Vučić, Putin i Kim Džong Un kod Si Đinpinga na vojnoj paradi

Parada, koja će se održati na Trgu Tjenanmen u Pekingu 3. septembra, deo je kineskih svečanosti povodom obeležavanja 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, nakon formalne kapitulacije Japana.

Ova najava, koja Putina i Kima stavlja na vrh liste gostiju predsednika Sija Đinpinga, postavlja scenu za izuzetno foto-ukazivanje trojice autoritarnih lidera koji će rame uz rame stajati na Vrata nebeskog mira u Pekingu u nedvosmislenom prikazu jedinstva, piše CNN.

Među ostalim gostima nalaze se i evropski lideri bliski Rusiji, poput Aleksandra Vučića iz Srbije i Roberta Fica iz Slovačke, piše CNN.

Podsetimo predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da u septembru putuje u Kinu i susret sa presednikom Si Đinpingom.

„Od 1. do 6. septembra, pet dana ću biti u Kini. Biće verovatno i Putin, pa ću možda i sa njim da se vidim. Čujem da će možda da dođe i Tramp. Nisam siguran. Bog sveti zna kao to ide. Ali su mi najavili da će biti posebna večera 5. septemra – rekao je Vučić u nedelju uoči obeležavanja vojne akcije Oluja.

Državna novinska agencija Severne Koreje KCNA potvrdila je, ukazuje CNN, da će Kim Džong Un prisustvovati paradi, što će predstavljati njegovu prvu posetu Kini od 2019. godine.

Kim, koji je od dolaska na vlast 2011. godine putovao u inostranstvo svega deset puta, poslednji put je napustio zemlju 2023. kako bi se sastao s Vladimirom Putinom na udaljenom kosmodromu na ruskom Dalekom istoku.

Ova parada pruža retku priliku povučenom lideru jedne od najizolovanijih i najstrože sankcionisanih zemalja na svetu da se pojavi uz druge svetske lidere, koji sve više gravitiraju ka alternativnom svetskom poretku koji promovišu Si Đinping i Vladimir Putin.

Potvrda Kimovog prisustva dolazi svega nekoliko dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da bi voleo da se sastane sa severnokorejskim liderom tokom ove godine.

Vojna moć i spektakl

Peking prikazuje demonstraciju vojne moći u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti, dok Tramp svojim potezima remeti dosadašnje američke saveze i partnerstva. Parada se održava i u kontekstu sve agresivnijeg kineskog stava prema Tajvanu i sporova oko teritorije s susednim državama.

Ukupno 26 stranih šefova država i vlada prisustvovaće vojnoj paradi, uključujući i premijera Pakistana Šehbaza Šarifa, saopštio je pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine, Hong Lei, na konferenciji za novinare u Pekingu.

Narendra Modi, premijer Indije, glavnog rivala Pakistana, iako će ovog vikenda boraviti u kineskom gradu Tjenđinu zbog samita Šangajske organizacije za saradnju, ne nalazi se na spisku lidera koji prisustvuju paradi.

Prisustvo je potvrdio i lider vojne hunte Mjanmara Min Aung Hlaing, koji trenutno obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika te zemlje nakon što je vojnim pučem 2021. godine srušena izabrana vlada, što je dovelo do razornog građanskog rata.

Posebno upadljivo je odsustvo lidera iz glavnih zapadnih prestonica, iako je Kina bila ključni saveznik savezničkih snaga na pacifičkom frontu tokom Drugog svetskog rata.

Borba Kine protiv japanske invazije predstavljala je jedno od glavnih ratišta u Aziji, koje je okončano tek kapitulacijom Japana 1945. godine.

Sukobi su se u Kini nastavili i nakon rata, između komunističkih i nacionalističkih snaga, sve dok komunisti konačno nisu odneli pobedu 1949. godine, čime je osnovana Narodna Republika Kina, koju danas predvodi Si Đinping.

Parada i demonstracija moći

Na paradi u sredu, koja će trajati 70 minuta, učestvovaće više od 10.000 vojnika, preko 100 letelica i stotine komada kopnene vojne opreme, pokazujući rastuću vojnu moć Kine pod vođstvom Sija, koji je modernizaciju Narodnooslobodilačke vojske (PLA) postavio kao jedan od svojih glavnih ciljeva.

Ovaj strogo režirani spektakl pružiće retku priliku da se vidi brzi tehnološki napredak kineske vojske. Zvaničnici su saopštili da je sva oprema domaće proizvodnje i da je u aktivnoj upotrebi, pri čemu će mnogi sistemi biti prikazani po prvi put — uključujući napredne dronove, sisteme za elektronsko ometanje, hipersonično oružje, tehnologije za PVO i raketnu odbranu, kao i strateške projektile.

Peking je decenijama glavni politički i ekonomski pokrovitelj Severne Koreje, obezbeđujući ključnu podršku njenoj teško sankcionisanoj ekonomiji.

Severna Koreja je ujedno i jedini formalni saveznik Kine, na osnovu međusobnog odbrambenog sporazuma potpisanog 1961.

U poslednjim godinama, Severna Koreja je zbližila odnose s Rusijom, usred iscrpljujućeg rata koji Moskva vodi protiv Ukrajine, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu u Istočnoj Aziji i kineske napore da održi regionalnu stabilnost.

Si Đinping, kao najmoćniji Putinov saveznik, s oprezom posmatra kako su Putin i Kim izgradili novi savez, u okviru kojeg je Severna Koreja čak poslala trupe da se priključe ruskom ratu protiv Ukrajine.

Prošle godine, Putin i Kim potpisali su istorijski odbrambeni pakt u Pjongjangu, obavezujući se da pruže odmahšnju vojnu pomoć ako jedna od strana bude napadnuta – potez koji je ozbiljno uzdrmao Sjedinjene Države i njihove azijske saveznike.

Na konferenciji za štampu u četvrtak, pomoćnik kineskog ministra spoljnih poslova Hong Lei pohvalio je „tradicionalno prijateljstvo“ Kine i Severne Koreje, ističući da su dve zemlje međusobno podržavale jedna drugu tokom otpora japanskoj invaziji pre osam decenija.