Kina je glavni kupac iranske nafte, mogu li Trampove sankcije to promeniti?

Nova runda sankcija je prvi korak protiv Pekinga i Teherana, osmišljen da obavesti Kinu bez prekidanja tajnih kanala za razgovore o mogućem sporazumu sa Iranom za obuzdavanje njegovog nuklearnog programa.

Analitičari tvrde da su ove sankcije — koje su ciljale na pojedince i brodove povezane sa tzv sa „flotom u senci“ brodova koji prevoze iransku naftu pod embargom — može biti efikasan, ali neće smanjiti iranski izvoz nafte na nulu. To bi zahtevalo oštrije mere, kao što je razbijanje kineskih institucija kao što su banke koje obrađuju naftne transakcije, ali bi to moglo da poveća tenzije između dve najveće svetske ekonomije, piše RSE.

„Ovo je samo terenski test, ali ne zato što Tramp nužno želi da bude oprezan“, rekao je Tom Kiting, direktor Centra za finansije i bezbednost pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) u Londonu. „Ovo je način da se pošalje poruka i upozorenje svima koji su uključeni u transport iranske nafte.

Zašto Tramp napada Iran?

Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od prihoda od nafte, za koje je američki Stejt department 6. februara rekao da se koriste za finansiranje „terorističkih i proksi grupa”, misleći na iransku mrežu regionalnih oružanih grupa koje se suprotstavljaju Izraelu i SAD.

Nove sankcije ciljaju na više od deset ljudi i kompanija u Kini, Indiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uključujući državljane Irana i Indije, kompanije za upravljanje posadom brodova i brojne tankere.

„Ove sankcije, i ono što će najverovatnije uslediti, gotovo sigurno će imati uticaja“, rekao je Nader Itaiim, stručnjak za energetiku za Bliski istok u britanskoj firmi Argus Media. „Jedino je pitanje koliki taj uticaj može biti. A to će na kraju zavisiti od toga koliko ozbiljno Trampova administracija odluči da ide protiv iranske trgovine naftom.

Nuklearni sporazum iz 2015. ukinuo je američke sankcije, dozvoljavajući Iranu da prodaje naftu. Tramp se povukao iz sporazuma 2018. godine, ponovo uvodeći sankcije koje su smanjile izvoz na oko 400.000 barela dnevno.

Iran je kasnije povećao prodaju izbegavanjem sankcija, rastom kineske potražnje i ublažavanjem američkih sankcija pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom.

Nove sankcije deo su povratka Trampove administracije kampanji „maksimalnog pritiska“ koja je definisala politiku republikanskog predsednika prema Iranu u njegovom prvom mandatu. Tramp tvrdi da je Iran „previše blizu“ razvoju nuklearne bombe, dok Teheran dugo tvrdi da je njegov nuklearni program miran.

Jedan od njegovih ciljeva sada je da bankrotira Iran“, rekao je Kiting. „Otkad je (Tramp) bio poslednji predsednik, zajednica sankcija — i javna i privatna — naučila je mnogo o tome kako da cilja prihode od nafte i da sledi širu infrastrukturu, uglavnom iz iskustva sa ruskom flotom u senci.

Kao deo svojih napora da izbegne sankcije Zapada na izvoz nafte i finansira svoj rat protiv Ukrajine, Rusija koristi „flotu u senci“ od stotina starih tankera uglavnom registrovanih u nezapadnim jurisdikcijama da izvozi većinu svoje nafte na tržište.

Kako funkcioniše ‘flota iz senke’?

Iranska sopstvena „flota u senci“ tankera ključna je za njegovu sposobnost da izbegne sankcije i tajno transportuje naftu u Kinu i druga odredišta.

Ova strategija uključuje prebacivanje tereta sa broda na brod, korišćenje posrednika, tajne finansijske transakcije i preimenovanje nafte da bi se prikrilo njeno iransko poreklo, čineći da izgleda kao da dolazi iz druge zemlje.

Ove metode su omogućile Iranu da nastavi sa transportom nafte i ostvarivanjem prihoda uprkos sankcijama.

Iran je 2024. prevezao 587 miliona barela nafte, od čega je 91 odsto otišlo u Kinu, prema United Against Nuclear Iranu, neprofitnoj grupi koja vodi kampanju protiv pretnji koje navodno potiču iz Teherana.

Kina je dugo bila najveći kupac iranske nafte, ali je zvanično prestala da kupuje iransku naftu od 2022. kako bi izbegla američke sankcije, pokazuju podaci kompanije za istraživanje robe Kpler.

Uprkos zvaničnom zastoju u kupovini, milijarde dolara vredna sankcionisana iranska nafta nastavlja da pronalazi put do Kine kroz mrežu „flote u senci“ koju koristi Iran.

Šta je Trampov sledeći potez?

Američki zvaničnici su nastojali da spreče Iran da transportuje naftu pritiskom na Kinu i druge zemlje da ne učestvuju u procesu i uvođenjem sankcija brodovima za koje se veruje da pomažu u transportu nafte.

Najnovija runda sankcija bila je usmerena na brodove i brodarske kompanije koje su navodno uključene u transport iranske nafte. Prema Keatingeu iz RUSI-ja, ovo odražava strategije koje su se razvijale u proteklih nekoliko godina, jer su Sjedinjene Države i saveznici gađali brodove koji prevoze rusku naftu.

On smatra da bi se ove mere mogle proširiti ne samo na brodove već i na druge aspekte infrastrukture „flote u senci“, kao što su kompanije koje osiguravaju plovila, agencije koje regrutuju posadu, luke koje primaju brodove, kao i širu diplomatsku kampanju pritiska na zemlje koje registruju brodove.

Nader Itaiim iz Argus medija veruje da bi takvi potezi mogli da odvrate „kineske kupce koji su skloniji riziku“, ali da bi imali ograničen uticaj na smanjenje iranskog izvoza nafte. Kako bi se dodatno smanjio iranski izvoz, kaže on, bilo bi neophodno izvršiti veći pritisak na kineske luke, kupce i posrednike, uključujući čak i banke u zemlji.

Međutim, takve mere bi mogle da imaju posledice po odnose Vašingtona i Pekinga i eskaliraju tenzije, koje su već pogoršane novom rundom međusobnih carina 4. februara.

Kiting kaže da bi obuzdavanje iranske nafte moglo da bude deo šireg razgovora između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga i da nove sankcije pružaju način da se poveća pritisak na Teheran bez daljeg rasplamsavanja tenzija sa Pekingom.

„Kina je veliki problem koji treba rešiti ako želite da izbacite iransku naftu, ali da li Tramp želi sankcioni rat sa Sijem? rekao je.