„Trampova barbika“: Ko je Kristi Noem, ministarka za unutrašnju bezbednost SAD?

U oba slučaja – ubistvo Rene Nikol Gud početkom januara i Aleksa Pretija 37-ogodišnjeg medicinskog tehničara iz Mineapolisa, reakcija nadležnih ljudi iz administracije Donalda Trampa bila je bez trunke pokajanja, cinična, lišena svake pristojnosti.

Trampova administracija je odbacila ili negirala detalje dve smrti koje su milioni Amerikanaca videli na video-snimcima sugerišući da se to nije dogodilo onako kako snimci prikazuju. Što, kako ocenjuje CNN, stvara utisak da vlasti veruju da mogu da koriste ogromnu moć bez posledica ili odgovornosti.

Time što su preuranjeno i pogrešno predstavili tragediju odmah nakon pucnjave, zvaničnici su nepotrebno uticali na istragu o jednom od najtežih događaja koji se može desiti u jednoj državi – da vlast ubije svog građanina.

Ovi događaji izazvali su masovne proteste u Mineapolisu i šire, gde su desetine hiljada ljudi izašle na ulice. Guverner Tim Volc je proglasio 9. januar „Rene dobrim danom“, a Minesota je podnela tužbu protiv Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) zbog navodnog kršenja prava i saradnje sa lokalnim vlastima.

Prva žena ministarstva Kristi Noem sugerisala je u slučaju ubistva Rene Gud: „To je bio čin domaćeg terorizma“. „Ovo pokazuje kakve napade naši ICE službenici i naši organi reda trpe svakog dana“.

Federalni agenti pucali su u samoobrani zato što su navodno bili u strahu za svoje živote jer je Preti bio naoružan, tvrdila je nakon ubistva tokom vikenda dodajući da je ubijeni Preti bio učesnik „nasilnih nereda“.

Noem je na konferenciji za novinare u Vašingtonu kazala da ne zna za nijednog „mirnog demonstranta“ koji se na protestu „pojavio sa pištoljem i municijom“, a ne sa transparentima.

Ko je Kristi Noem?

U godini otkako je Kristi Noem napustila položaj guvernerke Južne Dakote kako bi preuzela Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, ta agencija se dramatično transformisala na načine koji su sve vidljiviji američkoj javnosti.

Imigracioni agenti ulaze u domove sa administrativnim nalozima (bez sudskog naloga), a društvene mreže DHS-a su pune provokativnih objava koje ismevaju migrante, piše Vašington post.

Opsežna deportaciona kampanja Ministarstva za unutrašnju bezbednost predstavlja očigledan zaokret od fokusa agencije nakon njenog osnivanja, nakon 11. septembra. Ministarstvo je stvoreno da štiti naciju od stranih terorista i da radi u bliskoj saradnji sa federalnim i lokalnim agencijama.

Pod vođstvom Noem, agencija je pomerila fokus na sprovođenje imigracionih zakona – preusmeravajući i smanjujući resurse iz drugih operacija, poput Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA), kako bi sprovela masovnu deportacionu kampanju predsednika.

„DHS je sada postao ministarstvo za imigraciju, a to nije ono za šta je osnovano“, rekao je bivši visoki zvaničnik DHS-a koji je blisko sarađivao sa Noem i govorio pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde.

Reakcija Noem na pucnjavu u kojoj je ubijena Gud pokazala je promenu prioriteta agencije i njen sve više partijski smer, kažu nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika.

„Ovo je mnogo više partijsko i agresivno politički nego što sam do sada video“, rekao je Dejvid Lapan, bivši portparol DHS-a u prvom Trampovom mandatu.

Naveo je da se agencija obično vodi na „nepartijski način, jer predstavljate sve ljude u Sjedinjenim Državama, a ne samo one koji su glasali za određenog predsednika“.

Portparolka DHS-a Tricija MekLoflin odbacila je zabrinutost da je agencija postala više politizovana pod Noem kao „pogrešnu“, i za Vašington post rekla je da je Noem „preusmerila DHS na njegovu osnovnu misiju zaštite domovine“.

Takođe je rekla da Noem ne donosi odluke „na osnovu prolazne političke popularnosti“ te da sekretarka i Tramp ispunjavaju mandat koji su dobili od američkog naroda.

