Kineski juan i rublja nastavljaju u ritmu devalvacije

Fiksiranje kursa juana i dolara trenutno je na najnižem nivou u prethodnih šest godina. Smatramo da će se devalvacija privremeno ubrzati do početka februara 2017. a u narednoj godini, ovaj valutni par bi trebalo da dostigne nivo od 7,00. Deluje kao da kineske vlasti žele da zadrže veoma malu razliku između juana van države (CNH) i juana na domaćem tržištu (CNY), kao što je bio slučaj početkom godine, što znači češće intervencije na deviznom kursu – komentariše Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize u Sakso banci.

Analitičari ukazuju na mogućnost devalvacije valute i u Rusiji, ali sa gotovo zanemarljivim globalnim uticajem. Oni procenjuju da bi rublja, u naredna dva meseca, mogla da izgubi do 10 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar. Treba, međutim, naglasiti da je reč o sezonskom faktoru, s obzirom na to da je uobičajeno da rublja oslabi krajem godine. U tom periodu veliki broj ljudi u Rusiji kupuje dolare kako bi izbegli obezvređivanje svoje ušteđevine. Isti fenomen bi trebalo da se dogodi i ove godine i mogao bi da bude ojačan veoma izglednim rastom kamatne stope u Sjedinjenim Državama koji će, najverovatnije, biti ograničen na oko 25 baznih poena. „Bitno je sada znati da li će FED ubrzati putanju normalizacije kamatnih stopa u 2017. godini, što je gotovo izvesno imajući u vidu globalne prognoze kretanja ekonomije SAD, kao i inflacije. U tom slučaju, može se očekivati i veća devalvacija rublje“, ističu u Sakso banci.

I dogovor između zemalja OPEK-a mogao da odigra značaju ulogu u napredovanju ruske valute, naročito imajući u vidu snažnu pozitivnu korelaciju između sirove nafte tipa „brent“ i rublje (-0,98 od januara 2014. godine do sada). U ovom trenutku, međutim, ishod sastanka OPEK-a, zakazanog za kraj novembra, veoma je neizvestan, „ali čak i da dogovor bude postignut, malo je verovatno da će uslediti značajan i trajan rast cene nafte, što ukazuje na to da je prostor za oporavak rublje prilično ograničen“, tvrde u Sakso banci.

– Suprotno tržišnim očekivanjima, turska centralna banka je zadržala nepromenjenu referentnu kamatnu stopu u oktobru, uprkos tome što je u septembru inflacija pokazala bolje rezultate od očekivanih (indeks cena na malo uvećan je za 0,18 odsto, naspram očekivanih 0,70 odsto). Status kvo je direktno povezan sa jačanjem dolara, što povećava odliv kapitala, kao i sa odlukom Mudisa da smanji kreditni rejting turske na „đubre“. Ipak, samo je pitanje trenutka kada će centralna banka ponovo delovati. Očekivani slab rast BDP u trećem kvartalu, uzrokovan neuspelim pučem i dugim državnim praznikom u septembru, ali i niža inflacija u poređenju sa prethodnim godinama, trebalo bi u novembru da dovedu do novih poteza centralne banke – objašnjava direktor Sektora makro analize u Sakso banci.

Glavni rizik za svetsku ekonomiju

– Iako je devalvacija juana ove godine protekla glatko, ipak, posmatrano na srednji rok, rizik od ogromne i ubrzane devalvacije, poput one iz avgusta 2015, i dalje će biti prisutan. Rizik je utoliko veći ako se rezerve strane valute spuste blizu praga od 2.800 milijardi američkih dolara koji je odredio Međunarodni monetarni fond (u septembru je bio oko 3.166 milijardi). To bi moglo da ima znatno veći globalni uticaj nego devalvacija funte, zato što može da dovede do snižavanja cena robe, naročito nafte, što bi predstavljalo značajan rizik od napredovanja inflacije – procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize u Sakso banci i naglašava da je to glavni rizik za svetsku ekonomiju.