„Otvaranje na visokom nivou“: Samo ovog meseca više svetskih lidera posetili su Kinu, zašto?

„Kanada i Kina uspostavljaju novo strateško partnerstvo koje obećava ‘istorijske’ dobitke koristeći komparativne prednosti jedne i druge strane, izjavio je kanadski premijer u razgovoru sa kineskim liderom Sijem Đinpingom 16.januara u Pekingu.

On je prvi kanadski premijer koji je posetio Kinu od 2017.

„Važno je da započnemo ovo novo strateško partnerstvo u vreme podela“, rekao je Karni Siju, pozivajući da se fokusira na oblasti koje mogu doneti „istorijske dobitke“ za obe strane, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika i finansije.

„Verujem da upravo tu možemo postići brz i održiv napredak“, dodao je kanadski premijer.

Kanada nastoji da ojača veze sa drugom najvećom ekonomijom sveta nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na deo kanadske robe i sugerisao da bi dugogodišnji američki saveznik mogao postati 51. američka savezna država.

Ko je od svetskih državnika bio u Kini ovog meseca?

U prvom mesecu ove godine, lideri zemalja iz Azije, Evrope i Severne Amerike putovali su u Kinu kako bi razgovarali o jačanju bilateralnih veza i širenju pragmatične saradnje.

Posmatrači navode da je jedan od glavnih razloga poseta to što Peking pokazuje veliku predvidljivost i doslednost u svojoj unutrašnjoj i spoljnoj politici, signalizirajući opipljive i dugoročne međusobne koristi u svetu pogođenom rastućim geopolitičkim tenzijama, unilaterizmom i hegemonijom.

„Pozdravi iz Pekinga“, napisao je finski premijer Peteri Orpo na društvenim mrežama, dodajući tada da će mu putovanje, na kojem ga prate finski korporativni lideri, pomoći da finske firme bolje pristupe azijskom tržištu.

Tek što je juče Orpo završio svoju četvorodnevnu turneju po Kini, u Peking je stigao novi gost – Kir Starmer, što je prva poseta britanskog premijera Kini od 2018.

Nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, rekao je da su napredovali u nekoliko oblasti, uključujući tarife i putovanja bez viza.

„Imali smo vrlo dobar i produktivan sastanak sa stvarnim, konkretnim rezultatima, i to je zaista ojačalo naš odnos, što je u nacionalnom interesu, jer, naravno, Kina kao druga najveća ekonomija na svetu pruža ogromne prilike, i zato imamo tako veliku poslovnu delegaciju“, kazao je Starmer, prenosi Gardijan.

„Veliki deo razgovora bio je o tome kako otvoriti pristup tim prilikama, fokusirajući se – kao što uvek činim – na to kako će ovo doneti koristi u Velikoj Britaniji? Kako koristi ljudima kod kuće?

I napravili smo stvarno dobar napredak u vezi sa tarifama za viski, putovanjima u Kinu bez viza, kao i u razmeni informacija i saradnji na pitanju neregularne migracije, posebno fokusirajući se na male čamce i delove motora. Dakle, vrlo dobar, konstruktivan sastanak sa stvarnim rezultatima, što je u velikoj meri u našem nacionalnom interesu“, naveo je.

Prema PA Media, kineski izveštaj sa sastanka između Kira Starmera i Si Đinpinga istakao je da Kina neće „predstavljati pretnju“ drugim zemljama.

Navodeći šta je Starmer izneo tokom sastanka, izveštaj dodaje da britanska politika prema Tajvanu „ostaje nepromenjena i neće se menjati“.

„Vaša poseta ovog puta privukla je veliku pažnju. Ponekad dobre stvari zahtevaju vreme“, kazao je Si.

„Sve dok je to ispravno i služi osnovnim interesima zemlje i naroda, kao lideri ne bismo smeli da bežimo od teškoća i treba da idemo napred.

Sve dok zauzmemo širu perspektivu, nadvladamo razlike i poštujemo jedni druge, dokažemo da smo sposobni da izdržimo test istorije“, dodao je.

Predsednik Kine je citirao i kinesku poslovicu: „Široko širi svoje oko na daleke horizonte“.

Međutim, Si je priznao da su odnosi Velike Britanije i Kine tokom godina doživeli „uspon i padove“ koji, kako je rekao, nisu služili interesima nijedne od zemalja.

Pod „usponima i padovima“ Si je mislio na to kako je, kada su konzervativci bili na vlasti, Velika Britanija prešla od aktivnog nastojanja da pridobije Kinu dok je premijer bio Dejvid Kameron, do tretiranja Kine kao pretnje i uklanjanja Huawei tehnologije iz 5G mreže pod Borisom Džonsonom i njegovim naslednicima. Starmer je to opisao kao prelazak „od zlatnog do ledenog doba“ i tvrdio da je to bila greška.

