Ko je ko u podeljenoj ruskoj opoziciji koja se bori protiv Putina

Suzbijanje se dodatno pojačalo kada je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022.

Dve godine kasnije, Aleksej Navaljni – najistaknutiji opozicioni lider poslednjih desetak godina i osnivač Fondacije za borbu protiv korupcije, koja je često razotkrivala dokaze o rasipanju javnog novca od strane Putina i njegovog kruga – preminuo je u zatvoru pod nerazjašnjenim okolnostima. Njegova supruga i saradnici za njegovu smrt optužuju Putina.

Rat u Ukrajini i dalje traje, represija u Rusiji se dodatno pojačala, a vlasti pokušavaju ugušiti svaku vrstu neslaganja i svako propitivanje rata u kojem je više od milion ruskih vojnika poginulo ili povređeno.

Brojni protivnici rata sada su iza rešetaka, ali gotovo svi najistaknutiji opozicionari danas su u inostranstvu – neki su pobegli pred krivičnim gonjenjem, dok su drugi pušteni iz zatvora i proterani iz Rusije.

Egzil je borbu opozicije za relevantnost učinio težom nego ikada, a česte razmirice između frakcija, poput nedavne rasprave oko rezolucije kojom se protivnicima Kremlja želi dati veći glas u Savetu Evrope i njegovoj Parlamentarnoj skupštini (PACE), dodatno su im naštetile.

U nastavku čitajte ko su po Radio Slobodnoj Evropi (RSE) ključne ličnosti ruske opozicije danas, sedmicu nakon što je PACE odlučio osnovati Platformu za dijalog između Skupštine i demokratskih snaga Rusije u egzilu.

Julija Navaljna

Tri dana nakon iznenadne smrti svog supruga u ruskom zatvoru, Julija Navaljna je obećala da će nastaviti njegovu borbu, pozvavši Ruse da podijele njenu „bes, ljutnju i mržnju prema onima koji su se usudili ubiti našu budućnost“.

Navaljna je predsedavajuća savetodavnog odbora Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK), koja je u Rusiji zabranjena kao „ekstremistička organizacija“, ali i dalje deluje iz inostranstva.

Među istaknutim saradnicima Alekseja Navaljnog koji imaju uloge u FBK-u su Leonid Volkov i Marija Pevčih. Dugogodišnji direktor Ivan Ždanov povukao se u septembru zbog, kako je rekao, unutrašnjih tenzija, a novi izvršni direktor postao je Vladislav Romancev.

Navaljna (49) je u julu 2024. izabrana za predsednicu Fondacije za ljudska prava sa sedištem u Njujorku. U Berlinu se pridružila opozicionim aktivistima Ilji Jašinu i Vladimiru Kara-Murzi u organizaciji protesta protiv Putina i ruskog rata u Ukrajini.

Međutim, saveznici Navaljnog često su u sukobu s drugim opozicionim figurama.

Inicijativa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope postala je nova tačka razdora kada je u propratnom memorandumu deklaracije navedeno da FBK, kako se trenutno navodi, „ne ispunjava uslove da bude prepoznata kao deo ruskih demokratskih snaga kako ih Skupština definiše“.

Mihail Hodorkovski

Nekada najbogatiji čovjek Rusije i šef najveće ruske naftne kompanije, Hodorkovski je pao u nemilost Kremlja tokom prvog Putinovog mandata, kada je javno govorio o korupciji, dovodio u pitanje državnu kontrolu nad izvozom energije i finansirao opozicione partije.

Uhapšen je 2003. godine i dva puta osuđivan po optužbama za koje tvrdi da su bile fabrikovane. Nakon 10 godina zatvora, oslobođen je i odmah napustio Rusiju, nakon pomilovanja od strane Putina, koje se tada tumačilo kao PR potez uoči Olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine.

Sada živi u Londonu i nastavlja svoju opozicionu delatnost. Osnovao je organizaciju Otvorena Rusija, koja je provodila različite prodemokratske aktivnosti u Rusiji pre nego što je tamo zabranjena.

Neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu, Hodorkovski i drugi Putinovi protivnici – uključujući Garija Kasparova, Dmitrija Gudkova i Vladimira Kara-Murzu – formirali su Ruski antiratni komitet.

Hodorkovski je 2018. pozvao pristalice da podrže Navaljnog kao protivkandidata Putinu na predsedničkim izborima. Međutim, došlo je do sukoba 2024. godine kada je tim Navaljnog optužio Hodorkovskog i njegovog saradnika Leonida Nevzlina da su naredili nasilne napade na vodeće ljude FBK-a. Tenzije i dalje traju, a Hodorkovski je oštro kritikovao FBK tokom prepirki oko odluke PACE-a.

