Potukla ruskog Golijata: Ko je Maja Sandu, čija je proevropska stranka ostvarila ubedljivu pobedu na izborima u Moldaviji?

Tako će zadržati apsolutnu većinu, iako je imala 61 mesto u odlazećem parlamentu. Još jedna proevropska politička organizacija, Alternativni blok, osvojila je 7,99 odsto glasova i može računati na osam mesta.

Ishod nedeljnog, izuzetno važnog glasanja posebno je značajan s obzirom na učestale tvrdnje moldavskih vlasti da Rusija vodi „hibridni rat“ kako bi pokušala da utiče na rezultate.

Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU 2022. nakon ruske invazije punog obima na Ukrajinu, a iste godine joj je dodeljen status kandidata. Brisel je prošle godine pristao da otvori pregovore o pristupanju.

Navodne ruske šeme uključivale su organizovanje velike operacije kupovine glasova, više od 1.000 sajber napada na ključnu državnu infrastrukturu samo tokom ove godine, plan za podsticanje nereda oko nedeljnih izbora, kao i široko rasprostranjenu kampanju dezinformacija na internetu s ciljem da se utiče na birače.

Ko je Maja Sandu?

Maja Sandu je prva žena predsednica Moldavije koja je prošle godine reizabrana na tu funkciju pobedivši svog proruskog protivnika, Aleksandra Stojanogla.

Tokom cele kampanje, posmatrači su i tada optuživali Rusiju za masovno mešanje, uključujući sajber napade i kupovinu glasova, koje je predvodio ruski podržani begunac i oligarh Ilan Šor.

Rusija je negirala ove optužbe, a prema rečima portparola predsednika Putina, Dmitrija Peskova, ne priznaju rezultate predsedničkih izbora.

Prema izboru Saveta za spoljne odnose Sandu je prošle godine izabrana za jednu od žena nedelje jer se „uspešno suprostavila snažnoj ruskoj kampanji dezinformacija“.

Maja Sandu je rođena 24.maja 1972. u selu Risipeni u blizini rumunske granice pre nego što je Moldavija stekla nezavisnost 1991.

Magistrirala je međunarodne odnose u Kišinjevu, a drugu diplomu iz oblasti javne politike stekla je na Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama, stoji u biografiji na zvaničnom sajtu predsednice Moldavije.

Posle rada u ministarstvu ekonomije, radila je kao ekonomistkinja u kancelariji Svetske banke u Kišinjevu više od sedam godina, a kasnije kao savetnica izvršnog direktora Svetske banke u Vašingtonu.

Posle dve godine u Vašingtonu, 2012, dobila je „neočekivanu“ ponudu od vlade Moldavije da postane ministarka obrazovanja, čime je započela ono što je sama jednom prilikom opisala kao „rolerkoster putovanje“ koje se završilo time da je postala prva žena predsednica te zemlje.

„Varanje na maturskim ispitima bilo je skoro nacionalni sport. Ljudi su plaćali dobre ocene. Krug korupcije uključivao je roditelje, nastavnike, učenike, pa čak i ljude u ministarstvu. Naglo smo prekinuli i uspelo je. Procenat studenata koji su položili diplomske ispite na nacionalnom nivou pao je sa 95 na 59 odsto“, navela je tada kao ministarska prosvete.

U svom nastojanju da očisti korupciju u zemlji, Sandu je 2016. osnovala stranku – Partija akcije i solidarnosti (PAS) desnog centra. Iste godine se bezuspešno kansidovala za predsednicu države da bi 2019. postala premijerka pre nego što je naredne godine pobedila u trci za predsednicu države protiv tada aktuelnog proruskog predsednika Igora Dodona.

Sandu uživa „poštovanje i priznanje“ međunarodnih lidera, kaže Armand Gosu, rumunski istoričar koji se specijalizovao za bivše sovjetske zemlje i Rusiju.

Sandu je „ogromna šansa za Moldaviju“, smatra on, ističući da je ona verovatno prvi moldavski lider „takvog međunarodnog značaja“.

Njeni kritičari je optužuju da je lobirala na Zapadu dok nije uspevala da upravlja ekonomijom zemlje i visokom inflacijom niti da podstakne reforme pravosuđa.

Sandu je uspela da „ujedini veliku bazu birača“, ali i „relativno veliko jezgro razočaranih ljudi“, rekao je Floran Parmentije, politikolog u francuskoj školi političkih studija Sciences Po.

„Glavna kritika na njen račun odnosi se na njenu sposobnost da sluša“ suprotstavljene stavove, rekao je on.

Na prvi pogled, sićušna, neupadljiva Sandu, bivša svetska bankarka, deluje kao da je malo verovatna nositeljka standarda za borbu protiv Putina – neka vrsta ženskog Davida za ruskog Golijata, piše Ekonomist.

Ima državljanstvo Moldavije i Rumunije.

Nije udata i nema dece, iako je, priznala je jednom, razmišljala o usvajanju.

Živi u stanu u Kišinjevu i vozi Tojotu RAV4.

Pored maternjeg rumunskog, tečno govori engleski i ruski.