Obavijen velom tajne: Kina gradi najmoćniji infrastrukturni projekat ikada

Na tom mestu se planira hidroenergetski sistem vredan 168 milijardi dolara, za koji se očekuje da će proizvoditi više električne energije nego bilo koji drugi na svetu – ogroman podsticaj za Kinu dok juri ka budućnosti u kojoj će električna vozila dominirati njenim autoputevima, a energetski zahtevni AI modeli se utrkivati u nadmašivanju međunarodnih konkurenata.

Kineski lider Si Đinping pozvao je da se projekat „snažno, sistematski i efikasno unapređuje“ tokom retke posete Tibetu ranije ove godine, regionu u kojem Peking nastavlja da učvršćuje svoju kontrolu u ime ekonomskog rasta i stabilnosti.

Stručnjaci kažu da će hidroenergetski sistem, koji se gradi u donjem toku reke Jarlung Cangpo u Tibetu, predstavljati inženjerski poduhvat kakav do sada nije viđen.

Korišćenjem visinske razlike od oko 2.000 metara, uz probijanje tunela kroz planinu, projekat će omogućiti Kini da iskoristi moć velike reke u regionu poznatom kao „azijski vodeni toranj“, u trenutku kada vlade širom sveta sve više stavljaju fokus na bezbednost vodnih resursa.

Projekat bi mogao da doprinese globalnim naporima u usporavanju klimatskih promena, pomažući Kini – trenutno najvećem svetskom emiteru ugljenika – da se postepeno odvikne od energije proizvedene iz uglja. Međutim, njegova izgradnja mogla bi da poremeti retki, netaknuti ekosistem i pradomovinu autohtonog stanovništva.

Desetine miliona ljudi nizvodno, u Indiji i Bangladešu, takođe zavise od ove reke, a stručnjaci upozoravaju da potencijalni uticaji na ekosistem – uključujući ribarstvo i poljoprivredu – još uvek nisu dovoljno istraženi.

Naslovi u indijskim medijima već su projekat nazvali potencijalnom „vodenom bombom“, a njegova blizina spornoj kinesko-indijskoj granici nosi rizik da postane žarišna tačka dugotrajnog teritorijalnog spora između dve nuklearne sile.

Uprkos ovim ulozima, projekat je i dalje obavijen velom tajne, što produbljuje pitanja o planu koji pokazuje ogromne tehničke sposobnosti Kine i njen snažan zamah ka čistoj energiji, ali i nedostatak transparentnosti – čak i kada je reč o poduhvatu sa potencijalno dalekosežnim posledicama.

Nagoveštaji o dizajnu projekta – kako iz zvaničnih i naučnih izveštaja, tako i iz otvorenih izvora koje je prikupio CNN – ukazuju na složen sistem koji bi mogao da obuhvati brane i akumulacije duž reke Jarlung Cangpo, kao i niz podzemnih hidroelektrana povezanih tunelima, koje bi proizvodile energiju dok preusmereni deo reke prolazi kroz strm visinski pad.

„Ovo je najsofisticiraniji i najinovativniji sistem brana koji je planeta ikada videla“, rekao je Brajan Ajler, direktor Programa za energiju, vodu i održivost u vašingtonskom istraživačkom centru Stimson Center. „Istovremeno, to je i najrizičniji i potencijalno najopasniji.“

Kina se s tim ne slaže. U saopštenju za CNN, Ministarstvo spoljnih poslova Kine navelo je da je projekat „prošao kroz decenije detaljnih istraživanja“ i da su „sprovedene temeljne mere inženjerske bezbednosti i ekološke zaštite kako bi se obezbedilo da neće negativno uticati na nizvodna područja“.

„Od početnih priprema i zvaničnog pokretanja projekta, kineska strana je uvek održavala transparentnost u vezi sa relevantnim informacijama i zadržala otvorene kanale komunikacije sa nizvodnim zemljama“, saopštilo je ministarstvo, dodajući da će Peking, „kako projekat bude napredovao“, „deliti neophodne informacije sa međunarodnom zajednicom“ i „jačati komunikaciju i saradnju sa nizvodnim državama“.

