„On će biti sledeći“: Tramp ima novu metu, ubzo stigao oštar odgovor

Iako je Tramp u početku rekao novinarima da „o Petru zapravo nisam previše razmišljao“, njegove izjave brzo su prešle u ozbiljno zastrašivanje kolumbijskog lidera, prenosi Politico.

„Kolumbija proizvodi mnogo droge“, rekao je Tramp. „Dakle, bolje je da se opameti, ili će biti sledeći. Biće sledeći uskoro. Nadam se da sluša, on će biti sledeći“.

Predsednik Kolumbije upozorio je Donalda Trampa da rizikuje „da probudi jaguara“, prenosi Gardijan. U objavi na društvenim mrežama naveo je da „pretnja našem suverenitetu je kao objava rata“, upozorivši predsednika SAD „da ne uništava dva veka diplomatskih odnosa“.

Petro je, takođe, pozvao Trampa da poseti Kolumbiju kako bi se uverio u napore njegove vlade da uništi laboratorije za proizvodnju droge.

„Dođite i pokazaću vam kako se uništavaju – jedna laboratorija svakih 40 minuta“, napisao je on.

Naveo je na mreži X da je Tramp veoma neinformisan čovek kada je reč o Kolumbiji. To je šteta, jer odbacuje zemlju koja najbolje poznaje trgovinu kokainom.

Trump es un hombre muy desinformado de Colombia. Es una lástima, porque deshecha el país que más sabe de tráfico de Cocaína.

Parece que sus interlocutores lo engañan por completo.

Son más de mil cuatrocientos cuarenta y seis combates en tierra contra las mafias hechas por…

— Gustavo Petro (@petrogustavo) December 11, 2025

Izgleda da ga njegovi sagovornici potpuno obmanjuju, piše Petro.

„Više od hiljadu četiri stotine četrdeset šest kopnenih borbi protiv mafija sprovela je naša vojska tokom moje vlade i 13 bombardovanja u pokušaju da lociramo njihove vođe, od kojih je mnogo izvedeno uz podeljenu vojnu obaveštajnu saradnju.

To je 2.700 tona kokaina zaplenjenih tokom moje vlade – najveća zaplena u istoriji sveta. To znači 32 milijarde doza koje nisu stigle u SAD niti u druge zemlje potrošače.

Od vlade Dukea nasledili smo najveći broj hektara pod zasadima koke u istoriji Kolumbije, sa stopama rasta od 45 odsto godišnje. Upravo je Tramp javno izneo optužbu o varvarstvu počinjenom 2020. godine, kada su zasadi koke eksplodirali pod vlašću Dukea.

Do 2025. godine, prema satelitskom merenju sprovedenom u avgustu, zasadi koke su prestali da rastu.

Ako se zaplene povećavaju, a zasadi ne rastu, onda zapravo počinjemo da stavljamo mafiju u nezgodan položaj, zbog čega one radije odlaze u Ekvador i Centralnu Ameriku.

Ovakva strašna dezinformacija koja se plasira predsedniku SAD navodi ga na izjave i poteze koji ne mogu biti upućeni demokratski izabranom predsedniku, izabranom većinom kolumbijskog društva. Tako se pokazuje nepoštovanje prema Kolumbiji“, piše predsednik Kolumbije.

Imam različita mišljenja od politike američke vlade o Palestini, Karibima, Venecueli i efikasnosti borbe protiv mafija, dodao je.

„U globalnoj demokratiji imam pravo da ih izrazim i osporim, a ako mi dokažu da grešim – mogu da ispravim.

Ali nije tačno da se gađanjem brodova raketama vodi borba protiv narko‑terorista, kada su ti ljudi u čamcima siromašni, kada nema međunarodnog mora u Karibima, i kada šefovi narko‑trgovine žive na jahtama blizu Dubaija, u Madridu itd.

Zatražio sam plan za globalnu borbu i progon kapitala i imovine narko‑kartela.

Ne radi se o tome da se aboliraju, ne slažem se sa takvim odlukama. Pregovarati o kaznama sa narko‑bosovima je posao pravosuđa, a ne vlada. Ako možemo da sačuvamo živote, dobro, ali cilj je da se narko‑trgovina demontira, ne da se podstiče.

Kapital od kokaina više ne ulazi u Kolumbiju – nalazi se u međunarodnom finansijskom sistemu“, istakao je Petro.

„Uz međunarodnu policijsku obaveštajnu koordinaciju možemo ga zapleniti. Zbog ovih ideja međunarodne mafije, koje poseduju trgovinu kokainom iz Kolumbije, prete mojoj deci i mojoj porodici. Ne želim da predsednici SAD doprinose tim pretnjama. Dve decenije se borim protiv narko‑trgovine i živ sam pukim čudom; zato me je moj narod izabrao. Sada vidim te mafijaše kako odlaze u SAD da dezinformišu.