Uspon Kristi Noem kao ključne portparolke Trampove kontroverzne kampanje masovnih deportacija predstavlja oštar zaokret u odnosu na rane dane njene političke karijere.

Noem je izabrana u Predstavnički dom 2010. godine i smatrana je zvezdom u usponu Republikanske stranke spremnom da radi sa kolegama iz suprotnih političkih tabora. Jednom je hvalila guvernera Minesote Tima Volca, govoreći: „Volim rad sa Timom“ jer, kako je rekla, „ima zdrav razum“.

Bivši kongresmen republikanac Adam Kinzinger opisao ju je „kao veoma ozbiljnog zakonodavca“ i prisetio se kako je nekada izbegavala kamere.

„Sećam se tačno da su ona i njen suprug odlučili da smanje pojavljivanja na televiziji u jednom trenutku tokom njenog prvog mandata, jer je na TV bila objektivizovana kao mlada, atraktivna dama. Za mene, to je bila vrlo poštovanja vredna odluka, a ono što je sada čudno je da očigledno izlazi sa namerom da izgleda na određeni način, da izazove određenu emociju.“

U svojoj knjizi „No Going Back“ Noem se osvrnula na savete svojih tadašnjih političkih savetnika i zapisala da je „počela da se oblači kao devojka od devedeset godina sa kratkom kosom i dosadnim noktima“, što joj je savetovano da bi umanjila medijski fokus na njen izgled.

Kinzinger je rekao da je promena u stavu počela kada je postala guvernerka Južne Dakote 2019., i kada je rukovodila odgovorom te države na pandemiju.

Odbacila je restrikcije i obavezu nošenja maski, i skrenula pažnju nacionalne javnosti tako što je rasporedila pripadnike Nacionalne garde na granicu SAD–Meksiko, iako je njena država više od 2.200 kilometara udaljena od tamo.

Do 2024. godine, Kristi Noem se ozbiljno razmatrala kao moguća Trampova kandidatkinja za potpredsednicu SAD ali, po rečima jedne savetnice iz kampanje, otkrića iz njenе knjige su joj umanjila šanse. U memoarima je opisala da je ubila svog psa tvrdeći da je životinja bila nemirna i agresivna, i to je izazvalo veliku političku kontroverzu.

U istoj knjizi Noem je pogrešno tvrdila da se sastala sa severnokorejskim liderom Kim Jong Unom, što se kasnije pokazalo netačnim – nema dokaza da se takav sastanak ikada dogodio, a zamenice izdavača rekli su da će taj deo biti uklonjen iz budućih izdanja.

Noem je u knjizi tvrdila da je jednom „planirano da se sastane sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom“, ali je otkazala sastanak jer je on dao „veoma pro-Hamasov i anti-Izraelski komentar štampi“. Francuska vlada je odgovorila da nije ni pozvala Noem niti ima bilo kakav zapis o zakazanom sastanku sa njom, pisao je NBC njuz.

Posle izbora Noem je rekla da je sama zatražila od Trampa da želi da bude sekretarka za unutrašnju bezbednost (DHS). Tokom svog januarskog obilaska granice sa Meksikom, prenela je fanrmerima da je Tramp, kako je navela, bio iznenađen njenim izborom za tu funkciju, navodeći da joj je rekao:

„Zašto bi neko želeo taj posao?“, na šta je ona odgovorila: „Gospodine, to vam je prioritet broj jedan i mislim da moramo imati nekoga ko je dovoljno snažan da to uradi.“

U intervjuima i javnim govorima nakon toga, Noem je kampanju masovnih deportacija više puta prikazivala kao pitanje javne bezbednosti, insistirajući da je cilj da se Amerikancima vrati osećaj sigurnosti i da se Amerikanci stavljaju na prvo mesto.

„Ona je agresivno sebe postavila kao simboličnu figuru Trampovih mera sprovođenja zakona“, rekao je Muzafer Čišti, viši saradnik Migration Policy Institute. „Postupci DHS-a u prošlosti su bile van vidokruga javnosti“.

Sada je društvena mreža DHS-a puna objava koje podsmevaju neregistrovanim migrantima i prikazuju njihovo hapšenje i stavljanje lisica. Agencija je takođe počela da objavljuje slike koje prikazuju ideju o pretežno beloj Americi.

