Ukidanje sankcija i lek za mršavljenje: Kako se Lukašenko zbližio s Trampovom administracijom

„Jesam“, odgovorio je Džon P. Kol, iskusni advokat koji je zastupao Donalda Trampa u tužbama protiv Mete i drugih društvenih mreža, piše Volstrit žurnal.

Kol je uspeh za mršavljenje pripisao korišćenju Zepbounda, inekcionog leka za koji je dokazano da pomaže u borbi protiv gojaznosti, a zatim je, prisetio se u intervjuu, izvadio i predao brošuru proizvođača, kompanije Eli Lilly.

Bio je to trenutak bliskosti u jednoj od neobičnijih diplomatskih inicijativa otkako se Tramp vratio na vlast. Lukašenko je želeo da Vašington ublaži čitav niz sankcija protiv nekih od najprofitabilnijih beloruskih kompanija i da mu se popravi predsednički avion.

Zauzvrat, diktator je bio spreman da trguje jedinim resursom kojim je obilovao: političkim zatvorenicima.

Ako bi Kol uspeo, to bi moglo poslužiti kao probni slučaj za glavni cilj Trampove administracije – izvlačenje Putina i ruske ekonomije vredne dva biliona dolara iz izolacije.

A možda, razmišljali su američki zvaničnici, postoji i način da se pomogne sedamdesetjednogodišnjem šefu države krupne građe koji želi da smrša. Odlučili su da razmotre mogućnost obezbeđivanja zaliha Zepbounda za Lukašenkovu ličnu upotrebu.

„Mene nije briga s kim razgovaramo“, rekao je Kol.  Njegov pokušaj da uspostavi lični odnos s Lukašenkom, dodao je, zamišljen je kao odraz Trampovog pristupa svetskim liderima koje Zapad smatra odbojnima. „Ovo je zaista trampovski“, rekao je. „Nije me briga s kim razgovaramo ako ta osoba može da isporuči ono što želiš, to je jedino važno“.

Prošlog meseca Lukašenko, koji je sebe nazivao „poslednjim i jedinim diktatorom u Evropi“, oslobodio je 123 zatvorenika, uključujući nobelovca Alesa Bjaljackog i opozicionu političarku Mariju Kolesnikovu.

Otkako je Tramp stupio na dužnost, Belorusija je oslobodila više od 250 pritvorenika iz više od 10 zemalja, među kojima je bilo najmanje pet američkih državljana, što predstavlja jedno od najvećih oslobađanja političkih zatvorenika od pada komunizma.

Zauzvrat, Sjedinjene Američke Države pružaju ekonomski spas njegovom režimu, jednom od najrepresivnijih u Evropi.

Vašington je ukinuo sankcije na potašu, ključnu sirovinu za proizvodnju đubriva i važan izvor deviza za Belorusiju, trećeg najvećeg proizvođača nakon Kanade i Rusije.

Trampova administracija je, takođe, omogućila da kompanija Boing isporuči softver i rezervne delove državnoj aviokompaniji Belavia. Kao dodatni bonus, predsednički avion konačno dobija preko potrebne popravke.

Trampova administracija sada se nada da može da učini Belorusiju primerom nagrada koje bi mogle biti dostupne i Putinu, njegovom prijatelju i pokrovitelju već četvrt veka – ukoliko Rusija pomogne Sjedinjenim Državama da mirnim putem okončaju rat u Ukrajini.

„Na kraju će se Putin naći u situaciji u kojoj će morati da donese veoma tešku odluku“, rekao je jedan američki zvaničnik. „Imati osobu koju on najbolje poznaje i kojoj najviše veruje da govori pozitivno o sporazumu – to je važno“.

Neprijavljeni kanal komunikacije s Lukašenkom – koji je opisalo više od deset aktuelnih i bivših američkih i evropskih zvaničnika, uključujući i nekoliko koji predvode pregovore – postao je tesno isprepleten s razgovorima koje vodi Trampov partner u golfu, Stiv Vitkof, s ciljem okončanja rata u Ukrajini.

