeno u 140 ruskih gradova zbog toga.

Upravo zbog toga što informacije prave razliku Putinova vlada je toliko mahnita da blokira činjenice o ratu i da Zapad ima ogromnu priliku – ako se usudi da je iskoristi.

Kako Zapad može osigurati da činjenice o ukrajinskom ratu dođu do ruskih građana? Koje bi trebalo da budu poruke, ko treba da govori i kako bismo mogli da prodremo u Putinovu novu gvozdenu zavesu?

Najhitniji sadržaj za isporuku su vesti sa bojnog polja koje kriju zvanični mediji. Ruski vojnici se nalaze pod vatrom braće koja govore ruski, žestoko lojalnih Ukrajini. Uprkos robotskim vestima vojnog portparola na ruskoj televiziji, ruski vojnici direktno gađaju civile.

Ukrajinski aktivisti šire video snimke i memove na društvene mreže koji dokumentuju užase; prikazuju uplašene, zarobljene ruske vojnike.

Osim događaja na frontu, Rusi takođe moraju razumeti implikacije ovog rata. Pokazalo se da je ruska vojska opterećena korupcijom i nesposobnošću.

Putin je okrenuo skoro ceo svet protiv Rusije.

Ruski preduzetnici, kulturnjaci i turisti više nisu dobrodošli u inostranstvo, čak i ako bi njihove avio-kompanije mogle da ih prevezu. Kremlj je učinio zemlju još više zavisnom od Kine, kojoj je Rusija potrebna daleko manje nego što je Moskvi potreban Peking. Nema potrebe da Zapad generiše dezinformacije o bilo čemu od ovoga; istina je dovoljna.

Ko može najbolje da prenese ovu realnost Rusima? Decenijama je jedan od glavnih nezavisnih izvora vesti o Rusiji bio Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda koji finansiraju SAD, sa više od 200 dopisnika širom zemlje. Rusija je blokirala svoje veb stranice, a RSE je prekinuo rad u Rusiji.

Strahuje da bi njeni novinari mogli da postanu žrtve novog zakona prma kojem je zaprećeno 15 godina zatvora za ono što vlasti smatraju „lažnim vestima“.

Bi-Bi-Si, nemački Dojče vele i drugi strani emiteri su na sličan način pogođeni. Rusija je blokirala i ruski sajt Glasa Amerike koji se fokusira na vesti o Sjedinjenim Državama.

Sve ove organizacije zaslužuju značajnu novu podršku za prikupljanje vesti, dok implementiraju novu tehnologiju da dopru do ruske publike uprkos blokadi interneta.

Istovremeno, svi oni imaju nezavisne uređivačke poslove; vlade SAD ili Velike Britanije ne mogu da kažu RSE/RL ili BBC-ju šta da kažu. Pored njih, zapadnim vladama su potrebni novi kanali za prenošenje poruka Rusima koje mogu precizno da kontrolišu.

Ovo je posebno važno s obzirom na moguću nestabilnost unutar Rusije ili širi rat.

Informaciona prilika koju predstavlja invazija takođe zahteva nezavisne ruske glasove – snažne, angažovane ličnosti koji mogu privući velike sledbenike unutar zemlje.

Već postoje mnogi influenseri, blogeri i nezavisni sakupljači vesti, koji uglavnom rade iz inostranstva i ponekad uz pomoć zapadnih vlada i fondacija. Ali njihov rad pati od kritičnog nedostatka organizacije.

Bilo je malo napora da se utvrdi koji glasovi najbolje funkcionišu za dati region ili društvenu grupu u Rusiji i da se ponudi stručni savet kako bi se doprlo do te populacije.

Ruski aktivisti koji bi učestvovali u novim, ciljanim programima su po svojoj prirodi nezavisni ljudi; neće (i ne bi trebalo) da čitaju ono što im neko isporuči. Dok će njihovi pristupi i argumenti biti drugačiji, mogu biti vrlo uticajni u mnoštvu autentičnih ruskih glasova koji govore ljudima kod kuće šta se zaista dešava.

S obzirom na pokušaj Rusije da izbriše medijske sadržaje iz inostranstva, zapadnim stratezima će biti potrebna nova taktika da u Rusiju unesu i zvanične poruke i nezavisne ruske glasove. Uprkos njihovim imenima, kompanije kao što su RFE/RL i Bi-Bi-Si su odbacile tradicionalne radio emisije u Rusiju; malo ljudi još uvek ima kratkotalasne radio stanice da ih čuje (iako ih Bi-Bi-Si, na primer, nastavi).

U zavisnosti od sistema ometanja i blokiranja koje Rusija primenjuje, mogućnosti uključuju audio slanje e-pošte, zatvorene grupe za razmenu poruka na manje poznatim društvenim mrežama, prokrijumčarene fleš diskove i prenos digitalnog materijala putem radija ili telefona.

SAD su već pokazale da mogu da šalju pojedinim građanima Rusije tekstualne poruke koje ih usmeravaju na internet vezu; osoba ili grupa poznata samo kao „Odred 303“ sada organizuje ljude da šalju anti-Putinove tekstualne poruke na nasumične ruske mobilne telefone.

Rusija je nacija glasina i podzemlja.

Uvek je postojalo nepoverenje prema zvaničnim medijima, a tokom decenija Rusi su se organizovali da dele farmerke, devize, politički samizdat, džez snimke i filmske kasete – “sve pod nosem vlasti”. Ako spolja stignu informacije koje su verodostojne i ubedljive, biće ponovo distribuirane. Što više Putin ograničava informacije, Rusi će više želeti da znaju šta se to skriva od njih.

Neki zapadnjaci se pitaju kolika je vrednost komuniciranja sa običnim ruskim građanima kada je najbolji put da se utiče na rusku politiku možda doći do nekoliko ključnih ljudi u Kremlju. Odgovori su dvostruki:

Prvo, lideri Kremlja ne mogu večno ignorisati nezadovoljstvo javnosti, čak i ako su za sada voljni da brutalizuju svakoga ko se usudi da protestuje na ulicama. Narodni protesti i nezadovoljstvo u Rusiji mogu imati efekta.

Drugo, zapadni svet mora da pokaže da poštuje rusko stanovništvo, čak i ako režim to ne čini. To znači pokazivanje posvećenosti principu da Rusi zaslužuju da budu informisani i da treba da imaju glas u budućnosti svoje zemlje.

Mnogo zavisi od događaja. Ako Rusija osvoji i “pacifikuje Ukrajinu”, prednost bi mogla ponovo da se promeni u informacionom ratu. Ali za sada, Zapad ima priliku – i odgovornost.