Sankcije za Trampovog počasnog gosta: Ko je Tjeri Breton, kome je Bela kuća zabranila ulazak u SAD?

Među njima je i bivši komesar Evropske unije i francuski državljanin Tijeri Breton, preneo je Le Mond.

Prema navodima Stejt departmenta, postupci ovih pojedinaca predstavljaju „cenzuru“ koja je štetna po američke interese.

„Predugo su ideolozi u Evropi predvodili organizovane napore da prisile američke platforme da kažnjavaju američke stavove kojima se protive“, napisao je američki državni sekretar Marko Rubio na mreži X.

„Administracija Donalda Trampa više neće tolerisati ove eklatantne akte eksteritorijalne cenzure“, dodao je, osuđujući „globalni cenzorsko-industrijski kompleks“.

„Da li se vraća Makartijev lov na veštice?“, napisao je Breton na mreži X u utorak uveče, aludirajući na antikomunističku inkviziciju koju je pedesetih godina prošlog veka predvodio američki senator Džozef Makarti.

Is McCarthy’s witch hunt back?

As a reminder: 90% of the European Parliament — our democratically elected body — and all 27 Member States unanimously voted the DSA

To our American friends: “Censorship isn’t where you think it is.”

— Thierry Breton (@ThierryBreton) December 23, 2025

„Podsećanja radi: 90 odsto Evropskog parlamenta – našeg demokratski izabranog tela – i svih 27 država članica jednoglasno je izglasalo DSA“, Zakon EU o digitalnim uslugama, nastavio je Breton.

„Našim američkim prijateljima:’Cenzura nije tamo gde vi mislite da jeste'“.

Sankcije protiv predstavnika nevladinih organizacija

Petoricu Evropljana imenovala je Sara Rodžers, podsekretarka SAD za javnu diplomatiju, u nizu objava na društvenim mrežama.

These sanctions are visa-related. We aren’t invoking severe Magnitsky-style financial measures, but our message is clear: if you spend your career fomenting censorship of American speech, you’re unwelcome on American soil. https://t.co/CYvR1HFnhR

— Under Secretary of State Sarah B. Rogers (@UnderSecPD) December 23, 2025

Osim Bretona, SAD su sankcionisale još četiri osobe, predstavnike nevladinih organizacija koje se bore protiv dezinformacija i govora mržnje na internetu u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj: Imran Ahmed iz Centra za suzbijanje digitalne mržnje, Kler Melford, koja vodi Globalni indeks dezinformacija (nevladinu organizaciju sa sedištem u Velikoj Britaniji), Ana-Lena fon Hodenberg, izvršna direktorka i osnivačica nemačke NVO HateAid i Žozefin Balon, kopredsednica HateAid-a.

Svima je stavljeno na teret da su imali ključnu ulogu u evropskim ili međunarodnim inicijativama za regulaciju onlajn sadržaja, naročito kroz DSA Evropske unije, koji američke vlasti smatraju pretnjom slobodi govora.

Vašington je precizirao da nijedna od ciljnih osoba trenutno ne obavlja zvanične funkcije ni u britanskoj vladi ni u EU, uz istovremene optužbe da strani zvaničnici nastoje da utiču na američku javnu debatu.

„Francuska najoštrije osuđuje vizna ograničenja koja su Sjedinjene Američke Države uvele protiv Tijerija Bretona, bivšeg ministra i evropskog komesara, kao i protiv još četiri evropske ličnosti“, izjavio je Žan-Noel Baro, francuski ministar spoljnih poslova, u poruci objavljenoj na mreži X.

„Narodi Evrope su slobodni i suvereni i ne mogu prihvatiti da im drugi nameću pravila koja uređuju njihov digitalni prostor“, dodao je Baro, koji je s Bretonom razgovarao telefonom.

Baro je takođe ponovio da je DSA „demokratski usvojen u Evropi kako bi ono što je ilegalno van interneta bilo ilegalno i na internetu“. „On apsolutno nema eksteritorijalni domet i ni na koji način se ne odnosi na Sjedinjene Američke Države“, dodao je.