Nekada međunarodni parija, Lukašenko je savetovao Sjedinjene Države kako da pristupe Putinu i pomogao u ohrabrivanju američko-ruskog letošnjeg samita na Aljasci.

On daje savete i o tome kako bi SAD trebalo da postupaju prema Nikolasu Maduru, venecuelanskom autoritarnom lideru koji je trenutno okružen američkim ratnim brodovima.

Prošle nedelje rekao je supruzi Džona Kola, voditeljki Newsmaxa Greti Van Susteren, da je Maduro dobrodošao da se preseli u glavni grad Belorusije, Minsk.

Takođe iznosi stavove o američkim protivnicima uopšte, uključujući i svog drugog saveznika Si Đinpinga, koji je večerao s jednim od Lukašenkovih sinova tokom njegovih studija u Pekingu.

„Predsednik Tramp je učinio više na rešavanju globalnih sukoba, vraćanju Amerikanaca kući i oslobađanju nepravedno pritvorenih ljudi nego bilo koji predsednik u istoriji i to nije ni blizu“, rekla je portparolka Bele kuće Kerolajn Levit u izjavi za Volstrit žurnal.

Ovi kontakti izazvali su pomešane reakcije među evropskim saveznicima i beloruskim disidentima, koji su srećni što se zatvorenici vraćaju kući, ali su oprezni zbog toga što se jednom od najvećih svetskih „uzimaoca talaca“ poklanja pažnja i ekonomske nagrade.

„Osećanja su prilično pomešana. Imam radost, radost za beloruski narod“, rekla je disidentska liderka Svetlana Tihanovska, međunarodno priznata pobednica izbora iz 2020. godine, čiji je suprug među onima koji su oslobođeni ove godine. „Ali, naravno, za Lukašenka oslobađanje ljudi ima cenu i on je spreman da prodaje ljude dok god je to moguće“.

Prva Trampova administracija povela je globalnu kampanju izolacije Lukašenka, koji je nakon što je lažno proglasio pobedu 2020. godine zatvorio više od 30.000 demonstranata.

Disidenti su mučeni i držani bez kontakta sa spoljnim svetom, dok su vlasti koristile silovanje i seksualno nasilje kako bi ugušile otpor, navodi se u izveštaju Saveta UN za ljudska prava. Sledeće godine, njegovi kontrolori leta primorali su avion kompanije Ryanair, koji je leteo iznad Belorusije, da sleti u Minsk — tvrdeći da se u njemu nalazi bomba — čime je policiji omogućeno da uhvati beloruskog opozicionog novinara koji je bio u avionu.

Graničari su potom propustili hiljade migranata u susedne Poljsku i Litvaniju, odvlačeći pažnju evropskih donosilaca odluka od Putinovog masovnog gomilanja trupa, uključujući desetine hiljada vojnika na granici Belorusije s Ukrajinom.

Prošle nedelje Lukašenko je objavio da je nova ruska nuklearna raketa Orešnik raspoređena na teritoriji Belorusije i da je sada „u borbenoj pripravnosti“. Severnu Koreju opisao je kao uzor za Belorusiju, hvaleći njenu nuklearnu politiku i imitirajući njenu zapaljivu retoriku.

„Gde je, do đavola, Belorusija?“

Džon Kol je prisustvovao događaju u britanskoj ambasadi u Vašingtonu kada ga je pozvao Stejt department sa molbom: da li bi mogao da ode u Belorusiju i preuzme političkog zatvorenika sa američkim pasošem?

Kol je godinama poznavao Trampa, ali je njegovo poverenje stekao pomažući mu u tužbama protiv društvenih mreža koje su ga blokirale nakon nereda 6. januara. Na zidu svoje kuće u Palm Biču okačio je uramljen ček na 22 miliona dolara iz nagodbe sa kompanijom Meta – novac namenjen predsedničkoj biblioteci Donalda Trampa.

On nije bio tipičan izbor za vođenje diplomatske misije u Belorusiji. „Prva pomisao mi je bila: gde je, do đavola, to?“ rekao je Kol.

