„Princ kojem Tramp udovoljava“: Ko je Mohamed bin Salman, prestolonaslednik Saudijske Arabije?

Tramp je, piše CNN, više puta reagovao na pitanja novinara tokom foto-sesije u Ovalnom kabinetu sa saudijskim prestolonaslednikom, Mohamedom bin Salmanom, čija zemlja nema slobodne medije.

Prema izveštaju Reportera bez granica, podseća CNN, „nezavisni mediji u Saudijskoj Arabiji ne postoje, a saudijski novinari žive pod strogim nadzorom, čak i kada su u inostranstvu“.

Tramp je napao dopisnicu ABC-a, Meri Brus, nakon što je ona pomenula ubistvo Džamala Kašogija 2018. godine, novinara Vašington posta, koje su počinili saudijski agenti.

Predsednik je rekao da njegov saveznik, Brendan Kar, predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC), treba da „razmotri“ kažnjavanje ABC zbog izveštavanja.

„Mislim da bi trebalo oduzeti licencu ABC-u, jer su vaše vesti toliko lažne i pogrešne“, izjavio je.

Tramp je pogrešno prikazao kako FCC licence zapravo funkcionišu, ali je poruka bila jasna: želeo bi da njegova vlada uzvrati na način na koji bi to učinio diktator.

Iako Tramp nema takvu kontrolu nad američkim medijima on se ponaša kako želi da je ima.

Predsednik je takođe nazvao novinarku Brus „neposlušnom“, reč koju retko koristi, dok je sedeo pored saudijskog gosta.

O njegovim komentarima u utorak, Sara Vitson, izvršna direktorka organizacije Democracy for the Arab World Now, neprofitne organizacije koju je Kašogi osnovao 2018. godine, rekla je: „Tramp je time pokazao svoje uverenje da je štampa tu da mu bude potčinjena, da ćuti kada on zahteva da ćuti i kada smatra da je pitanje neprijatno“.

Ovo je pitanje koje je postavila Brus i koje je izazvalo napetu situaciju: „Da li je prikladno, gospodine predsedniče, da vaša porodica posluje u Saudijskoj Arabiji dok ste vi predsednik? Da li je to sukob interesa? I, vaše kraljevsko visočanstvo, američka obaveštajna zajednica je zaključila da ste vi orkestrirali brutalno ubistvo jednog novinara. Porodice žrtava 11. septembra su besne što ste ovde u Ovalnoj sobi. Zašto Amerikanci treba da vam veruju? I isto važi za vas, gospodine predsedniče“.

Pre nego što je Brus mogla da završi pitanje, Tramp je više puta pitao: „Odakle ste vi?“

„Sa ABC News, gospodine“, odgovorila je ona.

Tramp je nazvao ABC News „lažnim vestima“ i rekao novinarki da je „jedna od najgorih u poslu“, odbacujući njeno pitanje. Meri Brus je insistirala, ističući da je pitanje važno. Tramp je potom tvrdio da „nema veze sa porodičnim biznisom“ i opisao ubijenog Džamala Kašogija kao „veoma kontroverznog“, insistirajući da je tema postavljena tokom njegovog susreta sa saudijskim prestolonaslednikom samo da bi se njegov gost dovedeo u neprijatnu situaciju..

„Pominjete nekoga ko je bio izuzetno kontroverzan. Mnogima se taj gospodin o kome govorite nije dopadao. Bilo da ste ga voleli ili ne, stvari se dešavaju,“ rekao je Tramp u Ovalnoj sobi dok je prisustvovao ceremonijalno bogatom dolasku de fakto saudijskog lidera.

Tramp je zatim insistirao da princ bin Salman – za koga je CIA procenila da je verovatno naredio ubistvo – nije bio umešan.

„Ništa o tome nije znao, i tu možemo stati“, rekao je Tramp, okrećući se prema gostu. Princ Muhamed bin Salman je priznao da je ubistvo Kašogija „bilo bolno za nas u Saudijskoj Arabiji“ i branio saudijsku istragu o ovom zločinu.

Ovaj trenutak je najbolje ilustrovao da je period diplomatske izolacije u koju je princ bin Salman ušao nakon ubistva Kašogija završen. Za svoju prvu posetu Beloj kući u više od sedam godina, prestolonaslednik je dočekan sa svim atributima državne posete, najvišim oblikom američkog diplomatskog prijema.

Njegov crni Mercedes limuzina bio je ispratili su tamni konji na Južni travnjak dok je vojni orkestarsvirao u čast njegovog dolaska. Zvuk borbenih aviona, uključujući F-35 – avione koje Tramp kaže da planira da proda Rijadu – odjekivao je iznad glava. Kasnije je Tramp priredio večeru u Istočnoj sobi.

U Ovalnom kabinetu Tramp je iznosio hvalospeve prestolonasledniku ističući njegova „neverovatna postignuća“ na polju ljudskih prava.

Ko je Mohamed bin Salman?

Mladi princ, prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, izgradio je reputaciju odvažnog reformatora svoje zemlje, piše Radio Slobodna Evropa.

