Lukjanov: Trampov uslov za savezništvo – kupuj američko

Najveća ekonomija u toj globalnoj grupi, koja je stvorena da se odupre protekcionističkim instinktima, sada otvoreno proglašava protekcionistički kurs. Na samitu je bila spremna na kompromis samo oko sitnijih ispravki reči u završnoj deklaraciji.

Kina i Nemačka, dve najveće mete američkog nepoverenja, ponovile su svoju podršku otvorenoj globalnoj ekonomiji. Rusija je podržala ostalih 19 po pitanjima trgovine i klime i bila neuobičejeno konstruktivna povodom globalne agende.

Mnogi ruski komentatori su tvrdili da je samit u Hamburgu označio prekretnicu u globalnom razvoju, kada su prethodne podele izgubile na važnosti. Umesto da se pojavljuju (ili ponovo pojavljuju, u slučaju Rusije) među razvijenim ekonomijama, svedoci smo rastuće podele između “globalista” i “nacionalista”, a neki slabiji globalisti pažljivo prate trendove kod kuće, spremni da promene stranu ako prevlada više nacionalistički pristup. Takvi trendovi mogu prevladati jer, čak i izolovane, Sjedinjene Države i dalje mogu da određuju ton mnogima na svetskoj sceni. Na šta god stručnjaci upozoravali povodom izbegavanja trgovinskih ratova, ako neko počne rat, ostali će morati da odgovore.

Rusko shvatanje predsednika SAD Donalda Trampa prošlo je kroz nekoliko faza. Prvo je bilo osećanje euforije izazvano njegovim pozitivnim komentarima o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu tokom kampanje i nakon što je potpuno neočekivano porazio Hilari Klinton, čije su izjave o Rusiji i Putinu ostavile malo prostora za pozitivna očekivanja.

Trampova fiksacija na “dilove” podstakla je nešto nade u Moskvi, pošto je pragmatizam u Rusiji oduvek bio smatran kao pravi i trezven način za vođenje međunarodnih poslova, nasuprot zapadnom pristupu “zasnovanom na vrednostima”.

Kremlj je uvek bio posvećen tradicionalnom geopolitičkom razmišljanju, verujući u ravnotežu snaga i oslanjanje na tvrdu moć. Stoga neki tvrde da je takav pristup zastareo i ciničan.
Postsovjestka Rusija je bila toliko okrenuta svojim poslovima i morala je da prevaziđe unutrašnje krize – ne samo posledice propasti njenog međunarodnog statusa – da je bilo kakva briga za globalno dobro jednostavno nestala iz političke mašte. Sveobuhvatno osećanje nepravednog odnosa prema Rusiji posle završetka hladnog rata dodatno je doprinelo sumornom shvatanju međunarodne politike kao divljačke igre nulte sume.

Sve je relativno. U poređenju sa otvoreno merkantilističkim pristupom koji Tramp ni ne pokušava da sakrije, staromodni ruski realizam deluje gotovo romantično. Čak i tvrdokorni realisti veruju u pravila, iako zasnovana na ravnoteži snaga, a ne samo na dogovorenim sporazumima. Merkantilisti su mnogo fleksibilniji – cilj igre je profit. To je to. “Kupuj američko” izgleda nije Trampova poruka samo Amerikancima, nego pre svega saveznicima. Sve ostalo, uključujući i velike političke inicijative i čak upotrebu vojne sile, izgleda da mu služi samo kao sredstvo za postizanje trgovinskih ciljeva.

Ako Rusija (i druge države) hoće da shvate Trampovu Ameriku na pravi način, onda ne sme da je gleda kroz umirući hladnoratovski ili poshladnoratovski okvir. Svaki američki predsednik koji vidi Nemačku prvenstveno kao ekonomskog konkurenta i zanemaruje geopolitičke ili ideološke dimenzije otvoreno izlazi iz okvira u 20. veka.

Rusi su pogrešno razumeli Trampovu retoriku kada je govorio o dilovima. Rusi nisu shvatili da je on mislio na dilove u bukvalnom značenju, odnosno na dogovore koji donose ekonomsku korist, a ne na geopolitičke kompromise. Ostali su ga takođe pogrešno razumeli, ali ne baš svi. Države Persijskog zaliva su dobro shvatile – što više ugovora Saudijska Arabija, na primer, sklopi sa SAD, to je jača privrženost Amerikanaca.

Poljaci su, takođe, dobro razumeli – oni su pristali da kupe rakete “patriot” i sa entuzijazmom podržali ideju da zamene ruski gas američkim tečnim prirodnim gasom, koliko god da košta. Predsednik Poljske Andžej Duda je otišao i korak dalje i ponudio je da Poljska bude centar iz kojeg će se distribuirati američki gas celoj istočnoj Evropi, uključujući i Ukrajinu. Možda je to razlog zbog kojeg je Trampova administracija posvetila pažnju Ukrajini i nedavno počela da pokazuje više interesovanja nego ranije.

Tramp je transformisao i transatlantske veze u NATO. Član 5. koji obavezuje Ameriku da brani svaku članicu saveza izgleda da više nije zasnovan na vrednostima i solidarnosti, nego na prostoj usluzi Amerike svojim uvaženim klijentima. Za tu uslugu, Amerika ne bi trebalo da bude plaćena samo povećanim troškovima za odbranu u Evropi, nego i lojalnošću kupaca.

Rusija je zbunjena takvim pristupom i pokušava da shvati kako da se nosi s tim. Ostalima je takođe neprijatno. Iskušenje je da li tu promenu pripisati ličnim karakteristikama američkog predsednika. Trampova ličnost zaista igra ulogu.

Gledajući unazad, teško je ne primetiti dug trend smanjivanja obima američkog angažovanja u ranije uspostavljenim vezama i savezništvima. Videli smo da je to počelo sa Džordžom V. Bušom i Donaldom Ramsfeldom i njihovim idejama o “koaliciji voljnih”, kao i o “staroj” i “novoj” Evropi, a nastavilo se preko skromnog interesovanja Baraka Obame za evropske poslove u kombinaciji sa njegovim okretanjem prema Aziji. Tramp to samo diže na sledeći nivo.  

Posle hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je nastojala da obnovi svoju državnost, ekonomski i politički sistem i međunarodni ugled. Rusija se osećala poraženom i htela je da nadoknadi gubitke u hladnom ratu, dok su Zapad, predvođen SAD, zahvatili euforija i samoobožavanje.

Između 2008. godine i 2016. godine, od svetske finansijske krize do Bregzita i izbora Trampa, oduševljenje na Zapadu se postepeno pretvorilo u anksioznost. Postalo je jasno da stvari nisu otišle u smeru u kojem je trebalo da odu na kraju prošlog veka.

Samit u Hamburgu označava prekretnicu od prošlosti ka budućnosti. Na dnevnom redu je takmičenje za oblikovanje budućnosti. U tom takmičenju, Amerika, sopstvenim izborom, neće biti samo jedna od mnogih, nego, ako nastavi sadašnji kurs, jedna protiv mnogih, kao što je bio slučaj na samitu G 20. 

Tekst preuzet sa sajat Demostata