„Naša vladavina prava i naš suverenitet ni pod kakvim okolnostima ne mogu biti dovedeni u pitanje od strane spoljašnjih aktera“, izjavio je ministar-delegat za evropska pitanja Benžamen Hadad, koji je na mreži X izrazio svoju „podršku Tijeriju Bretonu i četvorici pojedinaca koje su sankcionisale Sjedinjene Američke Države“.

Evropska komisija oštro je osudila odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvedu zabranu putovanja za pet osoba iz Evrope.

U saopštenju Evropske komisije naglašava se da je sloboda izražavanja osnovno pravo u Evropi, ali i zajednička vrijednost koju Evropska unija deli sa Sjedinjenim Američkim Državama i ostalim demokratskim društvima.

„Evropska komisija snažno osuđuje odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvedu restrikcije putovanja za pet evropskih državljana, uključujući bivšeg evropskog komesara Tijerija Bretona“, navodi se u izjavi Komisije, prenosi Klix.

U Briselu ističu da je sloboda izražavanja temeljna vrednost Evropske unije i zajednički princip demokratskog sveta.

Naglašeno je i da Evropska unija ima puno pravo da uređuje vlastito tržište u skladu sa svojim zakonima i vrednostima.

Najsnažniji pravni arsenal na svetu

Predsednik SAD Donald Tramp pokreće sveobuhvatnu ofanzivu protiv pravila EU za tehnološke kompanije, koja od platformi zahtevaju ispunjavanje brojnih obaveza, uključujući prijavljivanje problematičnog sadržaja – mere koje SAD smatraju cenzurom.

Evropska unija, praktično, raspolaže najjačim pravnim arsenalom na svetu za regulaciju digitalne sfere.

Kriza se razvija već mesecima. Vašington je, posebno, veoma negativno reagovao na kaznu od 120 miliona evra koju je EU početkom decembra izrekla mreži X, društvenoj platformi u vlasništvu milijardera Ilona Maska.

Tada je Rubio izjavio da je to „napad stranih vlada na sve američke tehnološke platforme i na američki narod“.

Ko je Tijeri Breton?

Tijeri Breton je do jula prošle godine bio evropski komesar za unutrašnje tržište zadužen je za industriju, digitalni sektor, odbranu i svemir, kao i za turizam, usluge i audiovizuelnu djelatnost.

Podneo je ostavku optužujući šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da trguje portfeljima.

U pismu Urusli fon der Lajen je naveo da je ona tražila od članica da za koledž komesara za 2024-2029. nominuju po dva kandidata (muškarca i ženu) pri čemu je istakla da se to ne odnosi na zemlje koje nominuju aktuelnog komesara za novi mandat.

„Pre nekoliko dana, u finalnoj fazi pregovora o sastavu budućeg koledža, tražili ste od Francuske da povuče moje ime – iz ličnih razloga o kojima niste razgovarali direktno sa mnom, i ponudili Francuskoj, kao političku trgovinu, navodno uticajniji portfelj“, napisao je jula 2024. Breton u pismu predsednici Komisije.

Breton je naveo da je u poslednjih pet godina neumorno radio na zajedničkom evropskom dobru, „iznad nacionalnih i partijskih interesa“.

Dodao je da u svetlu poslednjih dešavanja više ne može da obavlja svoj posao u koledžu komesara.

Tijeri Breton je bio potpredsednik i generalni direktor kompanije Groupe Bull (1996–1997), predsednik i generalni direktor Thomson-RCA (1997–2002), kao i predsednik i generalni direktor France Télécoma (2002–2005).

Godine 2005. ušao je u politiku, obavljajući dužnost ministra ekonomije, finansija i industrije (2005–2007) u vladama premijera Žan-Pjera Rafarena i Dominika de Vilpena, za vreme predsedničkog mandata Žaka Širaka, pisao je Blumberg.

