Indijski premijer spreman za retku posetu Kini nakon Tramovog carinskog udara: Da li bi SAD trebalo da budu zabrinute?

Prvi put od 2018. indijski premijer Narendra Modi će ove nedelje putovati u Kinu kako bi prisustvovao samitu koji organizuje kineski lider Si Đinping. Ova poseta dolazi nakon što je Tramp uveo carine od 50 odsto na uvoz iz Indije.

U trenutku geopolitičkog preokreta, dvojica lidera čiji su vojnici 2020. godine vodili surove borbe prsa u prsa, koristeći pesnice, kamenje i palice na spornim granicama sada bi mogli da se rukuju, stavljajući ekonomsku stabilnost ispred duboko ukorenjenog rivaliteta.

Osim Modija, svetski lideri iz Rusije, Pakistana, Irana i Centralne Azije pridružiće se Si Đinpingu ovog vikenda na, kako je Peking najavio, najvećem samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) do sada – regionalnog bezbednosnog saveza koji su odnovali Moskva i Peking, sa ciljem preoblikovanja globalnog odnosa snaga.

Prisustvo Indije na ovom događaju predstavlja najočigledniji znak zagrevanja odnosa između ove dve azijske sile što preti da potkopa višegodišnje američke napore da se Delhi oblikuje kao protivteža rastućoj i sve samouverenijoj Kini.

Iako je odmrzavanje složenih odnosa između Indije i Kine već bilo započeto, analitičari kažu da Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ navodi ovu dvojicu lidera, koji su gradili svoje političke karijere na snažnim temeljima nacionalizma, da stupe u partnerstvo iz nužde.

Trampovo uvođenje carina Indiji zbog kupovine ruske nafte bilo je posebno teško za Modija, koji je uživao u razvijanju bliskih odnosa sa Trampom tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Pretnja nametanjem carina „unela je određeni osećaj hitnosti“ i dovela do zaokreta Nju Delhija ka stabilizaciji odnosa sa Pekingom, rekao je Manoj Kevalramani, rukovodilac studija o Indo-Pacifiku u istraživačkom centru Takshashila u indijskom gradu Bengaluru.

Ipak, dodao je da to nije bio „glavni pokretač“ za resetovanje odnosa, jer i Indija i Kina žele da stabilizuju svoje odnose zbog sopstvenih nacionalnih interesa.

Niz administracija Bele kuće radio je na jačanju strateških veza sa Indijom kroz transfer tehnologije i zajedničke vojne vežbe, sarađujući sa najvećom demokratijom na svetu kako bi se suprotstavili sve samouverenijoj Kini u Indo-Pacifičkom regionu.

Izgubiti Indiju bio bi „najgori ishod“ za SAD, slažu se analitičari.

Nakon sastanka kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia i premijera Modija u Nju Delhiju prošle nedelje, obe strane su priznale nedavne napretke u njihovim zategnutim odnosima.

„Odnosi između Indije i Kine ostvarili su postepeni napredak vođeni poštovanjem međusobnih interesa i osetljivosti“, rekao je indijski lider. „Stabilni, predvidivi i konstruktivni odnosi između Indije i Kine značajno će doprineti regionalnom, kao i globalnom miru i prosperitetu“.

Prema mišljenju Pekinga, kako kaže Jun San, direktor Kineskog programa u Stimson Centru, istraživačkom centru u Vašingtonu, „ovaj period definitivno je započeo Tramp“.

„Indija više ne može da se pravi da još uvek ima snažnu podršku Vašingtona“, rekla je San. Stoga, pogled iz Pekinga je da, pošto su SAD „smanjile angažman“, Indija mora da „preispita svoju spoljnu politiku i poboljša odnose sa Kinom“.

Međutim, analitičari kažu da samit verovatno neće doneti fundamentalnu promenu u odnosima.

„Za mene ovo nije resetovanje u smislu da Indija kaže ‘završili smo sa Amerikom’. To se neće desiti“, rekao je Kevalramani.

„Sjedinjene Države ostaju najvažniji partner Indije u svetu, ali Kina je naš najveći sused“, dodao je Kevalramani. „Moramo da živimo s tim“.

Od bratstva do rivalstva

Putanja odnosa između Indije i Kine razvila se od postkolonijalnog bratstva do savremenog strateškog rivalstva.

Indija je bila jedna od prvih zemalja koja je uspostavila diplomatske odnose sa Narodnom Republikom Kinom još 1950. a ta decenija bila je obeležena zajedničkom vizijom azijske solidarnosti.

