Zašto Rusija prezire sopstvenu vojsku?

Ipak, za mnoge ranjene ruske vojnike, smrt bi mogla biti milosrdniji ishod od ponižavajućeg tretmana koji ih čeka, piše Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom, u analizi za CEPA.

Ravnodušnost ruske države ne samo da pogoršava stanje onih koji su povređeni u njenom agresorskom ratu, već dugoročno opterećuje nacionalni budžet i dodatno smanjuje radnu snagu u zemlji koja se već suočava sa ozbiljnim demografskim padom.

Ne dobijaju svi ranjeni neophodnu medicinsku pomoć, kvalitet lečenja je nizak, a prioritet bolnica je da što pre vrate vojnike na front – bez obzira na to da li su potpuno oporavljeni ili ne.

Razmere ruskih gubitaka su ogromne. Generalštab Ukrajine objavio je 12. juna da je Rusija pretrpela više od milion gubitaka od početka invazije u februaru 2022. godine. Britanska vojna obaveštajna služba procenjuje da je 750.000 među njima ranjeno i nesposobno za borbu, dok je 250.000 poginulo. Ranjenici i dalje opterećuju ruski vojno-medicinski sistem, uzrokujući ozbiljne logističke probleme i hroničan manjak kvalifikovanog medicinskog osoblja u vojsci.

Prema rečima vojnog lekara koji je dao intervju za Telegram kanal Transformer, vojnici nisu obučeni za pružanje prve pomoći, pa mnogi njihovi saborci umiru pre nego što uopšte dobiju bilo kakav tretman. On je dodao da je vojni medicinski sistem praktično uništen tokom mandata Anatolija Serdjukova kao ministra odbrane (2007–2012), a da danas bolnicama nedostaje kreveta, lekara, lekova, pa čak i čaršava.

Čak i proratni blogeri redovno pišu da ranjeni vojnici ostaju u rovovima nedeljama, čekajući evakuaciju. Istraživački portal Verstka potvrdio je te navode, pozivajući se na zvanični izveštaj Ministarstva odbrane u kojem stoji da je više od pet odsto vojnika, koji su mogli biti spaseni, umrlo bez ikakve medicinske pomoći.

Prema zvaničnim podacima, većina povreda su od gelera i eksplozija, a optimalni vremenski okvir za pružanje kvalifikovane medicinske pomoći je jedan do dva sata – što se gotovo nikada ne postiže.

A ako ranjeni vojnik i preživi te se oporavi, njegovi problemi tek tada počinju. Prošle godine, Genadij Krasnikov, predsednik Ruske akademije nauka, pohvalio se da se „98 odsto ranjenih ruskih vojnika vraća na bojište“.

Taj rezultat je pripisao „uspesima ruske medicine“, ali podaci zapravo ukazuju na to da se na front vraćaju i oni koji nisu u potpunosti sposobni za borbu.

Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine 152.500 Rusa dobilo protetske udove, što je porast od 53 odsto u odnosu na 2023. godinu. Međutim, prema pisanju portala Verstka, mnogi i dalje čekaju na veštački ud.

Gubitak uda, međutim, nije uvek dovoljan razlog za otpust sa ratišta. Mnogi koji su nesposobni za službu bivaju ponovo mobilisani i raspoređeni u jurišne jedinice bez odgovarajućeg medicinskog pregleda i lečenja.

Neki se svrstavaju u tzv. „invalidske“ jedinice zajedno s drugima koji imaju ozbiljne povrede – uključujući polomljene kosti, amputirane prste, oštećene unutrašnje organe, nelečene rane od gelera i protetske udove – i pored toga moraju da se bore.

Čak i najvatreniji pristalice rata pišu da im se javljaju vojnici sa dijagnozama poput hepatitisa ili raka, koji i dalje nisu oslobođeni vojne službe.

Vojnici se žale da ih izbacuju iz bolnica i primoravaju da se bore, a čak se i teže ranjenima govori da su „potpuno sposobni“ za borbu. Nekolicina njih je izjavila da se osećaju kao građani drugog reda koje šalju u sigurnu smrt, dok se neki povratnici ne mogu ni kretati bez pomoći.

Popularni Z-blogeri izveštavaju o rasprostranjenoj korupciji i falsifikovanju medicinske dokumentacije, jer se vojnici pokušavaju zaštititi od povratka na front. Neki pripadnici vojske su čak morali da tuže bolnice kako bi dobili potvrde o povredi koje bi ih proglasile nesposobnim za službu.

Oni ostaju zaglavljeni u pravnoj praznini jer ne mogu da dobiju nadoknadu za svoje povrede dok bolnice ne izdaju potrebnu dokumentaciju – a gotovo je nemoguće osporiti odluke vojnih lekara.

A oni koji su imali „sreću“ da dobiju lečenje predstavljaju manjinu. Rusiji hronično nedostaje bolničkih kapaciteta za ranjene vojnike, a čak je i ambasador Rusije u Pjongjangu u februaru priznao da se stotine ruskih vojnika nalaze na lečenju i rehabilitaciji u Severnoj Koreji, dok se drugi zbrinjavaju u Belorusiji.

Nezavisni ruski mediji, na koje se poziva britansko Ministarstvo odbrane, izvestili su o pobuni ranjenih vojnika u Novosibirsku koji su protestovali zbog loše medicinske nege. Odbili su da se vrate na front bez odgovarajućeg lečenja, razbijali su prozore i demolirali kasarnu.

Prema rečima lekara koji je govorio za kanal Transformer, stopa preživljavanja vojnika na ukrajinskom ratištu znatno je niža nego tokom rata u Avganistanu ili u Čečeniji – a broj povređenih i poginulih daleko je veći.

Dodao je da svaki pacijent koga je lečio žali što je uopšte otišao u rat protiv Ukrajine. Ostatak Rusije, kaže, još uvek nije shvatio razmere katastrofe.