„Bojkot bio greška“: Ruski Komersant o povratku Srba pod državnim simbolima Kosova

Time je, navodi Genadij Sisojev, dopisnik ruskog lista sa Balkana, okončan trogodišnji bojkot institucija vlasti od strane kosovskih Srba, koji je bio praćen oružanim sukobima i rastom tenzija između Beograda i Prištine.

Srpski lideri su priznali da je bojkot bio greška, a njihov povratak u institucije, koji je protekao pod državnim simbolima Kosova, pozdravljen je i u Prištini i u Evropskoj uniji.

Stupanje na dužnost gradonačelnika sva četiri grada na severu Kosova, gde žive pretežno Srbi, održano je krajem nedelje u zgradama lokalnih administracija, u prisustvu brojnih novinara lokalnih i stranih medija.

Velika pažnja oko ovog događaja bila je posledica činjenice da su se Srbi vratili u kosovske institucije tri godine nakon što su ih napustili u novembru 2022. godine, proglasivši bojkot u znak protesta protiv zamene srpskih registarskih tablica kosovskim.

Kao rezultat toga, na izborima u proleće 2023. koji su zbog srpskog bojkota održani uz rekordno nisku izlaznost od svega 3,5 odsto, za gradonačelnike četiri severna grada izabrani su Albanci.

Lideri kosovskih Srba odmah su upozorili da neće dozvoliti „okupaciju severa“.

Od tada su naredne tri godine bile praćene oružanim sukobima Srba sa kosovskom policijom i specijalnim jedinicama, koje su aktivno koristile suzavac i šok-bombe. Kao rezultat oružanog napada Srba na kosovske pripadnike reda u jesen 2023. godine, ubijen je jedan kosovski policajac i trojica napadača.

Naravno, sve je to dovelo i do pogoršanja odnosa između Prištine i Beograda, koji je veoma oštro reagovao na eskalaciju situacije na severu Kosova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je podizanje vojske na najviši stepen borbene gotovosti, a Ministarstvo odbrane naložilo je vojsci da se „hitno uputi“ ka granici s Kosovom. Kao rezultat, dijalog između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, pokrenut uz posredovanje Zapada, bio je praktično u potpunosti zamrznut.

Ove jeseni, partije kosovskih Srba odustale su od bojkota i učestvovale na lokalnim izborima održanim u oktobru, očekivano pobedivši u sva četiri grada na severu. Tokom predizborne kampanje priznale su da je bojkot institucija bio greška, ali su ga opravdavale željom da skrenu pažnju međunarodne zajednice na „težak položaj Srba na Kosovu“.

„Došlo je vreme da zatvorimo taj mračni period i ponovo osetimo ponos zbog multietničkog karaktera i zajedničkog života“, izjavio je nakon polaganja zakletve novi srpski gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević.

A šef Kancelarije vlade Srbije za Kosovo Petar Petković, koji se sastao sa izabranim srpskim odbornicima i gradonačelnicima, izrazio je uverenje da je „povratak srpskih opština na severu Kosova narodu važan za opstanak srpskog naroda i njegovu budućnost“.

Povratak Srba u institucije vlasti na severu Kosova toplo je pozdravljen u Evropskoj uniji, gde je ocenjen kao „važan korak ka budućoj konstruktivnoj saradnji“.

Pozdravile su stupanje na dužnost srpskih gradonačelnika u četiri severna grada i vlasti u Prištini. „Sve je proteklo u potpunom redu i u skladu sa odredbama ustava Republike Kosovo“, napisao je na društvenim mrežama kosovski ministar za lokalnu samoupravu Elbert Krasnići, poželevši novim srpskim gradonačelnicima „uspešan i plodonosan rad“.

Pozitivna reakcija kosovskog ministra sasvim je razumljiva. Ceremonije stupanja na dužnost srpskih gradonačelnika i njihovo polaganje zakletve održane su pod državnim simbolima Kosova — nacionalnom zastavom i portretom predsednice republike Vjose Osmani.

A kosovski mediji su u svojim izveštajima o ovom događaju neizostavno naglašavali: „Promene simbola više neće biti“.