Međutim, to mladalačko prijateljstvo razbijeno je 1962. godine u kinesko-indijskom ratu, kratkom ali brutalnom sukobu koji je ostavio za sobom duboko nepoverenje i nerešen teritorijalni spor na granici, koji i danas predstavlja bolnu ranu u odnosima dve zemlje.

U decenijama koje su usledile, lideri obe zemlje preduzimali su korake ka izgradnji ekonomskih veza koje su dovele do rasta bilateralne trgovine, uprkos stalnim tenzijama na zajedničkoj granici.

Međutim, smrtonosni sukobi u dolini Galvan 2020. u kojima je ubijeno najmanje 20 indijskih i četiri kineska vojnika nasilno su narušili ovaj balans.

„Sukobi iz 2020. nisu nešto što Indija može tek tako da ostavi iza sebe“, ističe Farva Amer, direktor južnoazijske inicijative na Institutu za azijsku politiku. „Cilj je, zapravo, da se osigura da se takve epizode više nikada ne ponove a obnova odnosa zavisi od postizanja zajedničkog razumevanja o stabilnosti granice“.

Došlo je do postepenog normalizovanja odnosa između Indije i Kine nakon što su Modi i Si Đinping razgovarali na marginama samita BRICS u Rusiji prošlog oktobra.

Dve strane su se dogovorile da ponovo uspostave direktne letove, koji su bili otkazani zbog pandemije Covid-19, Peking je nedavno pristao da prvi put posle pet godina otvori dva hodočasnička mesta u zapadnom Tibetu za Indijce, a obe zemlje su počele da ponovo izdaju turističke vize za svoje građane.

Izvođenje balansirajuće igre

Indijska preraspodela odnosa sa Kinom predstavlja klasičnu primenu politike strateške autonomije, koja stavlja nacionalne interese iznad rigidnih savezništava.

Na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO), pored kineskog lidera Sija, Modi će biti u prisustvu premijera tradicionalnog rivala Pakistana, sa kojim je Indija nedavno imala sukob, kao i tradicionalnog partnera Rusije, čija kontinuirana prodaja nafte Indiji od invazije na Ukrajinu izaziva nezadovoljstvo SAD i zbog čega je Tramp uveo carine na indijske proizvode kao kaznu.

Ovo angažovanje u bloku pod dominacijom Kine predstavlja oštar kontrast u odnosu na sve dublje veze Indije sa Quad – bezbednosnim savezom sa SAD, Japanom i Australijom – koja se široko smatra demokratskom protivtežom rastućem kineskom uticaju u Indijskom okeanu.

Sa svojim teritorijalnim sporom zaglavljenim u ćorsokaku, Indija bira da zaštiti svoje diplomatske i ekonomske interese od bezbednosnog konflikta sa Kinom, smatra Kevalramani.

„Iako obe strane znaju da postoje strukturni izazovi i da će ovaj odnos ostati težak, obe strane shvataju da pogoršanje situacije do one mere kao što se desilo nije u interesu nijedne od njih“, rekao je on.

Put ka stabilnosti

Indijska strateška preraspodela prema Kini nije toliko zasnovana na ublažavanju bezbednosne tenzije koliko na ekonomskim potrebama.

Prošle godine Kina je bila drugi najveći trgovinski partner Indije posle SAD, sa bilateralnom trgovinom u vrednosti od 118 milijardi dolara, podaci su indijskog Ministarstva trgovine. Indija zavisi od Kine ne samo za gotove proizvode poput elektronike, već i za ključne međuproizvode i sirovine koje pokreću njenu industriju.

Ipak, ova ekonomska isprepletenost postoji u senci napete vojne realnosti.

Bilo kakvi razgovori između Modija i Sija biće komplikovani zbog desetina hiljada vojnika i dalje raspoređenih na njihovoj spornoj himalajskoj granici, a nerešen sukob ostaje glavni prepreka za obnavljanje međusobnog poverenja.

Prošle nedelje dve strane su se dogovorile o deset tačaka konsenzusa u vezi sa svojim graničnim pitanjem, uključujući održavanje „mira i spokojstva“, prema izjavi kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Kao što ističe Tanvi Madan, viša saradnica u Centru za studije azijske politike u okviru programa o spoljnoj politici pri Brookings instituciji, „nije jasno da li će se bilo koja strana zaista međusobno poveravati“.

Glavni test, rekla je, jeste da li će retorika dvojice lidera zaista dovesti do smirivanja tenzija na terenu, što se ranije nije dogodilo.

Budućnost odnosa između Indije i Kine biće definisana njihovom sposobnošću da uspešno vode ovaj delikatni ples.

Budućnost, kaže Amer, doneće „možda stabilniji odnos, gde takmičenje nije nužno završeno, ali je sukob za sada izbegnut“.