Starmer je jedan u nizu svetskih lidera koji posećuju drugu najveću ekonomiju na svetu, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona u decembru i nemačkog političara Fridriha Merca narednog meseca.

Nedavna izjava kanadske ministarke industrije Melanije Džoli može pomoći da se objasni ubrzani dolazak stranih lidera u Kinu početkom ove godine, piše dopisnik iz Londona za China Daily.

„Razgovori ovde su bili predvidljiviji i stabilniji nego što je to ponekad slučaj sa drugim zemljama, uključujući i našeg suseda“, rekla je Džoli novinarima u Pekingu ranije ovog meseca, dok je u pratnji kanadskog premijera Marka Karnija bila u Kini.

Ubrzani dolazak stranih lidera u Kinu očekuje se i narednog meseca, jer će urugvajski predsednik Jamandu Orsi posetiti Kinu početkom februara, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u ponedeljak.

Prvi šef države i prvi ministar spoljnih poslova koji je Peking primio u 2026. dolazili su iz susednih zemalja – predsednik Južne Koreje Li Džae-Mjung i pakistanski zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Mohamad Išak Dar.

Nakon sastanka predsednika Sija i Lija 5. januara, dvojica lidera svedočila su potpisivanju 15 dokumenata o saradnji koji pokrivaju oblasti nauke i tehnoloških inovacija, transporta i trgovine.

Zvanična poseta Mihala Martina, od 4. do 8. januara, bila je prva poseta premijera Irske Kini u poslednjih 14 godina, dajući novi zamah bilateralnim odnosima i odnosima Kine i Evropske unije, preneo je Rojters.

Martin je svoju petodnevnu posetu Kini opisao kao „veoma pozitivno iskustvo“ i rekao za China Daily, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu,  da je „Kina vrlo snažna ekonomska sila u svetu“ sa ogromnim proizvodnim kapacitetom i velikim tržištem potrošača.

„Glavna stvar koju sam zapamtio jeste izuzetno interesovanje kineske vlade za trgovinu sa Evropom, njihova želja da se uspostavi okvir između Evrope i Kine koji bi omogućio stabilniji i održiviji trgovinski odnos i izbegavanje međusobnih odmazdi“, rekao je Martin.

On je dodao da posete evropskih lidera Kini i nedavne i one planirane pokazuju angažovanje između Kine i evropskih vlada.

Posete Kini pomogle su zemljama da bolje sagledaju Kinu i njen tržišni potencijal, a stručnjaci kažu da će pomoći i drugim državama da to učine.

Petogodišnji plan Kine

Zamenik ministra spoljnih poslova Sun Veidong rekao je prošle nedelje da ova godina označava početak 15. petogodišnjeg plana Kine (2026–2030) i da će Kina „dalje intenzivirati svoje otvaranje na visokom nivou“.

Vang Huiđao, predsednik pekinškog Centra za Kinu i globalizaciju, rekao je da se posete Kini odvijaju u trenutku kada unilateralne prakse „izazivaju široku zabrinutost međunarodne zajednice“ i da je „momenat unilaterizma u porastu u transatlantskim odnosima“.

Govoreći o Kanadi kao primeru, Vang je rekao da oporavak odnosa Kina-Kanada „predstavlja i dokaz strateške mudrosti obe strane i prirodan izbor koji se poklapa sa javnim mnjenjem i tržišnom realnošću“.

Gao Fei, predsednik Univerziteta za spoljne poslove Kine, rekao je da zemlje jasno vide ko služi kao stabilizator u ovom nestabilnom svetu, i da je „Kina najpredvidljivija među velikim silama“.

Kako mnoge zemlje govore pozitivno o ulozi Kine u miru, stabilnosti i rastu, neki njihovi lideri posetili su Kinu početkom godine da nauče više o kineskoj mudrosti i rešenjima, dodao je Gao.

Kao deo napora radnih timova Kine i ovih zemalja da realizuju novi konsenzus lidera, kineski i zvaničnici Južne Koreje prošle nedelje započeli su 13. rundu pregovora o uslugama i investicijama u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini Kina-Južna Koreja.

Vang Junšeng, istraživač za studije Severnog Istoka Azije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, smatra da su globalni industrijski lanci  narušeni trgovinskim protekcionizmom, „pa je stabilna saradnja između Južne Koreje i Kine u sektorima vezanim za lance snabdevanja od najveće važnosti“.