Kako je navedeno, projekat „ima za cilj da ubrza razvoj čiste energije, unapredi lokalni životni standard i aktivno se suoči sa klimatskim promenama“.

Međutim, Peking možda ima i druge prioritete. Ovaj ambiciozni infrastrukturni potez dolazi u trenutku kada Si Đinping nastoji da učvrsti nacionalnu bezbednost ne samo obezbeđivanjem kineskog snabdevanja energijom, već i pooštravanjem kontrole duž spornih granica i u regionima u kojima žive etničke manjine.

„Ako povežete tačke kineskog infrastrukturnog razvoja na Himalajima, naročito u oblastima gde Kina graniči sa Indijom duž Tibeta, videćete da su projekti strateški pozicionirani“, rekao je Riši Gupta, zamenik direktora u Asia Society Policy Institute u Nju Delhiju.

„Ovaj projekat uklapa se u širi kineski cilj korišćenja prirodnih resursa kako bi se učvrstila kontrola nad ključnim regionima poput Tibeta i njegovih granica.“

Igra moći na Himalajima

Poznata kao najviša velika reka na svetu, Jarlung Cangpo izvire iz glečera na Himalajima, vijuga preko visoravni koja je bila kolevka tibetanskog budizma i teče ka južnom rubu zemlje.

Jedan deo reke, smešten uz de fakto granicu Tibeta sa indijskom saveznom državom na čiju teritoriju Kina polaže pravo, već dugo privlači pažnju zbog svog potencijala za proizvodnju energije.

Na tom mestu reka pravi dramatičan potkovasti zavoj dok obilazi masiv planina na području poznatom kao Veliki zavoj (Great Bend) – putanju tokom koje gubi oko 2.000 metara nadmorske visine na razdaljini od približno 50 kilometara.

Procene govore da bi taj pad mogao da omogući proizvodnju oko 300 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje – otprilike tri puta više od proizvodnje kineske brane Tri klisure, koja je trenutno najmoćnija na svetu.

Hidroenergetski razvoj na donjem toku Jarlung Cangpa „nije samo hidroenergetska inicijativa“, već i projekat nacionalne bezbednosti koji obuhvata bezbednost vodnih resursa, teritorijalnu bezbednost i drugo, izjavio je Jan Žijong, tadašnji predsednik kompanije Power Construction Corporation of China (PowerChina), u govoru 2020. godine, preneli su kineski državni mediji.

O ovakvom projektu na donjem toku reke govori se već decenijama, ali nikada nije realizovan – dugo je smatran izuzetno zahtevnim poduhvatom u zabačenom i opasnom području, teškim čak i za zemlju koja prednjači u izgradnji mega-brana.

Sada, satelitski snimci, javno dostupni korporativni dokumenti i objave sa društvenih mreža iz tog područja, koje je pregledao CNN, pokazuju da su u toku radovi na izgradnji i proširenju puteva, podizanju mostova, izgradnji skladišta za eksploziv, proširenju mobilne mreže i preseljenju stanovnika – sve očigledni napori da se pripremi teren za gradnju, koja je zvanično započela u julu.

Zvanični dokumenti često se pozivaju na projekat koristeći rimske inicijale „YX“, kao skraćenicu za donji tok Jarlung Cangpa, ali pružaju vrlo malo informacija o njegovom dizajnu. Državni mediji navode da se projekat pretežno oslanja na metod „ispravljanja i preusmeravanja reke“ kroz tunele i da uključuje pet kaskadnih hidroelektrana.

Analiza otvorenih izvora koju je sproveo CNN – uključujući akademske radove, zvanične tendere, patente za dizajn elektrana koje je podnela podružnica PowerChine, lokalni urbanistički dokument, kao i satelitske snimke i objave sa društvenih mreža – pruža jasniju sliku o tome kako bi ovaj obimni projekat mogao da izgleda.

Simulacija zasnovana na tim podacima, izrađena u saradnji sa stručnjacima iz Programa za energiju, vodu i održivost istraživačkog centra Stimson Center, koji su obezbedili tehničku i geografsku analizu, sugeriše da bi dizajn mogao da obuhvati razgranat sistem hidroelektrana, tunela i akumulacija, koji bi se, vazdušnom linijom, mogao prostirati na oko 150 kilometara od prve do poslednje elektrane.

