Počelo odbrojavanje do nestašica i poskupljenja u SAD: Od sledeće nedelje sve se menja, evo i zašto

Teret na brodovima iz Kine koji su natovareni nakon 9. aprila nosiće sa sobom carinu od 145 odsto koju je predsednik Donald Tramp uveo prošlog meseca na robu iz te zemlje.

Sledeće nedelje ta roba će početi da pristiže, ali će brodova na moru biti manje, i nosiće manje tereta. Za mnoge uvoznike, poslovanje s Kinom postaje preskupo.

Ipak, Kina i dalje ostaje jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Sjedinjenih Država.

Odatle nabavljamo većinu odeće, obuće, elektronike i mikročipova, koji pokreću uređaje, termostate i sve što emituje zvuk ili svetlo.

Poslovni subjekti se suočavaju s teškim izborom: da li da nastave da prodaju kineske proizvode po više nego duplo većim cenama, ili da ih potpuno uklone iz svoje ponude.

Za potrošače to znači da će neki proizvodi postati teško dostupni ili suviše skupi za kupovinu.

„Počev od sledeće nedelje, počećemo da primećujemo dolaske tereta obuhvaćenog onom objavom o carinama od 2. aprila“, rekao je Džin Seroka, izvršni direktor luke Los Anđeles, gde skoro polovina prometa dolazi iz Kine.

„Količina tereta koji dolazi u Los Anđeles biće manja za 35 odsto u poređenju sa prošlom godinom.“

Prema podacima Nacionalne federacije trgovaca na malo, uvoz u Sjedinjene Države u drugoj polovini 2025. godine očekuje se da opadne najmanje 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pad uvoza iz Kine biće još drastičniji: JP Morgan predviđa pad od 75 do 80 odsto.

„Ako se ovoliki pad ne može lako nadoknaditi uvozom iz drugih zemalja, to neće samo naglo podići cene, već će i značajno poremetiti lance snabdevanja,“ navodi se u izveštaju JP Morgana.

To znači manje posla, više cene na policama i manji izbor za potrošače. Seroka kaže da je odbrojavanje već počelo.

„Mnogi veliki trgovci su nam rekli da trenutno imaju zalihe u svojim sistemima koje će trajati šest do osam nedelja,“ rekao je Seroka.

„Proizvođače i potrošače u Sjedinjenim Državama u narednim nedeljama i mesecima očekuju teške odluke ako se politika ne promeni.“

Neaktivni brodovi, prazne luke

U kineskoj luci Šangaj, najveći teretni brodovi stoje usidreni i neaktivni.

Brodarske kompanije su počele da koriste manje brodove za prevoz tereta jer opada potražnja.

I pored toga, broj plovidbi iz Kine ka SAD-u pao je za 60 odsto u aprilu, prema podacima kompanije Flexport, specijalizovane za logistiku i otpremu.

„Kompanije koje upravljaju brodovima otkazale su mnoge plovidbe. Rekli su: ‘Nećemo da šaljemo brod koji je poluprazan. Ostaće ovde’,“ rekao je direktor Flexporta, Rajan Piterson.

„Mnogo brodova sada jednostavno sedi ispred kineske obale, čekajući i nadajući se dogovoru.“

U martu su luke Njujorka i Nju Džerzija postale najprometnije u zemlji, jer su trgovci unapred dopremali robu pre stupanja carina na snagu. Ali, kako navodi uprava luke, ovog meseca se očekuje pad obima tereta.

Dvadeset pet procenata tereta koji stiže u ovu istočnu luku dolazi iz Kine.

Međutim, poslednjih nedelja sve više robe stiže iz Vijetnama, Malezije i jugoistočne Azije, jer trgovci pokušavaju da preusmere proizvodnju kako bi izbegli kineske carine.

Više cene na policama već za nekoliko nedelja

Kada roba pristigne u američke luke, potrebno je svega nekoliko nedelja da stigne do prodavnica. A kada se trenutne zalihe potroše, na police će stizati proizvodi opterećeni novim, višim cenama zbog carina.

„Postoji velika zabrinutost. Trgovci trenutno pokušavaju da odluče kako i kada će naručivati robu za početak školske godine i praznike,“ rekao je Džonatan Gold, potpredsednik za lance snabdevanja i carinsku politiku Nacionalne trgovačke federacije.

Dok veliki trgovci mogu da prave veće zalihe, manji preduzetnici nemaju tu mogućnost.

„Posebno mali trgovci, koji nemaju kapacitet da apsorbuju posledice carina, sada pokušavaju da odluče koji su im sledeći koraci,“ dodao je Gold.

Amerikanci se oslanjaju na Kinu za hiljade proizvoda, od televizora sa ravnim ekranom do kolica za bebe.

Prema podacima Međunarodne trgovinske komisije SAD-a, američke firme uvoze više igračaka, odeće i obuće iz Kine nego iz bilo koje druge zemlje.

Četrdeset pet procenata rukovodilaca u lancu snabdevanja očekuje da će više troškove zbog carina preneti na svoje kupce, prema novom istraživanju kompanije Gartner, specijalizovane za korporativna istraživanja.

Seroka ne očekuje da će biti prazne police ali predviđa manji izbor.

„Dakle, ako tražite određeni tip pantalona, možda ćete naći razne modele pantalona, ali ne baš onaj koji želite. A onaj koji želite… biće skuplji,“ rekao je Seroka.

Ali direktor Flexporta, Piterson, nije tako optimističan.

„Ako ovo potraje još nekoliko nedelja, (trgovci će) rasprodati zalihe i do leta ćemo imati nestašice i prazne police,“ rekao je on.

Manje tereta znači manje posla

Kako se očekuje manji broj teretnih brodova u američkim lukama, lokalne ekonomije će odmah osetiti posledice, kaže Seroka.

Poslovanje sa Kinom čini 45 odsto ukupnog prometa luke Los Anđeles, što je najveći udeo u bilo kojoj američkoj luci. Bez tog obima tereta, smanjiće se potreba za radnom snagom.

„Ne očekujem masovna otpuštanja u luci, ali vidim da će kamiondžija koji danas prevozi četiri ili pet kontejnera, verovatno prevoziti dva ili tri nakon sledeće nedelje,“ rekao je Seroka.

„A radnik u luci, koji je do sada radio prekovremeno i u duplim smenama, verovatno više neće imati punu radnu nedelju jer stiže manje kontejnera. Isto važi i za radnike u skladištima.“

Američka asocijacija za transport kamionima (American Trucking Associations) poziva predsednika Trampa da postigne sporazume s ključnim trgovinskim partnerima, uključujući Kanadu, Meksiko i Kinu, kako bi se zaštitila radna mesta u kamionskom transportu.

„Što duže traju carine, to je veći bol za vozače kamiona, kao i za porodice i preduzeća kojima služimo,“ rekao je prošlog meseca Kris Spir, predsednik i izvršni direktor Asocijacije.

„Carine ne samo da će smanjiti prekogranični prevoz tereta, već će i povećati operativne troškove.

Cena novog kamiona mogla bi da poraste i do 35.000 dolara, što predstavlja godišnji dodatni trošak od dve milijarde dolara i čini novu opremu nedostupnom za male prevoznike.“

Od krize u lancu snabdevanja tokom pandemije, trgovci su nastojali da preusmere proizvodnju iz Kine ka Vijetnamu i drugim azijskim zemljama koje imaju proizvodne kapacitete.

Ali, Gold kaže da uvoz iz tih zemalja nije dovoljan da nadomesti pad uvoza iz Kine.

„Potrebno je vreme, meseci ako ne i godine, da se uspostave ti novi odnosi. Da se osigura da novi dobavljači imaju kapacitete, kvalifikovanu radnu snagu, odgovarajuću infrastrukturu.

Sve zahteve za testiranjem koji moraju biti ispunjeni za proizvode koji dolaze u SAD, posebno kada je reč o dečijim proizvodima,“ rekao je Gold. „To nije nešto što može da se desi preko noći.“