„Putinu je mir potrebniji nego što je spreman da prizna“: Ksenija Kirilova o slabostima Moskve u pregovaračkoj poziciji

Od trenutka kada je Donald Tramp izabran za predsednika SAD, Rusija i njeni saveznici počeli su da tvrde da je Vašington više zainteresovan za mir nego Moskva, jer „Rusija pobeđuje“.

Međutim, pozicija Kremlja nije toliko jaka kao što voli da prikazuje. Ekonomisti navode da se ruska ekonomija suočava s ozbiljnim problemima i da će teško moći da izdrži rastuće vojne troškove,

Glavne pretnje su, ističe ruska novinarka, pad cene nafte i pooštravanje sankcija na ruski izvoz energije, što dodatno umanjuje prihode države.

Ruska ekonomija stagnira, dok je civilni sektor na ivici recesije. Povećanje poreskih stopa verovatno neće doneti očekivane dodatne prihode, jer se poreska baza smanjuje kako se ekonomija kontrahuje.

U takvim okolnostima, za Moskvu će biti problematično da poveća vojne izdatke na nivoe potrebne za nastavak rata.

U prvim godinama nakon početka invazije u punom obimu, Rusija je koristila zalihe oružja koje su ostale iz sovjetskog perioda, ali su i one sada iscrpljene.

Prošle godine, vojni analitičari su primetili smanjenje zaliha ne samo oklopnih vozila, već i višecevnih raketnih sistema poput Grada, Uragana i Smerča.

Svesna toga, Moskva pokušava da poveća proizvodnju, ali analiza Radija Slobodna Evropa ukazuje na to da to verovatno neće biti dovoljno da se nadoknade gubici na frontu i opreme nove vojne jedinice, navodi Kirilova.

Ekonomisti sugerišu da bi vlada mogla pokušati da se nosi s krizom putem devalvacije rublje. Ukoliko se borbe nastave, to bi omogućilo povećanje vojnih izdataka, ali bi sektori koji nisu povezani s vojnom proizvodnjom pretrpeli pad državne potrošnje, dok bi građani bili suočeni sa stagnacijom ili padom realnih prihoda.

Za sada nema znakova da se to dešava — realni prihodi građana u Rusiji i dalje su iznad nivoa pre početka rata. Međutim, privredni rast usporava, dok ekonomija trpi ozbiljan nedostatak radne snage i i dalje nije u stanju da reši duboko ukorenjene strukturne neefikasnosti.

Ekonomisti sugerišu da bi vlada mogla pokušati da se nosi s krizom putem devalvacije rublje. Ukoliko se borbe nastave, to bi omogućilo povećanje vojnih izdataka, ali bi sektori koji nisu povezani s vojnom proizvodnjom pretrpeli pad državne potrošnje, dok bi građani bili suočeni sa stagnacijom ili padom realnih prihoda.

Za sada nema znakova da se to dešava – realni prihodi građana u Rusiji i dalje su iznad nivoa pre početka rata.

Međutim, privredni rast usporava, dok ekonomija trpi ozbiljan nedostatak radne snage i nije u stanju da reši duboko ukorenjene strukturne neefikasnosti.

Kompanije koje su, prema naredbi Vladimira Putina, preusmerene na „ratni režim rada“ često beleže gubitke. Na primer, „Zarjad“, proizvođač karbonskih hokejaških palica iz Naberežnih Čelni, zabeležio je gubitak od 198 miliona rubalja (oko 2,5 miliona dolara) u 2024. godini nakon što je prešao na proizvodnju pancira.

Brodogradilište „Lotus“ u Astrahanskoj oblasti prešlo je na proizvodnju „bubnjara“ (smederevaca) za vojsku i izgubilo gotovo 1,5 milijardi rubalja (oko 18,8 miliona dolara) u 2023. godini, a potom 2,6 milijardi rubalja naredne godine.

Tambovska fabrika hleba, koja je početkom 2023. u jednoj svojoj radionici započela proizvodnju dronova, takođe je zabeležila drastičan pad profita.

Pored ovih teškoća, dodatne gubitke prouzrokovala je i endemska korupcija u Rusiji. Konzervativna televizijska stanica Cargrad izrazila je ogorčenje kada je otkriveno da je skoro 400 milijardi rubalja (oko 5 milijardi dolara), koje su prethodno bile zaplenjene od korumpiranih zvaničnika, ponovo ukradeno.

Kancelarija generalnog tužioca izvestila je o zapleni imovine i sredstava u vrednosti od 504 milijarde rubalja, ali se u državnom budžetu pojavilo samo 114 milijardi. „Borba protiv korupcije samo rađa novu korupciju“, navela je stanica u prilogu objavljenom na internetu.

Prokremaljski komentatori pokušali su da umire javnost u vezi sa ekonomskom situacijom. Tako je, na primer, poslovni bilten Vzgljad tvrdio da povećane kupovine američke nafte od strane Indije nisu loše za Moskvu, jer će Indiji biti potrebna ruska nafta kako bi preradila američko gorivo.

Tvrdili su da Evropi preti zavisnost od američke nafte ako se potpuno odrekne ruske, i istakli da su rast proizvodnje nafte od strane OPEK+ i pad cena zapravo u interesu Moskve.

Prokremaljski ekonomisti takođe se nadaju da će, uz posredovanje SAD, Rusija podeliti evropsko gasno tržište s Amerikom i nastaviti isporuke evropskim zemljama.

Druga nada jeste da će Srbija i Mađarska formirati „novu Austro-Ugarsku“, koja bi bila potpuno „vezana za rusku naftu“, a kojoj bi se uskoro pridružile i Austrija i Slovačka u proruskom savezu.

Iako nova Austro-Ugarska postoji samo u svetu snova, komentatori i propagandisti koji podržavaju Putina primorani su da traže realističnije načine za prevazilaženje ruskih problema. Neki su čak predložili obaveznu raspodelu univerzitetskih diplomaca u preduzeća, kao što je to bilo u sovjetsko vreme.

Međutim, vlasti će nastojati da izbegnu tako nepopularne mere, a jedan od načina da to učine mogao bi biti pokušaj da se isposluje pauza u ratu ili smanjenje njegovog intenziteta.

I Ukrajina i Zapad trebalo bi da razumeju ovu slabost u pregovaračkoj poziciji Moskve.