Daleko od očiju javnosti, Lukašenko je već pripremao teren da svoju zemlju približi Americi – koristeći zatvorenike. Odmah nakon Trampove druge inauguracije, belorusko ministarstvo spoljnih poslova kontaktiralo je Stejt department preko kanala koji se inače koristi za vojnu dekonflikciju, poručivši da se zemlja nada popuštanju odnosa. Službenik s druge strane linije želeo je da Belorusija napravi prvi korak.

U tom trenutku, i Rusija i Belorusija bile su spremne da oslobode zatvorenike kako bi izgradile odnose sa zvaničnicima bliskim Trampu, za koje su Moskva i Minsk smatrali da su otvoreni za njihovu perspektivu. Dana 11. februara, Putin je tokom sastanka sa Vitkofom oslobodio američkog profesora istorije iz srednje škole, koji je bio zatvoren zbog posedovanja marihuane.

Sutradan je Belorusija oslobodila Amerikanca koga je Stejt department označio kao nepravedno pritvorenog. Nakon dodatnih razgovora sa američkim diplomatama, oslobođena su još tri zatvorenika – među njima i jedan američki državljanin i novinar Radija Slobodna Evropa / Radija Sloboda.

Sada je Stejt department zvao Kola da mu saopšti da Belorusija ima još jednog zatvorenika spremnog za oslobađanje: Juras Zjankovič, državljanin SAD i Belorusije, uhapšen u Moskvi, potom izručen Belorusiji i osuđen na 11 godina zatvora zbog navodne zavere za državni udar – optužbi koje su on i američka vlada smatrali lažnim. Kola, tada zamenika specijalnog izaslanika za Ukrajinu, zamolili su da ode po njega.

U roku od 48 sati advokat se našao u Minsku, sedeći naspram Lukašenka u predsedničkoj palati čija je sala za prijeme bila toliko ogromna da se zapitao da li bi Tom Brejdi mogao da baci fudbalsku loptu s jednog kraja na drugi. Diktator je bio u vedrom raspoloženju i njih dvojica su razgovarali četiri sata, večerajući crni hleb, krompir-palačinke i razne vrste mesa.

Kako je Kol počeo da ubacuje psovke u svoj engleski, Lukašenko je uzvraćao, govoreći sve grubljim ruskim.

Kol je spoljne odnose uporedio sa američkom srednjoškolskom kafeterijom i rekao Lukašenku da sedi za „stolom gubitnika“ svetske politike zajedno sa Venecuelom, Iranom i Severnom Korejom, ali da uz pomoć SAD može da pređe za „sto kul momaka“.

Diktator je nudio toliko zdravica uz votku da je Kol, koji je znao da izdrži alkohol, morao da sačeka trenutak kada ovaj skrene pogled i krišom prosipe čaše.

Zjankovič nije bio pomenut po imenu. Ali nakon sastanka, KGB je otpratio Kola do šume blizu granice kako bi ga preuzeo.

„Razgovarali smo i smejali se, i on je slobodan, i svi su srećni“, prisetio se Kol.

U roku od nekoliko nedelja, Kol je sedeo u vašingtonskom hotelu Fermaunt sa beloruskim ambasadorom pri Ujedinjenim nacijama, Valentinom Ribakovim, koji mu je objasnio da Lukašenko želi ukidanje sankcija za zastarelu flotu aviona Boing državne avio-kompanije.

„Videću šta mogu da uradim“, rekao je Kol.

Prijateljska vatra

Lukašenko je već ranije pokušao da ubedi Bajdenovu administraciju da odobri isporuku rezervnih delova za Boing u zamenu za oslobađanje 30 zatvorenika, ali je ta ideja propala kada je insistirao da i Evropa ukine sankcije.

Sada je Kol radio sa sve većim timom saradnika iz različitih agencija Trampove administracije, razrađujući ideje o ublažavanju sankcija i mogućim razmenama za koje su se nadali da bi mogle koristiti američkoj ekonomiji.

U junu je Lukašenko zatražio da se Kol vrati u Minsk. U zamenu za ublažavanje sankcija državnoj avio-kompaniji, obećao je da će osloboditi još 14 zatvorenika – grupu u kojoj se nalazio Sergej Tihanovski, istaknuti opozicioni aktivista i suprug Svetlane Tihanovske, liderke opozicije u egzilu.

