Zašto je Trampov razlaz sa Evropom oko Grenlanda mač sa dve oštrice za Rusiju?

Godinama Rusija promoviše sabotaže i dezinformacije kako bi potkopala zapadne institucije, koje Moskva vidi kao velike prepreke njenim teritorijalnim ambicijama i snovima o povratku statusa i moći nalik onoj iz sovjetskog perioda, piše CNN.

Razbijanje NATO-a, moćnog zapadnog vojnog saveza, bilo je naročito snažna fantazija, posebno od početka rata u Ukrajini. Zabrinutost zbog mogućeg širenja NATO-a Kremlj je koristio kao opravdanje za svoju brutalnu, sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu pre skoro četiri godine.

Zato nije teško zamisliti zadovoljstvo u hodnicima Kremlja pri pomisli da se zapadno jedinstvo raspada i da bi NATO, koji je već 80 godina bedem protiv ruskih pretnji, konačno mogao da implodira zbog malo verovatnog pitanja Grenlanda i nepoželjnih inicijativa američkog predsednika Donalda Trampa prema toj danskoj teritoriji.

Rusija sa strane zapanjeno posmatra kako se njeni stari neprijatelji međusobno iscrpljuju.

„Kina i Rusija sigurno uživaju u ovome“, primetila je Kaja Kalas, šefica spoljne politike Evropske unije, na mreži X, nakon što je Tramp zapretio vanrednim carinama evropskim saveznicima koji se protive američkom preuzimanju Grenlanda.

I Kina i Rusija odlučno odbacuju tvrdnje da imaju teritorijalne ambicije prema Grenlandu – čak i danska vojska navodi da ne postoji značajna pretnja invazijom sa istoka.

Ipak, na ruskoj državnoj televiziji, proruski komentatori su likovali zbog Trampovih poteza u vezi s Grenlandom, ocenjujući ih kao „katastrofalan udarac NATO-u“ i kao nešto što je „zaista ogromno povoljno za Rusiju“.

Razumljivo je mišljenje da će, u trenutku kada se NATO savez suočava sa najvećom krizom u poslednjim decenijama, a transatlantsko jedinstvo preti da se raspadne, podrška Zapada ratnim naporima Ukrajine neminovno oslabiti, čime bi Moskva dobila još snažniju pregovaračku i vojnu prednost na bojnom polju.

Nažalost po Kijev, to bi se moglo pokazati kao tačna procena.

Ali čepovi od šampanjca u Kremlju još se ne otvaraju.

Barem u početku, zvanična reakcija Moskve bila je relativno prigušena, pa čak i kritična.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Tramp, kada je reč o Grenlandu, „deluje izvan okvira međunarodnog prava“ – što zvuči posebno ironično jer dolazi iz Kremlja koji je godinama tolerisao ili direktno sprovodio bezbrojne povrede međunarodnih normi i zakona, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Američka kontrola nad Grenlandom u Moskvi bi se vrlo lako mogla posmatrati kao stvarni izazov ruskoj dominaciji u arktičkom regionu.

Ali Kremlj verovatno ima i dublje razloge za zabrinutost, dok, kao i ostatak sveta, sa nelagodom i uznemirenošću posmatra nepredvidivu Trampovu administraciju kako koristi, naizgled bez ograničenja, vojnu i ekonomsku moć na globalnom nivou.

„Jednostrane i opasne akcije često zamenjuju diplomatiju, napore da se dođe do kompromisa ili pronađu rešenja koja bi svima odgovarala“, žalio se nedavno ruski predsednik Vladimir Putin govoreći o stanju u svetu u svom prvom spoljnopolitičkom obraćanju ove godine.

„Umesto da države vode dijalog, postoje oni koji se oslanjaju na princip ‘sila je u pravu’ kako bi nametnuli sopstvene jednostrane narative, oni koji veruju da mogu drugima nametati svoju volju, držati im lekcije o tome kako treba da žive i izdavati naređenja“, dodao je Putin, bez ikakvog nagoveštaja samokritike, u očiglednoj aluziji na američke poteze na međunarodnoj sceni.

U međuvremenu, mreža savezništava Moskve – ozbiljno uzdrmana prošlogodišnjim svrgavanjem proruskog sirijskog diktatora Bašara al-Asada – ubrzano se raspada.

Iran, dugogodišnji ruski saveznik, bio je prošle godine meta snažnih američkih i izraelskih vazdušnih napada. Nakon nedavnog gušenja antivladinih protesta, moguće je da će ponovo biti napadnut, što bi moglo ugroziti opstanak pro-moskovskog režima.

Ranije ovog meseca, dramatično hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, miljenika Kremlja, od strane američkih snaga, predstavljalo je još jedan težak šamar za Moskvu.

A i priče o Kubi, tradicionalnom ruskom štićeniku i američkom neprijatelju, kao sledećoj na Vašingtonovoj listi za promenu režima, nagoveštavaju nova spoljnopolitička poniženja koja bi mogla uslediti za Kremlj.

Moskva već dugo omalovažava međunarodni poredak zasnovan na pravilima, uspostavljen posle Drugog svetskog rata, nazivajući ga tek zapadnim alatom, opterećenim dvostrukim standardima, čiji je cilj obuzdavanje protivnika – pre svega samog Kremlja.

Rusija je otvoreno dovodila u pitanje zabranu iz Povelje Ujedinjenih nacija o promeni granica silom i uporno se zalagala za svet u kojem velike sile imaju pravo na isključive sfere uticaja.

Sada se čini da Vašington sve više deli upravo takav ruski pogled na svet – što je, barem na papiru, značajna pobeda za dugogodišnju upornost Moskve.

Međutim, slavlje zbog te pobede za sada je odloženo, usled zabrinutosti kakav bi opasan novi svetski poredak mogao time biti uveden.

Suočavanje sa sve nepromišljenijim Trampom moglo bi predstavljati ozbiljan izazov za Kremlj, naviknut da posluje sa stabilnijom i predvidljivijom američkom administracijom.

Kako je zabrinuto primetio jedan uticajni ruski tabloid, Moskovskij komsomolec, nazivajući Trampa „glavnim lekarom ludnice“: „Imamo utisak da je i glavni lekar poludeo i da se sve raspalo“.