Taj sistem bi započeo akumulacijom koju bi formirala brana kod grada Mainlinga, gde je kineski premijer Li Ćiang u julu prisustvovao ceremoniji polaganja kamena temeljca za projekat. Akumulacija na tom mestu – koja bi, prema simulaciji, mogla da se prostire desetinama kilometara – omogućila bi operaterima da regulišu protok vode kroz čitav hidroenergetski sistem.

Druga, niža brana, smeštena dalje nizvodno i iza zaštićenog nacionalnog močvarnog područja, verovatno bi služila za preusmeravanje dela reke mimo Velikog zavoja i u sistem tunela probijenih kroz planine i ispod susedne doline, navodi se u simulaciji mogućeg dizajna.

Tamo bi preusmerena voda verovatno prolazila kroz niz kaskadnih elektrana, od kojih bi svaka bila stotinama metara niže od prethodne – proizvodeći ogromne količine energije pre nego što bi se ponovo ulila u glavni tok reke.

Tačne lokacije svih pet elektrana nisu poznate, kao ni to kolika će površina zemljišta biti potopljena akumulacijama radi stvaranja ovog sistema.

Još jedno ključno pitanje kod ovakvog dizajna jeste da li će sistem imati završnu branu i elektranu koje bi omogućile operaterima da kontrolišu ukupni protok glavne reke pre nego što ona uđe na teritorije nizvodnih zemalja.

Stručnjaci navode da bi završna brana – koja bi mogla da uključi elektranu i da se nalazi bliže de fakto granici sa Indijom – bila opciona dopuna glavnom projektu, zbog troškova, tehničkih izazova i potencijalnih rizika.

Rad kineskih državnih naučnika, objavljen ranije ove godine u časopisu Nature Communications Earth & Environment, čini se da potvrđuje da će dve akumulacije uzvodno od tunela za preusmeravanje regulisati količinu vode koja ulazi u te tunele, dok će treća, nizvodna, regulisati vodu dok se ponovo uliva u glavni tok reke.

Međutim, stručnjaci ističu da se, dok Kina ne objavi više detalja, nezavisne procene projekta mogu zasnivati samo na najboljim pretpostavkama.

„Sa onim što trenutno znamo, gotovo je nemoguće razumeti ili proceniti moguće uticaje koje će projekat imati“, rekao je Rafael Jan Pablo Šmit, stručnjak za hidroenergiju sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, koji je o simulaciji razgovarao za CNN i Stimson Centar.

Ono što je izvesno jeste da će kineski inženjeri i hidrolozi, da bi izgradili ovaj hidroenergetski sistem, morati da rade u izuzetno teškim uslovima. Reka protiče kroz jedno od seizmički najaktivnijih područja na svetu, gde čak i same planine nastavljaju da rastu za nekoliko milimetara godišnje – što predstavlja rizik za pažljivo kalibrisane inženjerske konstrukcije.

„Izazov će biti izgraditi sistem koji može da ublaži ili izbegne bezbednosne rizike“, rekao je Ajler. „Sistem je izuzetno složen. Ulivene su ogromne količine betona za više brana i tunela koji seku seizmički aktivne planine. Kina daje prioritet bezbednosti brana… ali da li je moguće ublažiti rizik na Himalajima?“

Klizišta, tokovi nanosa i izlivanja ledničkih jezera predstavljaju karakteristike ovog područja koje, usled klimatskih promena, postaju sve nepredvidivije i mogu da oštete infrastrukturu i ugroze stanovništvo nizvodno ukoliko projekat ne bude u stanju da se sa njima nosi.

Stručnjaci kažu da su kineski inženjeri među najboljima na svetu i da će osmisliti mere ublažavanja za zemljotrese i druge opasnosti – ali da one neće biti proverene u ovako zahtevnom okruženju.

„Zapanjujuće je da bi (kineski zvaničnici) pristali da grade ovakav projekat tako daleko, u tako složenom geopolitičkom i geotehničkom okruženju“, rekao je Darin Megi, stručnjak za kinesku hidroenergiju sa Univerziteta Zapadnog Vašingtona u SAD.