Gari Kasparov

Velemajstor šaha i svetski prvak od 1985. do 2000. godine, Gari Kasparov je već dve decenije posvećen opozicionoj politici.

Bio je ključna figura u osnivanju Ujedinjenog građanskog fronta i šire opozicione koalicije Druga Rusija, te jedan od organizatora protesta Marš nesaglasnih tokom 2000-ih.

Pokušao je da se kandiduje za predsednika 2008. godine, ali se povukao jer nije uspeo iznajmiti dovoljno veliki prostor za okupljanje pristalica, što je bio uslov za ulazak u izbornu trku – a što predstavlja jednu od taktika koje Kremlj redovno koristi kako bi onemogućio opoziciju da učestvuje na izborima.

Kao žestoki kritičar Putina, Kasparov je osudio rusku aneksiju Krima i invaziju na Ukrajinu. Već 12 godina živi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Godine 2016. suosnovao je Forum slobodne Rusije, koji je organizovao brojne opozicione i antiratne konferencije u Vilniusu. Ruske vlasti su ga 2022. proglasile „stranim agentom“, a Forum slobodne Rusije je 2023. označen kao „nepoželjna organizacija“.

U aprilu 2024. ruski sud je izdao nalog za njegovo hapšenje pod optužbom da je osnovao i vodio „terorističku“ grupu.

Vladimir Kara-Murza

Kara-Murza je blisko sarađivao s opozicionim liderom Borisom Njemcovim sve do njegovog ubistva 2015. godine. Bio je jedan od glavnih zagovornika usvajanja Magnicki zakona u SAD-u 2012. godine – zakona koji uvodi sankcije protiv osoba koje krše ljudska prava, a po uzoru na njega su slični zakoni doneti i u Velikoj Britaniji, Kanadi, Evropskoj uniji i drugim državama.

Kara-Murza, koji ima i rusko i britansko državljanstvo, veći deo vremena bio je u SAD-u. Tokom poseta Rusiji 2015. i 2017. godine dva puta je bio hospitalizovan, a američke vlasti su to istraživale kao pokušaje trovanja.

Poput Navaljnog, Kara-Murza se vratio u Rusiju uprkos velikom riziku. Neposredno pre povratka, optužio je „diktatorski režim u Kremlju“ za počinjenje „ratnih zločina“ u Ukrajini.

Uhapšen je u aprilu 2022. godine, a zatim osuđen za izdaju i dobio kaznu od 25 godina zatvora. Bio je jedan od 16 ljudi oslobođenih iz ruskog pritvora u razmjeni zatvorenika sa Zapadom u augustu 2024.

Kao potpredsednik američke Fondacije za slobodnu Rusiju i bivši koordinator organizacije Otvorena Rusija, Kara-Murza je zajedno s Julijom Navaljnom i Iljom Jašinom vodio proteste u Berlinu protiv Putina i rata u Ukrajini. U avgustu 2025. postao je „rezidentni disident“ na Školi za međunarodnu službu pri Univerzitetu Georgetown.

Ilja Jašin

Protivnik Putina i već decenijama nenasilni ulični demonstrant, Ilja Jašin je predvodio grupu aktivista i novinara koja je dovršila izveštaj o umešanosti Rusije u rat u istočnoj Ukrajini, izveštaj na kojem je radio Boris Njemcov kada je ubijen 2015. godine.

Jašin je bio izabrani predsednik moskovske opštine Krasnoselski od 2017. do 2021. godine, kada je podnio ostavku zbog sve većeg pritiska vlasti nakon što mu je zabranjeno da se kandiduje za parlament.

Vlasti su dodatno pooštrile mere nakon hapšenja Alekseja Navaljnog, koji je Jašina jednom opisao kao svog „prvog prijatelja u politici“.

Jašin je nastavio protestovati protiv ruske invazije na Ukrajinu, a u decembru 2022. godine osuđen je na 8,5 godina zatvora zbog objava na YouTubeu u kojima je govorio o ubistvima civila od strane ruskih trupa u Buči, kod Kijeva.

Na sudu je pozvao Putina da „zaustavi ludilo“ i okonča rat povlačenjem ruskih snaga iz Ukrajine, dodavši: „Tvoje ime je sada čvrsto povezano s rečima ‘smrt’ i ‘razaranje'“.

