"Vladar iz senke čija kuća podseća na jazbinu negativaca iz filmova o Bondu": Ko je Bidžina Ivanišvili, koji podržava "ruski zakon" o stranim agentima u Gruziji? 1Foto: EPA-EFE/ZURAB KURTSIKIDZE

Dok se Gruzijci mesecima okupljaju protiv neliberalnog novog zakona, koji je sličan ruskom zakonu o stranim agentima, sponzor ove gruzijske varijante ruskog zakona, oligarh i najbogatiji Gruzin Bidžina Ivanišvili staje na drugoj strani kao njegova suštinska odbrana, piše Gardijan.

Podsetimo, kritičari novog zakona o stranim agentima strahuju da će ga vlada iskoristiti za obračun sa medijima, opozicijom i civilnim društvom u ovoj kavkaskoj zemlji od 3,7 miliona stanovnika.

Desetine hiljada demonstranata već danima i mesecima protestuju na ulici ljuti i besni ali i odlučni da ne dopuste da Gruzija postane Rusija već deo EU.

Nasilje i zastrašivanje opozicije bilo je na visokom nivou i pre nego što je zakon pre nekoliko dana stupio na snagu.

Opozicioni političar Zurab Japaridze u izjavi za Politico rekao je da neće popustiti nasilju jer je u pitanju demokratska budućnost zemlje.

„Možemo biti ili na putu ka Evropi ili na putu ka Belorusiji“, rekao je on.

Vladajuća partija Gruzijski san, koju je 2012. osnovao „zagonetni oligarh“ kako još nazivaju Bidžinu Ivanišvilija ne pokazuje znake da pokušava da smanji tenzije.

Igrajući na račun konzervativnih pristalica i odbijajući kritike iz EU i SAD, stranka kaže da je novi zakon potreban kako bi se sprečilo da strani uticaj podriva tradicionalne vrednosti.

„Ako se povinujemo ovim stranim direktivama sovjetskog stila, one će u budućnosti jednako uspešno zahtevati od nas da odbacimo zakone o porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika, da usvojimo istopolne brakove, da legalizujemo drogu“, rekao je premijer Irakli Kobahidze u ponedeljak.

Ko je Bidžina Ivanišvili?

Bidžina Ivanišvili je proveo veći deo poslednje decenije posmatrajući drevne krovove Tbilisija sa svog staklenog zamka, kuće smeštene na vrhu brda za koju njegovi kritičari kažu da podseća na jazbinu negativca iz filmova o Džejms Bondu, piše Gardijan.

"Vladar iz senke čija kuća podseća na jazbinu negativaca iz filmova o Bondu": Ko je Bidžina Ivanišvili, koji podržava "ruski zakon" o stranim agentima u Gruziji? 2
Foto: Wikipedia/Kober

Od svog premijerskog mandata od 2012. do 2013. tajni oligarh je u velikoj meri vršio svoj uticaj iza kulisa i mnogi Gruzijci ga opisuju kao mračnog „gospodara lutaka“ u zemlji.

Prošlog meseca, međutim, Ivanišvili se neočekivano pojavio u javnosti i to na provladinom skupu da bi promovisao veoma kontroverzan zakon o „stranom agentu“ koji je izazvao najveće nemire u Gruziji u poslednjih nekoliko godina.

Njegov govor je bio prožet antizapadnim osećanjima i teorijama zavere, naglašavajući stepen do kojeg se ova mala kavkaska zemlja udaljila od zapada pod Ivanišvilijevim vođstvom.

Opozicione stranke dugo su optuživale Ivanišvilija, koji se obogatio u Rusiji 1990-ih, za lojalnost Moskvi, gruzijskom gospodaru iz sovjetske ere, koja i dalje smatra južni Kavkaz svojim dvorištem.

Ivanišvili je napustio ruralnu Gruziju 1980-ih da bi pohađao univerzitet u Moskvi, i iako su se drugi studenti ismevali njegovom seoskom poreklu, rekao je da razume nešto što oni još nisu: da će se komunizam srušiti.

To mu je pomoglo da ostvari svoj prvi finansijski uspeh, prodajući kompjutere u Rusiji.

Kao i drugi budući oligarsi u to vreme, ubrzo je prešao u bankarstvo i metalsku industriju a kroz jeftinu privatizaciju domogao se državne imovine iz sovjetskog doba.

Njegovo bogatstvo se procenjuje na šest milijardi dolara, suma koja premašuje državni budžet Gruzije za 2021, iako su mnogi od njegovih izvora prihoda i dalje mutni.

„Mogao bih da ti kažem bilo šta, a ti to ne bi mogao da proveriš“, rekao je svojevremeno, podseća Gardijan.

Kada se vratio u Gruziju, izgradio je zamak na brdu iznad Tbilisija, kao i niz raskošnih imanja širom zemlje.

Ipak, držao je svoj identitet u strogoj tajnosti, kretao se uokolo prerušen i davao sredstva za umetnike ili projekte koji su mu se sviđali.

Ivanišvili je u kratkom razgovoru sa novinarima negde 2012, nakon godina anonimnog života, objavio da se kandiduje za premijera.

Osnovao stranku Gruzijski san, vladajuću u Griuziji, tvrdeći da mu je dosta autoritarnih naklonosti tadašnje vlade.

