„Putin stavio bombu ispred putera“: Analiza Ksenije Kirilove o stanju u Rusiji

Kremlj planira 40 odsto izdataka za odbranu i bezbednost, mnogo više nego za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu potrošnju zajedno, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Rezultati ove promene potrošnje postaju sve očigledniji, a troškovi visoki.

Inflacija raste, a čak ni prokremljovski izvori vesti nisu bili u stanju da poreknu ono što njihovi čitaoci i gledaoci vide svakog dana.

U novembru je puter postao toliko skup da su kupci počeli da snimaju protestne video snimke i da podnose masovne žalbe antimonopolskim organima, što je rezultiralo inspekcijom proizvođača od strane Federalne antimonopolske službe (FAS).

Inflaciju putera nisu pratili samo opozicioni mediji, već i državni, posebno regionalni.

Državna televizija u Republici Dagestan izvestila je da su cene putera porasle za 20 odsto za devet meseci, okrivljujući veće troškove proizvodnje, visoke kamate, nedostatak radne snage, probleme u servisiranju strane opreme i sve veće troškove sirovina i logistike.

Ova ograničena pojava slobode govora nije dugo trajala. Šef Agrarnog komiteta Saveta Federacije, Aleksandar Dvojnih, pozvao je na okončanje pritužbi, tvrdeći da je to samo podstaklo cene.

A neposredno pre Nove godine, Vladimir Putin je okrivio Ruse što jedu previše putera i rekao da su cene porasle jer je potražnja nadmašila ponudu.

Nije samo puter. Prošlog proleća, ankete su pokazale da 54% ispitanika smatra da je povećanje cena veći problem od rata u Ukrajini ili terorizma. U decembru je 77 odsto Rusa navelo nagli rast cena kao najveće razočarenje u godini.

Zvanično, inflacija iznosi 9,5 odsto, iako čak i mediji koji podržavaju predsednika Vladimira Putina priznaju da su stvarne brojke mnogo veće. S obzirom na slabost rublje, oni će samo nastaviti da rastu.

A uticaj osećaju najugroženiji Rusi. Cena jaja je porasla za 61 odsto od pune invazije, a banane za skoro 50 odsto.

Analiza ruskih potrošačkih korpi koju je uradio ROMIR, istraživački institut sa sedištem u Moskvi, pokazala je da je inflacija bila 87 odsto između početka 2022. i septembra 2024.

Procena, zasnovana na upoređivanju računa pomaže da se objasni zašto obični Rusi hrabro rizikuju da progovore kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.

Zvanični odgovor na rastuće cene poput putera pokazuje da će država nastaviti da gleda na finansiranje rata kao veći prioritet od gušenja inflacije. U septembru je ruski ekonomista u egzilu Igor Lipsic predvideo: „Rusija će naći novac za rat, ali ne i za bilo šta drugo“.

Kolege ekonomisti Sergej Aleksašenko, Vladislav Inozemcev i Dmitrij Nekrasov došli su do sličnog zaključka u izveštaju za Centar za analizu i strategije u Evropi.

Oni tvrde da je inflacija postala „nova norma“ za rusku ekonomiju.

„Krajem 2024. godine ruska vlada je izgubila svaki strah od negativnih ekonomskih posledica rata“, napisali su, napominjući da je privreda „navučena na vojnu potrošnju“ i da taj fokus neće nestati ni nakon završetka neprijateljstava. uz veliku cenu za ruski narod.

Kao jedan od uzroka poskupljenja posmatrači ukazuju na kolosalnu potrošnju na rat u Ukrajini. Prihodi, posebno za porodice vojnika na frontu, su rasli, ali su mnogi ostali iza uragana ekonomskih prepreka izazvanih sukobom.

Lokalni dobavljači su nastojali da popune praznine koje su ostavile zapadne kompanije, koje su napustile Rusiju nakon invazije u punom obimu, ali su se brzo susreli sa ograničenjima resursa, akutnim nedostatkom radne snage i ograničenim proizvodnim kapacitetom.

Preduzeća su tada počela da prebacuju svoje povećane troškove na više cene, dodatno podstičući spiralu inflacije. Ekonomisti upozoravaju da će cene nastaviti da rastu, dok će kvalitet robe opasti. Pogođena je i vojna proizvodnja, uprkos velikim budžetskim infuzijama.

Prošlog leta, zamenik premijera Denis Manturov priznao je da odbrambenim kompanijama nedostaje oko 160.000 stručnjaka, uprkos snažnom prilivu osoblja iz civilne industrije.

Kašnjenja u državnim isplatama su takođe pogoršala njihove probleme sa novčanim tokovima.

Vladimir Boglajev, direktor Livnice i mašinske fabrike Čerepovec, koja obezbeđuje delove i mašineriju za vojsku, rekao je u novembru da je situacija „kritična“, otkrivajući da „isporuke za Rosoboronzakaz (Federalna služba za ugovore o odbrani) nisu plaćene više od godinu dana.”

Zvaničnici i propagandisti smatraju da je Banka Rusije prvenstveno odgovorna za ovu situaciju.

Kao i većina centralnih banaka, koristi kamatne stope kao sredstvo za kontrolu inflacije i najavio je u decembru da će referentna stopa ostati na 21 odsto. Ekonomisti upozoravaju da ovakav pristup nema željeni efekat.

Sve je verovatnije da će šefica Centralne banke Elvira Nabiulina morati da se pomiri sa vladom da odustane od cilja obuzdavanja inflacije kako bi podstakla ratnu mašinu. Cenu će platiti narod Rusije.