Kao počasni gost, sedeći naspram Lukašenka, Kol je gurao čašice votke u stranu ili ih samo otpijao. Jedan američki zvaničnik došapnuo: „Pojedi malo hleba.“

Lukašenko je primetio da je njegov gost smršao od njihovog poslednjeg susreta u aprilu. Kol se našalio da je na „leku za debljanje“ – Zepboundu.

Nije bio prvi put da se taj lek pominje. Lukašenko je već tokom aprilske posete pokazivao interesovanje za lekove za mršavljenje, a jedan blizak saradnik ga je nagovarao da nešto preduzme povodom svoje telesne težine, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Nekoliko nedelja kasnije, prepričavao je Trampu svoje avanture tokom večere. Tramp je ispitivao Kola o razmenama zatvorenika i mogućnostima za diplomatiju sa Rusijom. Predsednik je trebalo da se za nekoliko dana sastane sa Putinom na Aljasci i delovao je iznenađeno što jedan od njegovih specijalnih izaslanika razvija tako blizak odnos sa liderom Belorusije.

„Uzmi njegov broj telefona. Pozvaću tog čoveka“, prisetio se Kol da mu je predsednik rekao. Planirani razgovor je propao kada je Bela kuća u poslednjem trenutku shvatila da nije obezbedila prevodioca.

Manje od 48 sati kasnije, Kol je iz Situacione sobe slušao kako Tramp, iz predsedničkog aviona Air Force One na putu ka samitu na Aljasci, zove Lukašenka. Lideri su deset minuta razgovarali, razmenjivali kurtoazne reči i hvalili snagu jedan drugog. Tramp je predložio sastanak uživo i rekao da bi Belorusija trebalo da razmotri još jedno, veće oslobađanje zatvorenika.

Veliki ulov

Svet je posmatrao kako se Tramp sa samita na Aljasci vratio bez dogovora o prekidu vatre, ali iza zatvorenih vrata diplomatija administracije prema Belorusiji dobijala je na zamahu.

Stejt department je poslao službenike srednjeg ranga u Belorusiju. Evropski saveznici su se obraćali SAD za informacije o istočnom susedu, uz molbe za oslobađanje zatvorenika koje su se nadali da će izvući. Pola decenije izolacije za Lukašenka se bližilo kraju.

Kol je sada redovno razgovarao sa Ribakovim, beloruskim ambasadorom pri UN, o ublažavanju sankcija i načinu isporuke avionskih delova. Američki zvaničnici su radili na pravnom jeziku kako bi umanjili rizik da se Boingovi delovi iz Belorusije prebace u Rusiju.

Početkom septembra, Kol se vratio u Minsk da zaključi sporazum. Ovoga puta, 52 zatvorenika su oslobođena preko granice sa Ukrajinom. Bela kuća je ublažila sankcije nacionalnoj avio-kompaniji Belavija – koja ima svega šest Boingovih aviona. Javno, Lukašenko je taj potez nazvao „veoma važnim“. Privatno je ponudio mamac: Belorusija bi, sugerisao je, mogla da kupi još Boingovih aviona.

Ali prvo je bilo potrebno da SAD ukinu sankcije na potaš. Zemlja je sankcije zaobilazila prodajući gotovo svu proizvodnju Kini, po znatno nižim cenama.

Kol i američki tim videli su korist za američke poljoprivrednike. Zauzvrat, Belorusija je morala da oslobodi značajan broj zatvorenika.

Do sredine decembra, Kol je ponovo bio u Minsku, a zatim na šumovitoj granici, gde je nadgledao oslobađanje 123 zatvorenika. Nekoliko dana kasnije, Ministarstvo finansija SAD ublažilo je sankcije prema tri beloruske kompanije za potaš, koje zajedno čine oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.

„Zatim je u četvrtak Lukašenko rekao Narodnoj skupštini da Belorusiji Boingovi avioni ipak nisu potrebni:’Dogovorili smo se sa Putinom da ćemo kupovati ruske avione'“.