U jednom intervjuu, stigao je na svoje imanje na Crnom moru u Batumiju vozeći kolica za golf i igrajući uz ritmove pesme „My Way“ Frenka Sinatre i nastavio da obilazi svoju kolekciju zebri, paunova i drugih egzotičnih životinja dok je iznosio viziju Gruzije.

Tada je rekao: „Biću u vladi godinu dana ili najviše dve godine, a posle ću postati aktivan član društva, da pomognem društvu da nauči kako da bira ljude i kako da kontroliše svoje političare. I pobrinuću se da postoji slobodna štampa i prava opozicija“.

Iako je podneo ostavku na javnu funkciju 2013. godine, njegovo prisustvo je nastavilo da se nadvija nad politikom zemlje.

Kao predsednik partije Gruzijski san, Ivanišvili, piše Sky news, je moć iza trona, eminencija, neko ko deluje iz senke kao gospodar u borbi za vlast u zemlji.

On bira premijere zemlje. Troje od poslednjih četiri su bili bivši menadžeri njegovih kompanija.

Gruzijski ministar unutrašnjih poslova je bivši telohranitelj Ivanišvilija, bivši ministar zdravlja bio je zubar njegove supruge, ministar obrazovanja jedan od nastavnika matematike njegove dece…

„Nije tajna da je sva moć koncentrisana u Ivanišvilijevim rukama“, rekao je Korneli Kakačija, šef istraživačkog centra Gruzijskog instituta za politiku sa sedištem u Tbilisiju.

U brdima koji gledaju na glavni grad Tbilisi, on ima futurističku vilu za koju se kaže da ima bazen pun ajkula.

Sakuplja druge egzotične životinje, uključujući kengure i lemure, i sklon je egzotičnim drvećem – čupajući retke primerke stare 135 godina uz veliku kontroverzu i odvlačeći ih u svoj park.

Ali upravo su njegove navodne veze sa Rusijom najkontroverznije i najmutnije.

Mnogi Gruzijci kažu da su skeptični prema njegovim tvrdnjama da je prodao svoje poslovanje i okončao svoja ulaganja u Rusiji pre mnogo godina.

Najveći problem za mnoge Gruzijce sada su ostvarene težnje njegove stranke da usvoji zakon o „stranim agentima“.

Gruzijski demonstranti i zapadni zvaničnici opisali su zakon kao sredstvo „inspirisano Kremljom“ za progon nezavisnih medija i opozicionih glasova u zemlji koja se dugo klati između ruske i zapadne sfere uticaja, ali čija vlada sada izgleda naginje ka Moskva.

EU je jasno stavila do znanja da će zamrznuti zahtev Gruzije za članstvo ako Tbilisi usvoji zakon.

Gruzijski san i Ivanišvili negiraju da naginju Rusiji i kažu da će zakon povećati transparentnost i odbraniti suverenitet Gruzije.

Oni koji su radili sa Ivanišvilijem kažu da je tokom godina postao autoritarniji i ambiciozniji.

„On voli kontrolu, on vodi državu kao svoju kuću za lutke“, rekla je Tina Khidašeli, koja je bila ministarka odbrane Gruzije u vladi koju je predvodio Gruzijski san od 2015. do 2016.

Khidašeli smatra da Ivanišvili ima za cilj da primeni zakon o stranim agentima kako bi dodatno ojačao svoju vlast pre parlamentarnih izbora u oktobru.

Uznemirile su je, kaže, nedavne Ivanišvilijeve izjave u kojima je žalio da su zapadne zemlje kontrolisane tajnom globalnom zaverom kojoj se njegova vlada uspešno opirala. Dalje je osudio Zapad kao „globalnu stranu rata“ koja pokušava da uvuče Gruziju u sukob sa Rusijom.

„Ivanišvili je uvek imao sklonost ka teorijama zavere“, rekla je bivša ministarka. „Problem je sada što su njegovi stavovi potpuno neprovereni“.

Jedan od najžešćih Ivanišvilijevih kritičara je zatvoreni bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji optužuje Ivanišvilija da ga je uhapsio po naređenju Kremlja.

Bidžina Ivanišvili je rođen 18.februara 1956. u Čorvilu, Gruzija kao najmlađe od petoro dece u siromašnoj porodici. Njegov otac, Grigor Ivanišvili, radio je u fabrici mangana. Kao dete, Bidžina je odgajan u ekstremnom siromaštvu (ni cipele nisu imali).

Bidžina je završio srednju školu u Sachhereu.

Diplomirao je i na Fakultetu za inženjerstvo i ekonomiju Državnog univerziteta u Tbilisiju 1980. godine, a 1982. otišao je u Moskvu da bi doktorirao ekonomiju na Moskovskom državnom univerzitetu odsek za železnički inženjering.

Bidžina Ivanišvili ima državljanstvo Rusije, Francuske i Gruzije.

Od 1991. je u braku sa Ekaterinom Khvedelidze.

Imaju četvoro dece – sinovi Uta, Cotne i Bera i ćerka Gvanca.

Bera je reper, tekstopisac i producent rođen u Francuskoj.

Rođen je sa stanjem albinizma kao i njegov brat Cotne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari