Kina može ekonomski da uspe bez SAD, a da li može da preživi istorijski demografski pad?

Stopa nataliteta je pala na 5,63 rođene bebe na 1.000 ljudi u 2025, ispod rekordno niske vrednosti iz 2023. godine od 6,39 na 1.000, saopštio je danas Kineski nacionalnoi biro za statistiku.

Pad sugeriše da je blagi porast broja rođenih u 2024. bio izuzetak, a ne preokret u inače stalnom padu od 2016.

Kineska ekonomija je porasla 5 odsto u 2025. što je u skladu sa godišnjim ciljem vlade od „oko 5 odsto“, piše CNN.

Godišnji rast je podržan skokom kineskog izvoza koji je nadoknadio trgovinske tenzije sa SAD i slabu domaću potrošnju. Kina je prošle godine ostvarila rekordni trgovinski suficit od 1,2 biliona dolara, uprkos povremenom trgovinskom ratu američkog predsednika Donalda Trampa sa drugom najvećom ekonomijom sveta.

Ali podaci su takođe pokazali usporavanje ekonomije u četvrtom kvartalu, pri čemu je zemlja zabeležila samo 4,5 odsto rasta u odnosu na isti period prošle godine – najsporiji kvartalni rast od kraja 2022.

Zvaničnici su istakli „izuzetnu stabilnost“ ekonomije, a šef biroa za statistiku Kang Ji je rekao da je to postignuto uprkos „složenoj i teškoj situaciji, obeleženoj brzim promenama u spoljnim uslovima i rastućim domaćim izazovima“.

„U 2025. kineska ekonomija je izdržala pritisak i održala stabilan napredak, postižući nove rezultate u razvoju visokog kvaliteta“, rekao je Kang na konferenciji za štampu.

Uprkos godišnjem ekonomskom rastu koji je bio u skladu sa planom, broj rođenih predstavlja udarac za napore Pekinga da preokrene posledice decenija strogih državnih mera kontrole rađanja pod sada napuštenom politikom „jednog deteta“ i da ubedi više mladih ljudi da imaju decu.

Sa 7,92 miliona beba rođenih prošle godine u Kini, a 11,31 milion smrti ukupno stanovništvo je smanjeno za 3,39 miliona, pokazuju podaci. Broj stanovnika zemlje – i dalje drugi najveći na svetu, posle Indije – iznosi 1,4 milijarde u 2025.

Demografski izazov Kine

Zvaničnici vide promene u demografiji Kine kao ozbiljan izazov, jer se radna snaga smanjuje, dok raste broj penzionera.

Godine strogih mera kontrole stanovništva pod politikom “jednog deteta”, koja je ukinuta 2016, ubrzale su trendove slične onima u drugim zemljama poput Japana i Južne Koreje, gde se pad nataliteta objašnjava rastom nivoa obrazovanja, promenjenim pogledima na brak, brzom urbanizacijom i sve većim troškovima odgajanja dece.

Starenje kineskog društva produbilo se u 2025. sa brojem stanovnika starijih od 60 godina koji je iznosio 323 miliona, odnosno 23 odsto ukupne populacije, što je za jedan procenat više nego 2024.

Prema projekcijama UN, zastrašujuća polovina stanovništva zemlje mogla bi imati više od 60 godina do 2100. što bi moglo imati dalekosežne posledice ne samo po kinesku ekonomiju, već i po ambicije da se suprotstavi Sjedinjenim Državama kao vojna sila.

Kineski lider Si Đinping je istakao potrebu za „bezbednošću stanovništva“ i postavio „razvoj visokokvalitetnog stanovništva“ kao nacionalni prioritet. Takođe je nadgledao podsticaj za automatizaciju i unapređenje kineske industrijske mašine, zamenjujući ljudski rad robotskim.

Kineska centralna vlada je prošle godine počela da nudi godišnje novčane bonuse porodicama sa decom mlađom od tri godine, izmenila pravila kako bi pojednostavila registraciju braka i pokrenula program besplatnog državnog predškolskog obrazovanja.

To se dodaje nizu podsticaja koje su lokalne vlasti u poslednjih nekoliko godina pokušavale da uvedu kako bi podstakle natalitet – od poreskih olakšica i finansijske pomoći pri kupovini i iznajmljivanju stanova, do novčanih davanja i produženog porodiljskog odsustva.

Pad broja rođenih prošle godine u odnosu na 2024. mogao je biti povezan i sa kineskim zodijakom, jer se 2025. „Godina zmije“ smatra manje povoljnom za potomstvo nego prethodna „Godina zmaja“.