Agencija je nedavno objavila promociju za regrutaciju ICE-a sa sloganom „We’ll Have Our Home Again“ („Ponovo ćemo imati svoj dom“), frazom povezanoj sa pesmom koju su prihvatili beli nacionalisti.

Kristi Noem je rođena u Južnoj Dakoti 1971. godine a odrasla je na porodičnom ranču Racota Valley Ranch.

Kako se navodi u zvaničnoj bazi podataka Environmental Working Group (EWG), koja koristi precizne zapise Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), ovaj ranč je u periodu od 1995. do 2023. primio ukupno 4.910.179 dolara subvencija.

Ova biznis strategija stvara očigledan politički i etički paradoks, jer se Noem u javnosti dosledno profilisala kao nepokolebljiva protivnica državnog uplitanja i glasni zagovornik ukidanja „poreza na smrt“.

Posebno je kompromitujuća činjenica, da je Noem tokom svog osmogodišnjeg mandata u Kongresu SAD direktno učestvovala u kreiranju saveznih zakona o poljoprivredi (Farm Bill).

Time je, kao članica Odbora za poljoprivredu, krojila pravila za isplatu upravo onih fondova koji su se u milionskim iznosima slivali na njen ranč. U očima kritičara, ona predstavlja školski primer političara koji funkcioniše kao „sudija i igrač“ – dok retorički brani nezavisnost farmera od Vašingtona, ona praktično koristi mehanizme te iste savezne vlasti kako bi decenijama osiguravala milionski profit sopstvenoj porodici.

Na poziciji guvernerke Južne Dakote nalazila se od 2019. do 2025. godine kada je postala sekretarka za nacionalnu bezbednost. Najveći potres u njenoj karijeri izazvao je izveštaj istraživačkog sajta ProPublica objavljen u julu 2025. godine.

Ovaj izveštaj je otkrio da je Noem, dok je služila kao guvernerka, primila 80.000 dolara od grupe pod nazivom American Resolve Policy Fund.

Njena guvernerska plata u periodu između 2019. i januara 2025. godine bile je fiksna na nivou države Južna Dakota i iznosila je oko 119.000 dolara godišnje.

Kao sekretarka nacionalne bezbednosti (DHS), ona je sada u platnom razredu Executive Schedule Level I. Zvanična godišnja plata za ovu poziciju u 2026. godini iznosi 246.400 dolara.

Većina nezavisnih procena (poput Forbsa i etičkih izveštaja) postavlja njeno bogatstvo u opseg od 4 do 4,5 miliona dolara. Glavni izvori su udeo u porodičnom ranču i biznisu njenog muža „Noem Insurance“.

Dok se u kampanjama predstavlja kao skromna porodična žena koja je odrasla na ranču, realnost Kristi Noem, prema podacima iz 2025. godine, odiše raskošću koja bode oči.

Tokom posete zatvoru u El Salvadoru, pažnju svetske javnosti privukao je njen zlatni sat Rolex Cosmograph Daytona vredan čak 50.000 dolara.

U Vašingtonu je prošle godine dospela na naslovne strane kada joj je u restoranu ukradena Guči torba u kojoj se, prema policijskom zapisniku, nalazilo 3.000 dolara u gotovini, pisao je CNN.

AP pisao da je Južna Dakota pokrila preko 640.000 dolara troškova putovanja koje je napravila njena kancelarija tokom šest godina mandata.

U to su uključene avionske karte od 7.555 dolara za put u Pariz, ali i troškovi povezani sa lovom na medvede u Kanadi na koji je išla sa svojom nećakom.

Njen tadašnji tim je tvrdio da su troškovi opravdani bezbednosnim pretnjama.

Noem je u martu 2024. godine tužena od Travelers United grupe zbog video snimka u kojem promoviše stomatološku kliniku iz Teksasa. Tužba tvrdi da video nije bio propisno označen kao reklama, sugerišući da je Noem koristila svoj politički brend za ličnu korist i besplatne estetske zahvate.

Navodni brojni estetski zahvati koje je Kristi sprovela na svom telu doneli su joj epitet „ICE Barbie“. U braku je za Briona Noem od 1992. i imaju dve ćerke i sina.