Jašin bio je jedan od 16 ljudi oslobođenih iz ruskog pritvora u razmeni zarobljenika u avgustu 2024, u kojoj je oslobođen i Vladimir Kara-Murza.

Dmitrij Gudkov

Gudkov je bio jedan od poslednjih preostalih liberalnih opozicionih političara u ruskom parlamentu, gdje je bio poslanik Državne dume kao nezavisni kandidat od 2011. do 2016. godine.

Sin Genadija Gudkova, bivšeg oficira KGB-a (Komitet državne bezbjednosti, agencija vlade Sovjetskog Saveza kojoj je bila povjerena državna sigurnost) koji je postao opozicioni poslanik i kritičar Putina, Dmitrij Gudkov bio je među vođama protesta u Moskvi od 2011. do 2013. godine.

Gudkov je napustio Rusiju 2021. godine, navodeći da postoji opasnost da bude uhapšen zbog, kako je rekao, „lažnog krivičnog slučaja“ u vezi s navodnim neplaćenim dugom za iznajmljenu imovinu. Tvrdio je da su mu ljudi bliski Putinovoj administraciji rekli da će biti uhapšen ako ostane u zemlji.

Kao glasni kritičar invazije na Ukrajinu, Gudkov je suosnivač Ruskog antiratnog komiteta. Takođe, suosnivač je Centra za analize i strategije u Evropi (CASE), think-tanka sa sedištem na Kipru.

Maksim Kac

Rođen u Moskvi, Kac je u detinjstvu s porodicom emigrirao u Izrael, a u Rusiju se vratio 2001. godine, tokom prvog mandata Vladimira Putina.

Deceniju kasnije, u vreme kada su opozicioni političari bili gurnuti na margine, Kac je – poput Ilje Jašina – bio u središtu pokreta koji je pokušavao da stekne uporište u lokalnoj politici, te je 2012. izabran u skupštinu jedne moskovske opštine.

Kac je pomagao u vođenju izbornih kampanja opozicionim političarima, uključujući Alekseja Navaljnog, čiji snažan rezultat (drugo mesto) na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. godine zabrinuo Kremlj, te Dmitrija Gudkova.

Kac je napustio Rusiju neposredno pre početka opsežne invazije na Ukrajinu. U avgustu 2023. godine, ruski sud ga je u odsustvu osudio na osam godina zatvora zbog videa koji je objavio na YouTubeu u aprilu 2022., u kojem govori o ubistvima civila od strane ruskih vojnika u Buči, kod Kijeva.

Danas živi u Izraelu, ima 40 godina, a njegov YouTube kanal, koji je pokrenuo 2010. godine i koji se fokusira na rusku politiku, ima više od 2,4 miliona pretplatnika.

Kac pokušava da izgradi opozicionu koaliciju, ali se često sukobljava s saradnicima Navaljnog – uključujući i 2024. godinu, kada je tvrdio da je Fondacija za borbu protiv korupcije povezana s ruskim bankarima u bjekstvu koji su optuženi za prevaru.

Grigorij Javlinski

Javlinski, koji i dalje živi u Rusiji, ekonomista je koji je stekao ugled kada je 1990. godine sastavio plan „500 dana“ za prelazak Sovjetskog Saveza na tržišnu ekonomiju.

Plan nikada nije implementiran, a Javlinski je kritikovao „šok terapiju“ reformi koje je pokrenuo predsednik Boris Jeljcin nakon raspada Saveza.

Javlinski je potom bio suosnivač i lider liberalne opozicione stranke Jabloko, te poslanik u Državnoj dumi od 1994. do 2003. godine. Njegov politički uticaj je s vremenom oslabio, osvojio je više od sedam posto glasova na predsedničkim izborima 1996. godine, ali tek nešto više od jedan posto 2018. godine, iako je taj rezultat bio kompromitovan navodima o raširenoj izbornoj prevari u Putinovu korist.

Rat Rusije protiv Ukrajine nazvao je „zločinom protiv čovečnosti“ i da je za Rusiju to kao „samoinicirani nuklearni napad“.

Često je u sukobu s drugim opozicionim liderima, od kojih su ga neki optuživali da je previše blag prema Putinu. Godine 2021. kritikovao je inicijativu Pametno glasanje Alekseja Navaljnog, tvrdeći da ide na ruku Kremlju.

Stranka Jabloko i dalje deluje unutar Rusije. Nekoliko njenih istaknutih članova – uključujući Leva Šlosberga, Maksima Kruglova i Borisa Višnjevskog – poslednjih mjeseci su se suočili s progonima ili pritiscima od strane države.