Koncerti zapadnjačkih muzičara, što je bilo nezamislivo u Saudijskoj Arabiji, otvaranje bioskopa ponovo nakon 35 godina, dozvola za žene da voze automobile i mladi naslednik koji je u mladosti igrao igricu Call of Duty i koga podržavaju brojni mladi Saudijci, pokazuju da Bin Salman refomiše i modernizuje Saudijsku Arabiju.

Istovremeno, uvukao je Saudijsku Arabiju 2019. u rat sa Jemenom koji je, kako je pisao Nujork Times, postao močvara za saudijskog princa prestolonaslednika nakon povlačenja Ujedinjenih Arapskih Emirata iz područja.

Bivši saudijski zvaničnik prošle godine je izneo tvrdnje da je prestolonaslednik Muhamed bin Salman falsifikovao potpis svog oca Salmana na kraljevskom dekretu koji je pokrenuo višegodišnji krvavi rat protiv jemenskih pobunjenika Huta u kojem je do sada ubijeno više od 150.000 ljudi, prenela je Radio Slobodna Evropa.

Princ zatvara svoje protivnike, islamske imame i blogere, a mnogi ga optužuju i za ubistvo novinara Vašington posta Džamala Kašogija.

Nakon što ga je otac, kralj Salman, u junu 2017. imenovao za prestolonaslednika, zamenivši 26 godina starijeg rođaka, Mohamed bin Salman, postao je, posle kralja, najmoćnija figura u svojoj zemlji.

Kada je tadašnji kralj Abdulah umro u januaru 2015. nasledio ga je njegov polubrat Salman bin Abdulaziz Al Saud iz moćne dinastije Saudi.

Novi kralj je imao gotovo 80 godina kada je seo na presto i odabrao je svog omiljenog sina Mohameda, u zapadnim zemljama poznatog i pod nadimkom MBS, za ministra odbrane, te za generalnog sekretara Kraljevskog suda.

Rođen u avgustu 1985. Bin Salman je najmlađi monarh moderne države.

Diplomirani pravnik, Bin Salman godinama radi sa ocem, još iz dana kada je stariji Salman bio guverner Rijada. No njegov uspon ka moći desio se veoma brzo.

Predvodi Veće za ekonomske i razvojne odnose koje nadgleda sve elemente politike koji su vezani za ekonomiju, društvena pitanja poput obrazovanja, zdravlja i stanovanja.

Takođe, predsedava odborom Armaco kompanije, najveće naftne kompanije u Saudijskoj Arabiji, čime je postao prvi član vladajuće porodice koji direktno nadgleda naftnu kompaniju. Stupanjem na poziciju prestolonaslednika, Bin Salman ima moć i uticaj koji do sada nije viđen ni kod koga osim kralja.

Pod njegovim rukovodstvom Saudijska Arabija poslala je i prvu ambasadorku u Vašington.

Nekoliko meseci nakon što je postao prestolonaslednik, u novembru 2017. privedeno je oko 200 prinčeva, bivših ministara, nekadašnjih zvaničnika i preduzetnika u akciji protiv korupcije. Uhapšeni su pritvoreni u hotel Ritz-Carlton u Rijadu i u nekim slučajevima zadržani mesecima. Mnogi su protumačili ovaj potez kao nastojanje prestolonaslednika da ojača svoju moć.

No, ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija, kritičara njegove politike ugrozilo je sliku MBS-a kao reformatora i modernizatora.

Nakon brojnih kontradiktornih izjava o smrti novinara, iz Rijada je saopšteno da je Kašogi ubijen. Ubistvo je potreslo Kraljevski sud i naštetilo reputaciji 34-godišnjeg prestolonaslednika.

Kašogi je bio blizak kraljevskim krugovima pre nego što je postao kritičar mladog princa.

U jednom intervjuu za američki TV kanal CBS rekao je da kao lider preuzima „punu odgovornost“ za ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija. Prema proceni američke Centralno obaveštajne agencije „saudijski princ naredio je ubistvo novinara“.

Princ je poznat po tome što živi veoma raskošnim životnim stilom. Jedan od primera koji to ilustruju je njegova kupovina luksuzne jahte Serena, koja je po narudžbi izrađena za ruskog tajkuna Jurija Šeflera, a svojevremeno iznajmljivana i Bilu Gejtsu za pet miliona dolara sedmično.

Bin Salman je za Serenu platio 500 miliona evra, a 2015. je navodno kupio zamak u Francuskoj za 300 miliona. Zanimljiva je činjenica da princ ima samo jednu ženu, što se u njegovoj zemlji retko viđa, naročito među članovima kraljevske porodice.

Princezom Sarom bint Mašor se oženio 2008. i imaju četvoro dece, dva dečaka i dve devojčice.

Mohamed bin Salman je 2020. je jedan od 11 osoba, među kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je dobio nagrade „Prijatelji Ciona“ koja se dodeljuje se osobama koje podržavaju Izrael i Jevreje.

Kada je Vučić u proleće 2022. reizabran za predsednika saudijski kralj Salman i prestolonaslednik Mohamed bin Salman su mu uputili čestitku.