Analitičari očekuju nove politike ili podsticaje za podršku rađanju i braku u narednoj godini. Ali mnogi veruju da će biti nemoguće zaustaviti pad, posebno jer mladi ljudi teško nalaze posao i suočavaju se sa visokim troškovima odgajanja dece, dok žene ističu da ih obeshrabruje nejednaka raspodela obaveza u vezi sa podizanjem dece.

Manje beba takođe može imati i neposredan ekonomski uticaj.

„Deca su ‘super potrošači’. Sa natalitetom na tako niskom nivou, domaća potražnja u Kini će verovatno ostati slaba, što će ekonomiju učiniti sve zavisnijom od izvoza“, rekao je Ji Fuksijan, demografski stručnjak i viši naučnik na Univerzitetu Viskonsin-Medison u SAD.

Ekonomski vetrovi u leđa

Kineski rast BDP-a od 5 odsto pokazuje otpornost ekonomije tokom godine u kojoj su carine na kineski izvoz u SAD kratko dostigle trocifrene procente.

Ali taj rast skriva dublje izazove za domaću ekonomiju koje kreatori politike moraju da rešavaju u narednoj godini, kažu analitičari.

Proširenje ekonomije usporilo je na 4,5 odsto u četvrtom kvartalu, što je najniža stopa zabeležena od ponovnog otvaranja ekonomije nakon pandemije kovid-19. Taj podatak je bio malo iznad prognoziranih 4,4 odsto koje su analitičari anketirani za Rojters, što je omogućilo da se ostvari cilj rasta od 5 odsto u godini u kojoj je ekonomski rast počeo snažno, ali je izgubio zamah.

Kineski rekordni trgovinski suficit pokazuje da može da uspe bez SAD, ali može li da održi pobednički niz?

Ipak, dok je Peking nastojao da prikaže sliku otpornosti, ekonomisti i dalje brinu zbog slabe potrošnje domaćinstava usled deflacionog pritiska i prevelike zavisnosti od izvoza za pokretanje rasta – posebno u trenutku kada su vlade širom sveta sve više zabrinute zbog rastućih trgovinskih neravnoteža.

Kineski proizvođači i izvoznici su se 2025.  agilno preorijentisali kako bi plasirali robu dublje na tržišta širom sveta, uključujući jugoistočnu Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku, jer je njihov ulazak na američko tržište došao pod pritisak Trampovih carina.

Te carine sada iznose 20 odsto i naplaćuju se na već postojeće dažbine nakon trgovinskog primirja postignutog krajem prošle godine.

Uprkos snažnom izvoznom zamahu u prvoj polovini 2025, ekonomija je usporila u kasnijim mesecima, opterećena mlakom potrošnjom, padom investicija i drastičnim padom industrijske dobiti.

Tokom cele godine, investicije u stanogradnju, industriju i infrastrukturu pale su na istorijski minimum, smanjivši se za 3,8 odsto, prema podacima objavljenim u ponedeljak – prvi godišnji pad zabeležen u istoriji. U okviru toga, razvoj nekretnina opao je 17,2 odsto, usled trajne krize u sektoru nekretnina.

Jedina svetla tačka za ekonomiju bila su „snažna ulaganja u veštačku inteligenciju i tehnologiju i robustne aktivnosti na finansijskim tržištima“, naveli su analitičari Economist Intelligence Unit.

„Vlasti nisu žurile sa stimulacijom krajem godine jer je cilj od 5% bio dostižan, uz podršku snažnog izvoza“, napisali su.

Pogled unapred

Očekuje se da će Peking postaviti svoj cilj rasta u martu, kada se sastane kineski parlament koji uglavnom formalno potvrđuje odluke. Vlada će takođe objaviti svoj novi petogodišnji ekonomski plan, koji će usmeravati strategiju razvoja i prioritet politike za narednih pet godina.

Vlasti priznaju da će rast usporiti, iako ciljaju da udvostruče BDP po glavi stanovnika do 2035.

Postoje i pitanja oko tačnosti kineskih podataka o BDP-u, za koje neki analitičari tvrde da su naduvani kako bi prikrili mnogo niži rast. U izveštaju objavljenom prošlog meseca, analitičari iz Rhodium Group su tvrdili da je kineski BDP zapravo porastao između 2,5 i 3 odsto u 2025..

Posmatrači će pomno pratiti koliko visoko Kina cilja kada postavi novi cilj BDP-a kasnije ove godine – i koliko snažno će vlada u narednoj godini pokušati da podstakne potrošnju kako bi pokrenula taj motor ekonomije.