„Ako je kinesko rukovodstvo sada uvereno da može da se nosi sa vodećim svetskim AI developerima dobro je imati praktično neograničen izvor električne energije u rezervi“, dodao je.

A kako Peking nastoji da zameni uvoznu naftu domaćom električnom energijom, „oni se klade na dobitak koji će trajati decenijama“, rekao je Megi.

„Ogroman“ rizik: Veliki zavoj

Kina ima dugu istoriju izgradnje složenih i kontroverznih brana.

Projekat Tri klisure – brana visoka gotovo polovinu Empajer stejt bildinga – zahtevao je preseljenje više od milion ljudi pre nego što je počeo sa radom 2003. godine, a imao je pomešane rezultate u kontroli poplava, uprkos obećanjima da će upravo tome služiti.

Danas su kineske reke ispresecane hidroenergetskim projektima, dok najsavremeniji dalekovodi prenose visokonaponsku električnu energiju iz ruralnih i planinskih oblasti ka neboderima, klima-uređajima i električnim vozilima urbanih delova Kine.

Skoro trećina ukupno instaliranog hidroenergetskog kapaciteta u svetu do 2024. godine nalazila se u Kini, a zemlja je na putu da pre vremena ispuni ciljeve za novu kapacitetu – što je deo Si Đinpingovog nastojanja da elektrifikuje Kinu u okviru ambicioznih klimatskih ciljeva i jačanja energetske bezbednosti.

U Tibetu, kineske vlasti imaju za cilj da region pretvore u centar zelene energije. U toj viziji, hidroenergija je povezana sa ogromnim postrojenjima solarnih i vetroelektrana, koje napajaju visokoplaninsku superračunarsku industriju i šalju električnu energiju ka istoku zemlje, uz istovremeno „poboljšanje životnog standarda i prosperiteta lokalnog stanovništva“.

Međutim, ovaj plan takođe postavlja infrastrukturu neophodnu za kinesku tehnološku i energetsku tranziciju u samo srce ekološki osetljivog regiona.

Na području Velikog zavoja, reka Jarlung Cangpo je sa dve strane omeđena najdubljim kanjonom na svetu, usečenim u pejzaž netaknute šume okružene planinama, koji je proglašen jednim od kineskih nacionalnih rezervata prirode.

Tamo već stotinama godina rastu visoki čempresi, a ugrožene ili zaštićene vrste poput bengalskih tigrova, dimastih leoparda, crnih medveda i crvenih pandi žive u staništima koja se menjaju sa porastom nadmorske visine — dok se nove biljne i životinjske vrste i dalje otkrivaju.

„Veliki zavoj reke Jarlung Cangpo jedno je od najizuzetnijih geoloških i ekoloških čuda na planeti“, rekla je Rut Gembl, istoričarka Tibeta specijalizovana za pitanja životne sredine, kulture i klime na Univerzitetu La Trobe u Australiji.

„Na svega nekoliko stotina kilometara prelazi se od vrhova visokih gotovo 8.000 metara do tropskih džungli.“

Naučnici i organizacije za ljudska prava već godinama upozoravaju na rizike infrastrukturnog razvoja u ovom području.

U radu objavljenom prošle godine, naučnici sa Pekinškog univerziteta pozvali su da se hitno sprovedu opsežna istraživanja biodiverziteta pre početka izgradnje brane, kako bi se „u potpunosti identifikovala vrednost lokalne prirode i precizno procenili ekološki uticaji projekta“. Autori rada nisu odgovorili na upit CNN-a za komentar.

Nemačka organizacija za ljudska prava Society for Threatened Peoples ranije ove godine uputila je pismo Savetu UN za ljudska prava, optužujući Kinu da krši sopstvene propise koji ograničavaju izgradnju proizvodnih postrojenja u jezgrima ili zaštitnim zonama prirodnih rezervata.

Peking je, međutim, saopštio da se projekat „strogo pridržava“ zakona o zaštiti životne sredine i da uključuje „napredan sistem ekološkog monitoringa“ kako bi se sprečili negativni uticaji na „ključne ekološke zone i staništa retkih divljih životinja“.