„EU bi da reanimira, Vučić izbegava“: Ruski list o pokušajima da se oživi dijalog Beograda i Prištine

Sudeći po objavljenim rezultatima posete, emisaru EU nije uspelo da postigne postavljeni cilj, piše Genadij Sisojev, dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana.

Priština i Beograd su mu samo izložili svoje uslove za obnovu takvog dijaloga, čiju realizaciju u bližoj budućnosti je malo verovatno očekivati, napominje ruski list.

Poseta novog emisara EU za Balkan Prištini i Beogradu imala je prvenstveno za cilj da pokaže spremnost Kosova i Srbije za obnavljanje dijaloga o normalizaciji međusobnih odnosa, koji je inicirao Evropski savez, a koji je u poslednjim godinama praktično zamro.

Nakon što su pre tri godine srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti prihvatili plan normalizacije koji je predložila EU, Srbija i Kosovo su se obavezali da razvijaju „normalne, dobrosusedske odnose“, „priznaju dokumenta i nacionalne simbole jedno drugog“, „razmene stalne misije“.

Srbija se saglasila da „neće biti protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“, a „srpskoj zajednici na Kosovu“ je obezbeđen „odgovarajući nivo samouprave“.

Iako plan nije potpisan od strane srpskog i kosovskog lidera, u EU su polazili od toga da njegovo prihvatanje znači spremnost Beograda da prizna kosovsku nezavisnost i saglasnost Prištine za formiranje Zajednice srpskih opština, ukazuje Komersant.

Međutim, u realizaciji tih dogovora Srbija i Kosovo nisu se pomakli ni korak.

U vezi sa tim, u Briselu su posebne nade polagali u bogato balkansko iskustvo novog specijalnog predstavnika u regionu, koji je započeo mandat 1. februara prošle godine. Peter Sorensen je radio u misiji UNMIK Ujedinjenih nacija na Kosovu, predstavljao je Evropsku uniju u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni.

Među njegovim prednostima navodi se i to što je poreklom iz Danske, koja je priznala nezavisnost Kosova, za razliku od Slovačke, čijim je predstavnikom bio prethodni emisar EU Miroslav Lajčak, što je izazivalo stalno nepoverenje Prištine prema njemu.

Pored toga, pza razliku od prethodnika koji se, pored kosovskog pitanja, aktivno bavio i drugim balkanskim problemima, novi emisar EU je odlučio da se fokusira samo na dijalog Beograda i Prištine.

Međutim, u prvoj godini svog rada novi balkanski emisar EU nije postigao značajnije uspehe — uspeo je da organizuje svega par sastanaka predstavnika Srbije i Kosova u Briselu, a i oni su završili bez rezultata. Zato su u EU posebne nade polagali u prvu sveobuhvatnu posetu svog emisara Prištini i Beogradu.

Međutim, sudeći po rezultatima turneje, specijalnom predstavniku EU nije pošlo za rukom da postigne čak ni minimalni napredak.

I dok se u Prištini Peter Sorensen sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Albinom Kurtijem, u Beogradu je predsednik Aleksandar Vučić izbegao sastanak sa emisarom EU, te je ovaj morao da se zadovolji pregovorima sa šefom Ministarstva spoljnih poslova Markom Đurićem.

I Priština i Beograd su samo izneli evropskom gostu svoje uslove za obnavljanje dijaloga o normalizaciji.

U Beogradu polaze od toga da bez formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu nije moguće obnoviti dijalog sa Prištinom. U Prištini, pak, insistiraju pre svega na potpisivanju plana normalizacije koji je Beograd prihvatio pre tri godine, kao i na izručenju „terorističkog lidera Milana Radoičića“, koji se nalazi u Srbiji i koji je preuzeo odgovornost za napad na kosovsku policiju u jesen 2023. godine.

Iako emisar EU zvanično nije komentarisao uslove Beograda i Prištine za obnovu dijaloga o normalizaciji, jasno je da je malo verovatno da će oni biti ispunjeni u bližoj budućnosti. Dakle, napori Evropske unije da politički reanimira dijalog će morati da se nastave.