U periodu od 2007. do 2008. bio je profesor na Harvard Business School, pre nego što se 2009. pridružio grupi Atos, gde je od 2009. do 2019. godine obavljao funkciju generalnog direktora.

Tijeri Breton je rođen 15. januara 1955. Njegov otac bio je državni službenik u agenciji nadležnoj za razvoj nuklearne energije.

Breton je 1979. godine stekao master diplomu iz elektrotehnike i računarstva na École Supérieure d’Électricité (Supélec, danas CentraleSupélec), a kasnije je diplomirao i na Institutu za visoke studije nacionalne odbrane (IHEDN).

Breton je započeo karijeru 1979. godine kao predavač informatike i matematike u Francuskoj školi u Njujorku, u okviru vojne službe kroz međunarodnu saradnju. Godine 1981. osnovao je kompaniju Forma Systems, firmu za analizu sistema i softversko inženjerstvo, čiji je bio generalni direktor do 1986.

Iste godine je postao savetnik francuskog ministra obrazovanja i istraživanja Renea Monorija i osmislio naučno-tehnološki tematski park na otvorenom Futuroscope. U periodu od 1990. do 1993. bio je izvršni direktor kompanije CGI Group, globalne informatičke kompanije.

Nakon što je dva puta bio predlagan da naslijedi Nikolaa Sarkozija na mestu ministra finansija, Breton je 24. februara 2005. godine, dok je bio na čelu France Télécoma, imenovan na tu funkciju, zamenivši Ervea Gejmara. U tom trenutku bio je četvrti ministar finansija u zemlji u razmaku od samo jedne godine.

Tokom dve i po godine na čelu Ministarstva finansija Breton je svoju ekonomsku politiku usmerio na potrebu reforme javnih finansija, pre svega na smanjenje duga.

U junu 2005. izjavio je da Francuska živi iznad svojih mogućnosti, što je podsetilo na reči premijera Rejmona Bara iz 1976. Francuskoj javnosti je poručio da se celokupan prihod od poreza na dohodak koristi isključivo za finansiranje kamata na državni dug. Mesec dana kasnije osnovao je komisiju na čijem je čelu bio generalni direktor BNP Paribasa Mišel Pebeoro, sa zadatkom da prekine dugogodišnji obrazac rasta javnog duga.

Krajem 2005. francuski deficit je pao na 2,9 odsto BDP-a, nakon tri uzastopne godine u kojima je premašivao granicu od tri odsto. U 2006. godini javni deficit je dodatno smanjen na 2,5 odsto dok je javni dug zabeležio značajan pad na 63,9 odsto BDP-a.

Po prvi put od 1995. godine državni budžet našao se u stanju primarnog suficita. Istovremeno je francuski BDP porastao za 2,1 odsto u 2006. godini, u poređenju sa 1,7 odsto u 2005.

Do februara 2007. stopa nezaposlenosti pala je na 8,4 odsto, što je bio najniži nivo zabeležen od juna 1983.

Breton je završio svoj mandat 15. maja 2007. godine, po isteku petogodišnjeg mandata Žaka Širaka.

Od 1981. je u braku sa novinarkom Nikol Valeri Breton sa kojom ima troje dece.

Tijeri Breton ima i državljanstvo Senegala. Autor je brojnih knjiga o informacionim tehnologijama i ekonomiji, kao i koautor jednog romana o sajber-prostoru.

Breton je oficir Legije časti i komandant Nacionalnog ordena za zasluge. Takođe je član kluba Le Siècle (elitni transpartijski društveni klub u Francuskoj koji se sastaje jednom mesečno na večeri u Francuskom automobilskom klubu na pariskom Trgu Konkord. Članstvo u Le Siècle simbolizuje francusku nomenklaturu i obuhvata vodeće francuske intelektualce, političare, glavne izvršne direktore, novinare i umetnike).

Aprila 2018. godine, Breton je bio među gostima pozvanim na državnu večeru koju je američki predsednik Donald Tramp priredio u Beloj kući u čast predsednika Emanuela Makrona, pisao je Njujork Tajms.