Vlasnici kokainskih mafija žive na jahtama blizu Dubaija i u Madridu i već su sklapali sporazume sa američkim pravosuđem.

Nije dobra klauzula američkog pravosuđa koja sa kolumbijskim mafijašima dogovara da ne unose više kokain u SAD, ali ne pominje ostatak sveta – na kraju se ti mafijaši vraćaju u Kolumbiju da ubijaju i izvoze kokain u ostatak sveta. Tako postaju još snažnije multinacionalne mafije“.

Kokain, piše dalje, izlazi više preko Pacifika nego preko Kariba, više u trgovačkoj floti nego u čamcima koji služe samo za prevoz do brodova.

Kontrola luka je ključna i potrebna je svetska i američka policijska koordinacija da bi se to postiglo, napisao je.

Tramp zaoštrava tenzije u Latinskoj Americi

Od avgusta, Trampova administracija je zaoštrila tenzije u Latinskoj Americi na nivoe neviđene od invazije na Panamu 1989. pod izgovorom operacija protiv narkotika. Pentagon je rasporedio značajnu mornaričku silu sa gotovo 15.000 vojnika na prag Venecuele u Karibima, pri čemu je više od 80 ljudi ubijeno u napadima na male brodove za koje se tvrdi da prevoze drogu.

„Počećemo da izvodimo te napade i na kopnu“, rekao je Tramp u utorak.

„Znate, kopno je mnogo lakše, mnogo lakše. I znamo rute kojima idu. Znamo sve o njima. Znamo gde žive. Znamo gde žive oni loši, i vrlo uskoro ćemo početi i sa tim“.

Na pitanje da li će akcije biti ograničene na Venecuelu, američki predsednik je odgovorio da neće.

„Čujem da Kolumbija, država Kolumbija, proizvodi kokain. Imaju fabrike za proizvodnju kokaina, u redu? A onda nam prodaju svoj kokain. Veoma to cenimo. Ali da, svako ko to radi i šalje u našu zemlju biće predmet napada“, rekao je.

Iako je Tramp jasno dao do znanja da želi da predsednik Kolumbije napusti funkciju, on bi mogao dobiti ono što želi i bez sprovođenja pretnji. Kolumbijski lider ima ograničen mandat a u državi su za maj naredne godine zakazani predsednički izbori.

U intervjuu za Politico ranije ove nedelje, američki predsednik je sugerisao proširenje svoje vojne operacije protiv trgovine drogom, koja se do sada fokusirala na Venecuelu, i na Meksiko i Kolumbiju.

Tramp je od septembra sprovodio niz napada na navodne brodove sa drogom u Karipskom moru i Tihom okeanu i masovno pojačao vojno prisustvo uz obalu Venecuele u pokušaju da izvrši pritisak na predsednika te zemlje, Nikolasa Madura, da napusti funkciju.

Prvi sukob sa Petrom u januaru

Dugogodišnji saveznici u „ratu protiv droge“, SAD i Kolumbija, našli su se u narušenim odnosima gotovo od trenutka kada je Tramp preuzeo drugi predsednički mandat.

Njihov prvi sukob dogodio se već u januaru, kada je Petro, bivši gerilac i prvi levičarski predsednik Kolumbije, odbio da dozvoli ulazak američkim avionima koji su prevozili deportovane Kolumbijce, insistirajući na tome da budu tretirani dostojanstveno.

Kasnije je povukao tu odluku, ali odnosi su se dodatno pogoršali u septembru, kada je, nakon učešća na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Petro prisustvovao pro-palestinskom protestu u Njujorku i pozvao američke vojnike da ne izvršavaju Trampova naređenja da „napadnu čovečanstvo“.

Takođe je bio oštar kritičar vazdušnih napada na navodne brodove sa drogom.

Kao odgovor, Stejt department SAD opozvao je vizu kolumbijskom predsedniku. Tramp je od tada, bez navođenja dokaza, optuživao Petra da je „ilegalni trgovac drogom“ i da podstiče masovnu proizvodnju narkotika, pretvarajući je u „glavni biznis Kolumbije“.

Trampova pretnja Kolumbiji usledila je samo nekoliko sati nakon što je bivši predsednik Hondurasa, osuđen za trgovinu drogom i korupciju, pušten iz američkog zatvora pošto mu je Tramp dodelio pomilovanje.

Huan Orlando Hernandez je bio osuđen na 45 godina zatvora zbog kreiranja „superautoputa kokaina“ ka SAD. Tokom njegovog mandata, Honduras je postao značajna tranzitna tačka za kokain iz Južne Amerike koji je išao na sever, ali i centar za proizvodnju kokaina.

Govoreći na sastanku kabineta, Tramp je istragu protiv Hernandeza – koja je započela pre njegovog prvog mandata – opisao kao „Bajdenovim lovom na veštice“.

„Ako imate neke dilere droge u svojoj zemlji i vi ste predsednik, to ne znači da nužno stavljate predsednika u zatvor na 45 godina“, rekao je on.