Poruka zvaničnom Sarajevu: Bošnjaci iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije traže snažniju institucionalnu vezu s maticom

Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Bošnjaka iz Srbije, Crne Gore, Severna Makedonije, prenosi Slobodna Bosna.

Direktor Geopola Admir Lisica u uvodnom izlaganju je podsetio da Bosna i Hercegovina, kako za vreme Berlinskog kongresa, tako i danas, nikada nije bila izostavljena iz globalnih političkih previranja.

„Znamo da je i Prvi svetski rat počeo unutar Bosne i Hercegovine. Pad Gvozdene zavese nije mimoišao Zapadni Balkan. Imali smo agresiju na BiH, ratove u bivšoj Jugoslaviji, a i aktuelna situacija nam nameće da moramo jačati vlastite resurse, kako kao Bošnjaci u BiH, tako i Bošnjaci izvan regiona“, izjavio je Lisica.

Srbija i Sandžak: Bez opstanka Bosne nema ni Sandžaka

Zastupnik u Skupštini Srbije Ahmedin Škrijelj upozorio je na nekoliko praktičnih problema s kojima se susreću Bošnjaci u toj državi, posebno ističući odgovornost političara iz Sarajeva za izgovorenu reč.

„Nekad vi iz Sarajeva morate uzeti u obzir koju težinu ima vaša reč. Nemojte dozvoliti da vaše izjave ostave posledice po Bošnjake koji žive pod velikosrpskom vladom. Neće oni ostaviti Bosnu na miru ako neko zaboravi Sandžak i ne priča o njemu. Mi znamo, bez opstanka Bosne nema ni Sandžaka“, poručio je Škrijelj.

Podsetio je na teška stradanja Bošnjaka u Srbiji tokom agresije na BiH, naglasivši da je preko 17.500 ljudi bilo privođeno, vođena su dva montirana politička procesa, a preko 70.000 ljudi je proterano.

Dodao je da bez suočavanja Srbije s tim činjenicama nema ni napretka, te da Bošnjaci ne traže ništa više od onoga što već nije uređeno Ustavom Srbije.

Škrijelj je izrazio nezadovoljstvo trenutnim odnosom Sarajeva prema Sandžaku, naglasivši da to ne smije biti pitanje volje pojedinca, već sistemski izgrađen odnos.

„Nije mi poznato da je član Predsedništva BiH Denis Bećirović bio u Sandžaku, niti da ima inicijative prema Beogradu. Ako takav sistem mogu imati Srbija i Hrvatska, zašto to ne može i Bosna i Hercegovina?“, upitao je Škrijelj.

Crna Gora: Bošnjaci prepušteni sebi

Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Bošnjaka iz Crne Gore, potpredsednik Skupštine Crne Gore Mirsad Nurković, koji se osvrnuo na evropski put država regiona, te zastupnica Kenana Strujić-Harbić.

Strujić-Harbić je istakla da Bošnjaci u Crnoj Gori s matičnom državom nemaju komunikaciju ni na mesečnom nivou, za razliku od drugih naroda koji sa svojim maticama komuniciraju svakodnevno.

„Srbi u Crnoj Gori imaju iza svojih leđa Srbiju, Albanci dvije države, Hrvati imaju 24-satnu komunikaciju. Bošnjaci u Crnoj Gori su prepušteni sami sebi“, kazala je.

Ipak, naglasila je da je položaj Bošnjaka danas znatno bolji u odnosu na period od pre 30 godina. Bošnjačka stranka danas drži poziciju Ministarstva spoljnih poslova, a očekuju da Crna Gora za godinu dana postane članica EU.

Sjverna Makedonija: Zastoj na EU putu i ulazak u „srpski svet“

Bošnjački političar iz Severne Makedonije Dželal Hodžić jasno je poručio da prvi interes Bošnjaka u regiji mora biti Bosna i Hercegovina kao funkcionalna država, integrisana u EU i NATO.

U Severnoj Makedoniji živi oko 18.000 Bošnjaka (oko 1 posto stanovništva). Prema Hodžićevim rečima, ustavnopravni položaj je dobar, Bošnjaci su prepoznati u Ustavu, imaju redakciju na javnom servisu i nastavu na bosanskom jeziku. Međutim, izazovi su veliki.

„Izborni model ne predviđa zagarantovana mesta za manjine. Veliki problem je iseljavanje mladih iz urbanih delova Skoplja i okolnih opština. Takođe, Makedonija je skrenula s evropskog puta, koji je nova vlast zaustavila, i na velika vrata ušla u ono što zovemo ‘srpski svet’. Interes Bošnjaka je EU, ali nemamo snagu da presudno utičemo na to“, pojasnio je Hodžić.

Kao treći ključni izazov naveo je nedostatak komunikacije sa Sarajevom.

„Ova politika koja danas dolazi iz BiH pokazuje nedostatak odnosa prema Bošnjacima u regionu. Kada je Šefik Džaferović bio član Predsedništva, obilazio je sve bošnjačke stranke i razgovarao, a isto je radila i Bisera Turković. Taj odnos danas ne vidimo ni od ministra vanjskih poslova Elmedina Konakovića, ni od Denisa Bećirovića“, zaključio je Hodžić.