Kako se odupreti američkom tehno fašizmu?

Trampove pretnje državama – saveznicima i protivnicima SAD – koje se usuđuju da regulišu svoja digitalna tržišta i komunikacione sisteme nisu samo slučaj ekonomskog maltretiranja.

Umesto toga, oni su pokušaj da se izveze ova struktura moći i podriva vladavina prava i demokratsko upravljanje širom sveta.

Na primer, evropski saveznici Amerike rizikuju tarife i odmazdu za sprovođenje preko potrebnih digitalnih propisa, kao i zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Brazila, koje nameću porez na digitalne usluge.

Ali ovi izazovi takođe stvaraju strateške mogućnosti za demokratije. Ako kolektivno odbiju da se podvrgnu pritisku SAD, manje je verovatno da će bilo koja vlada snositi teret odmazde.

Ove zemlje se stoga moraju ujediniti protiv tehnoloških giganata koji kradu podatke njihovih građana, kontrolišu ključne informacije i komercijalnu infrastrukturu i odbijaju da plate porez ili čak priznaju nadležnost nacionalnih vlada.

Naravno, odbrana nacionalnih interesa uz podsticanje istinske inovacije je težak čin balansiranja. Ali savez bez presedana između Big Tech i Trampove administracije naglašava hitnost ovog zadatka.

Kao šef Trampovog „Odeljenja za vladinu efikasnost“, Ilon Mask, najbogatija osoba na svetu, dobio je pristup državnim sistemima podataka, otpustio hiljade federalnih radnika i ciljao na regulatorne agencije.

Mask je, takođe, koristio Federalnu trgovinsku komisiju kao batinu protiv firmi koje su se suzdržale da se oglašavaju na njegovoj platformi za društvene medije X, koju je pretvorio u megafon za desničarske ekstremiste i oruđe za dezinformacije i političko mešanje.

Mask nije jedini tehnološki mogul koji je pokleknuo. Kada je Mark Zakerberg u januaru najavio da će Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama, prekinuti svoj program provere činjenica (fact checking), ponovio je Trampove reči.

Nedavno je Instagram sakrio rezultate kada su korisnici tražili „demokrate“, a Facebook je pojačao objave Trampa i potpredsednika Džej Di Vensa.

Ovo su samo najistaknutiji primeri kako su se najmoćniji svetski tehnološki izvršni direktori udružili sa autoritarnim liderom, oblikujući javni diskurs u njegovu (i svoju) korist.

Kada tehnološki interesi zahvate američku vladu do te mere, druge zemlje moraju da se suprotstave Trampovim pretnjama da spreče globalni pad u tehnofašizam.

Neki će tvrditi da zauzimanjem snažnog regulatornog stava ove zemlje rizikuju da izgube pristup tehnološkim inovacijama.

Ali ovo je suštinski pogrešno tumačenje situacije. S obzirom na izuzetnu zaštitu i privilegije koje su obezbedili kod kuće, američkim tehnološkim gigantima nije potreban povoljniji tretman drugih zemalja.

Potreban im je pristup tržištima ovih zemalja. Napredne ekonomije sa kvalifikovanom radnom snagom, uključujući Veliku Britaniju, Japan i one u Evropi, su veoma vredne, kao i zemlje sa srednjim dohotkom i ekonomije u usponu poput Brazila, Indonezije i Indije.

Otkriće da je kineski DeepSeek razvio veliki jezički model uporediv sa onima dominantnih američkih AI firmi i to uz znatno niže troškove, dodatno naglašava ovu poentu.

To pobija narativ da samo najveće tehnološke kompanije sa najnaprednijim čipovima i najmanje restriktivnim regulatornim okruženjem mogu razviti najbolju AI, i pokazuje da postoje alternative modelu Silicijumske doline.

Do sada, Brazil je jedina zemlja koja je imala hrabrosti i odlučnosti da se suprotstavi Masku (iako je to bilo pre nego što je postao deo Trampove administracije).

Manje je jasno hoće li Evropa, koja ima pravo da reguliše svoja digitalna tržišta i direktive o veštačkoj inteligenciji, braniti svoje pravo da reguliše i suzbije moć „broligarha“.

Pošto sprovođenje politike konkurencije ima posledice koje nadmašuju tradicionalne tržišne brige, više zemalja treba da reguliše digitalne usluge, fokusirajući se ne samo na tržišnu dominaciju, već i na sposobnost korporacija da oblikuju javni diskurs, kontrolišu tokove informacija i koriste prednosti podataka kako bi učvrstile svoju moć.

Dozvoljavanje velikim tehnološkim kompanijama da nastave sa razvojem veštačke inteligencije bez ograničenja, koja je štetna za životnu sredinu i kulturu ili, još gore, subvencionisanje takvih inovacija moglo bi otvoriti put za tehno-fašizam na globalnom nivou.

Jasna pravila za zaštitu konkurencije i intelektualne svojine mnogo je verovatnija da će podstaknuti inovacije nego omogućiti dominantnim igračima da ojačaju svoju monopolski moć.

Na primer, Opšta uredba o zaštiti podataka EU (GDPR) je, uprkos početnom otporu, postala globalni standard, podstičući inovacije koje unapređuju privatnost i deluju kao zaštita od prekomernog korporativnog uticaja, naročito kada je reč o iskopavanju podataka.

Slično tome, zahtevanje kredita i nadoknade za korišćenje materijala zaštićenih autorskim pravima za obuku veštačke inteligencije nije samo zaštita kreativnih industrija.

Radi se o integraciji razvoja ovih transformativnih tehnologija u tkivo naših ekonomija i društava, pre nego što nekolicina američkih kompanija dobije šansu da „brzo krene i razbije stvari“ – poput demokratije i vladavine prava – koje se ne mogu lako popraviti.

Umesto da prihvate lažni izbor između inovacija i regulative, svetske demokratije imaju priliku da stvore uslove za istinsku inovaciju, a ne imitaciju, i pokažu kako demokratski nadzor može da omogući tehnološki napredak uz očuvanje osnovnih prava.

Ali ovo zahteva priznavanje da je tehnološka politika postala sastavni deo otpora autoritarnim tendencijama.

Takav stav nije antiamerički. U stvari, to odražava zabrinutost zbog fuzije velike tehnologije i političke moći u SAD koju dele mnogi Amerikanci.

Zbog toga je za druge vlade još važnije da osiguraju da digitalne tehnologije služe demokratiji i štite ljudsko dostojanstvo.

Autorka je direktorka Centra za novinarstvo i slobodu na Institutu za otvorena tržišta i viša saradnica na Institutu Brukings. Napisala je knjigu „Sajberaktivizam i građansko novinarstvo u Egiptu: digitalno disidentstvo i političke promene“ (Palgrave Macmillan, 2016).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji