„U trci između Kine i SAD, Kina pobeđuje“: Bivši američki ambasador pri NATO analizira za Politico

To nije zaključak koji bi mnogi doneli pre šest meseci, ali sada je neizbežan, piše za Politico Ivo Dalder, bivši ambasador SAD pri NATO-u.

Ono što je danas drugačije jeste to da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa od kako je stupila na funkciju preduzela mnoge korake koji direktno idu u prilog njegovom protivniku, slabeći sopstvenu sposobnost da se takmiči. I uskoro ćemo doći do tačke kada će ovaj trend postati nepovratan.

Decenijama je Kina sledila Deng Sjaopingovu maksimu – „sakriješ svoju snagu i čekaš pravi trenutak“. Nažalost, većina zapadnih zemalja, predvođena SAD, ignorisala je drugi deo te opomene – da Peking strpljivo čeka – i umesto toga se fokusirala na Kinu kao ogromno novo tržište za zapadnu robu, usluge i kapital.

Svi su mogli da se obogate ako se Kina obogati, ili se tako činilo – osećanje koje su Deng i njegovi naslednici u potpunosti podržavali.

Međutim, njihov cilj nije bio da se obogate samo radi bogatstva, već da steknu neophodnu moć da se takmiče i pobede protiv jedine preostale supersile na svetu.

Tako da, kada je Si Đinping došao na vlast 2013. godine, Kina više nije morala da čeka i počela je da pokazuje svoju snagu.

U poslednjoj deceniji, Kina je povećala vojne izdatke za 800 procenata – najveće vojne pojačanje u mirnodopskoj istoriji.

Sada ima više mornaričkih plovila od SAD, modernizuje nuklearni arsenal sa ciljem da do kraja decenije dostigne gotovo jednak nivo sa Rusijom i SAD i pokazuje vojnu moć na mestima koja su dugo bila pod isključivom kontrolom SAD.

Međutim, iako je vojna ekspanzija impozantna, najviše zabrinjava kineski ekonomski, naučni i tehnološki napredak.

Sedamdeset procenata zemalja sveta sada trguje više sa Kinom nego sa SAD, a više od polovine trguje dvostruko više sa Kinom.

Prema rečima Trampa, Amerika možda jeste veliki robni lanac, ali proizvodi koje možete kupiti u njenim radnjama — i u radnjama širom sveta — prave se u Kini.

Trgovina nije jedino tržište koje je Peking zauzeo. Prateći jasnu i doslednu strategiju koju je Si izložio još 2015, Kina danas prednjači u proizvodnji električnih vozila i baterija, robotici, kvantnim komunikacijama, obnovljivim tehnologijama i još mnogo toga.

Prema jednoj studiji, dok su pre 20 godina SAD prednjačile u 60 od 64 ključne tehnološke oblasti za odbranu, energiju, računarstvo, biotehnologiju i druge sektore, Kina sada prednjači u 57 od tih tehnologija.

Ova odlučnost da pobedi naročito je očigledna u jednoj oblasti koja je nedavno bila u centru pažnje: retke zemljane elemente i magnete koji su ključni za odbranu, elektroniku i proizvodnju zelene tehnologije.

Trenutno, Kina poseduje skoro 50 procenata svetskih rezervi retkih minerala, kontroliše 70 procenata rudnika retkih zemalja i ima 90 procenata svetskog kapaciteta za preradu. Takođe kontroliše više od 90 procenata proizvodnje ključnih magneta i uspešno je koristila tu gotovo monopolsku poziciju da primora Trampovu administraciju da popusti u eskalirajućem ratu tarifa i kontrolama izvoza čipova.

Ali čak i u oblastima u kojima SAD i dalje imaju prednost — kao što su veštačka inteligencija i kvantno računarstvo — Kina sustiže.

Na primer, izlazak DeepSeek-a je šokirao zajednicu veštačke inteligencije (AI) zbog svoje brzine i sofisticiranosti, skoro dostigavši mnogo skuplje modele koje su razvile američke tehnološke kompanije.

I sledeća generacija DeepSeek-a, kako mi je rekao jedan visoki zvaničnik Microsofta za AI, može čak i da nadmaši najnaprednije modele OpenAI i drugih firmi.

Sve ovo pokazuje da Kina ne samo da sustiže, već je u mnogim oblastima i prestigla SAD.

Amerika ima mnoge prednosti u ovom takmičenju — upravo zbog njih je uspela da ostane ispred, čak i dok je Peking započeo svoju dugoročnu strategiju da je prestigne. Ali u poslednjih šest meseci, Trampova administracija je sistematski počela da razgrađuje mnoge od tih prednosti.

Uzmimo na primer savezništva: Najveća prednost SAD jeste to što ima saveznike, dok Kina ima klijente.

Zajedno, SAD i njeni saveznici mogu da nadmaše u trošenju, inovacijama, trgovanju, finansiranju i privlačenju drugih na svoju stranu.

Ali saveznici Vašingtona u Severnoj Americi, Evropi i Aziji sve više i s pravom strahuju da trenutna politika „Amerika na prvom mestu“ zapravo stavlja njih na poslednje mesto. Rekli su im da se sami brane, da plaćaju carine od 15 procenata ili više, a u slučaju Kanade i Danske čak i da ustupe teritoriju.

Kao rezultat toga, oni se okreću jedni drugima i smanjuju svoje vojne, ekonomske i političke veze sa Vašingtonom.

I to nije sve. Trampova administracija takođe sprovodi politiku finansiranja univerziteta i imigracije koja direktno urušava sposobnost Amerike da se takmiči sa Kinom.

Već 80 godina, savezni istraživački fondovi su finansirali naučne i tehnološke prekretnice poput interneta, sekvenciranja gena, istraživanja svemira, vakcina, lekova za rak i mnogo više.

Savremeni istraživački univerziteti u zemlji prednjačili su u podsticanju ovih inovacija, privlačeći talente iz celog sveta da iskoriste prednosti i doprinesu njenom ekosistemu inovacija.

Međutim, Tramp je sada smanjio savezno finansiranje osnovnih istraživanja za trećinu, blokirao istraživačke grantove najboljim univerzitetima iz čisto ideoloških razloga i zaoštrio imigracione politike za međunarodne studente i naučnike. Jedna anketa pokazuje da 75 procenata naučnika u SAD danas želi da napusti zemlju i radi negde drugde.

Teško je preceniti štetu koju ove politike nanose američkoj konkurentnosti. Da navedem samo jedan primer, mnogi od najbližih saveznika SAD sada nude unosne grantove i istraživačke mogućnosti kako bi privukli talente koji su srž američkog uspeha kao globalne mašine za inovacije.

Ovo nije samo pucanje sebi u nogu — ovo je pucanje sebi u glavu. I ako Vašington brzo ne ispravi ovu situaciju, neće samo Peking, već i drugi delovi sveta preteći će ga.