Birači su na lokalnim izborima u SAD poslali još jednu poruku – raskrstili su sa „bajdenizmom“

Mnogi birači su takođe poslali još jednu poruku – raskrstili su sa „bajdenizmom“.

Nakon neuspeha predsedništva koje je obećavalo povratak normalnosti, demokrate i mnogi nezavisni glasači u utorak su umesto toga prihvatili političke poremećaje.

Umesto da glasaju za obnavljanje konvencija koje je predsednik Donald Tramp narušio, ovi glasači iz plavih država okrenuli su se drastičnijim rešenjima, ukazuje u svojoj kolumni Robert Berns, viši izvršni urednik časopisa Politiko za Severnu Ameriku, koji je više od decenije izveštavao o izborima i političkoj moći širom SAD i koautor je bestselera o Donaldu Trampu i Džou Bajdenu.

Birači su u Njujorku, navodi se dalje u kolumni, prihvatili ideološki radikalizam i uzdigli 34-godišnjeg krajnje levičarskog aktivistu Zohrana Mamdanija na jednu od najproblematičnijih izvršnih pozicija u zemlji.

U Kaliforniji, radikalna politika nije se izrazila u demokratskom socijalizmu, već u demokratskoj proceduri. Suočen sa pritiskom republikanaca da preraspodele izborne jedinice po crvenim državama za izbore za Kongres, guverner Gevin Njusom i njegova stranka su poništili nestranački proces preraspodele izbornih jedinica u Kaliforniji i zatražili od glasača da odobre novu izbornu mapu koja uništava Republikansku stranku.

Njusom, braneći kampanju „Predlog 50“, izjavio je u nedeljnom intervjuu za „Meet the Press“ da je politički tradicionalizam završen.

„Pravila igre su se promenila. Sada moramo da prepišemo nova pravila“, rekao je Njusom, dodajući: „Naravno da želimo da se vratimo nekom prividu normalnosti. Ali morate se nositi sa krizom koja je pred nama“.

Politika se sada kreće tako zapanjujućom brzinom da je lako propustiti koliko je ovo otkrivajuća promena za stranku koja je veći deo poslednje decenije provela trubeći afirmišuće, samoutešne slogane o tome kako je Amerika već velika, a Tramp je na pogrešnoj strani istorije.

Niko nije učinio više da ovekoveči tu verziju politike od Džoa Bajdena, koji je započeo svoju kampanju 2019. godine, tvrdeći da je Trampovo predsedništvo samo „neobičan trenutak u vremenu“.

Tokom pet godina koje su usledile, Bajden je sebe i svoju stranku posvetio vaskrsavanju Vašingtona od pre Trampa, uključujući norme o zakonodavnoj proceduri i pravosudnom sistemu koje su demokrate, sklonije konfrontaciji, želele da napuste.

Njegova politička vizija i narodni jezik bili su utemeljeni u nostalgiji za dalekom prošlošću – željom da bude novi Ruzvelt, ismevanjem Trampa kao uvrede za nasleđe Džordža Vašingtona – a njegova najinventivnija politička taktika bila je držanje govora okićenih zastavama, kulisnih govora na lokacijama sa razglednica, poput Getisburga i vašingtonske Junion stanice.

Jedini oblik radikalne politike koji je Bajden entuzijastično usvojio kao predsednik bila je politika identiteta, seckajući biračko telo u klase rase, pola i seksualne orijentacije, i obraćajući se biračima uglavnom kao avatarima njihovih identitetskih blokova koji su im strateški dodeljeni. To je činio čak i kada je većina birača, u svim demografskim grupama, bila pre svega zabrinuta zbog rasta troškova života.

Rezultat je bio izborni krah i Trampov povratak na vlast.

Ove nedelje, čak i manje radikalni demokratski pobednici predstavljaju odbacivanje Bajdenovog pristupa i staromodnog demokratskog vođstva na druge načine.

U Virdžiniji, birači su za prvu ženu guvernera svoje države izabrali bivšu poslanicu iz redova centra Abigejl Španberger, koja je takođe bila snažan kritičar Bajdena u ključnim trenucima tokom njegovog mandata.

U Nju Džerziju, poslanica Miki Šeril pobedila je na izborima za guvernera nakon karijere u Kongresu koju je obeležio otvoreni sukob sa Nensi Pelosi, moćnom predsednicom Predstavničkog doma kojoj se Šeril usudila da se suprotstavi.

Kao što smo videli na desnici, zakopavanje neuspešnog predsedništva može biti deo procesa političkog oporavka.

Radikalizam pokreta Čajanka 2010. godine izazvao je haos u Republikanskoj stranci u Vašingtonu i potkopao njene težnje da svrgne Baraka Obamu 2012. godine. Takođe je pomogao da se Republikanska stranka odvoji od predsedništva Džordža V. Buša, u javnosti, i otvorio put za potpuno preoblikovanje konzervativne politike pod Trampom.

Izabrani gradonačelnik Mamdani verovatno neće biti koristan obrazac za većinu demokrata.

Pored toga što ima ekonomske i spoljnopolitičke stavove koji ga stavljaju van nacionalnog mejnstrima, Mamdani će se uskoro suočiti sa teškim testom svog kredibiliteta na visokoj funkciji dok Njujorčani traže akciju u vezi sa troškovima života, kvalitetom života i pitanjima javne bezbednosti koja su zbunjivala iskusnije lidere.

Ipak, Mamdanijev uspon će sigurno dodatno ohrabriti druge progresivne ličnosti, poput poslanice Aleksandrije Okasio-Kortez iz Njujorka, da polože pravo na nacionalno vođstvo i autorstvo novog identiteta stranke.

Njusomova evolucija kao lidera stranke bila je – i ostaje – donekle manje predvidljiva. Guverner Kalifornije je u početku odgovorio na drugi Trampov izbor ne objavom rata Republikanskoj stranci, već pokretanjem podkasta kako bi angažovao ličnosti iz MAGA poput Stiva Benona i pokojnog Čarlija Kirka.

Njusomova pojava kao partijskog krstaša dogodila se kasnije i – kako su moje kolege izvestile u definitivnom izveštaju o početku kampanje “Predlog 50” – ne u potpunosti po njegovom sopstvenom planu.

Razvoj njegove liderske uloge odavde je jedan od najvažnijih upitnika koji visi nad Demokratskom strankom dok gleda ka 2026. i 2028. godini.

Ali za širu publiku demokrata koji žele da polože pravo na budućnost stranke, opšti pravac kretanja je sada dovoljno jasan – dalje od oplakivanja slomljenih normi i ka politici poremećaja.