Pet ključnih pitanja izborima u Mađarskoj, najvažnijim u EU ove godine

Mađarska kampanja ove nedelje je pojačala intenzitet, jer se populistički nacionalistički premijer Viktor Orban suočava sa najtežim izazovom do sada u svojoj 15. godišnjoj vladavini, piše Politico.

Dugogodišnja opozicija nada se da Peter Mađar – konzervativni lider opozicione Tisa stranke, koja u anketama zaostaje 12 poena – može da sruši ono što Orban sam naziva „neliberalnom demokratijom“ Mađarske.

Za mnoge Mađare, ovi izbori su referendum test za Orbana. Pod njegovim vođstvom, vlada, predvođena njegovom strankom Fides, pojačala je kontrolu nad medijima i državnim preduzećima – izazivajući optužbe za nepotizam – dok je slabila nezavisnost sudstva i donosila zakone koji su Mađarsku gurnuli na dno rang-liste transparentnosti.

Danas se Mađarska nalazi na dnu World Justice Project indeksa vladavine prava među zemljama EU.

Orban (62) je lider EU najbliži ruskom diktatoru Vladimiru Putinu i stalna prepreka naporima Brisela da izgradi jedinstveni front protiv Kremlja.

On se više puta sukobio sa EU oko pitanja od prava LGBTQ+ zajednice do migracija. Predviđajući kraj liberalnog multilateralnog poretka, Orban je na početku godine izjavio da će se EU „raspasti sama od sebe“.

Ali da li Mađar, čije prezime u prevodu znači Mađar, zaista može srušiti svog bivšeg saveznika? I čak i ako uspe, koliko realno može da vodi Mađarsku nazad ka liberalnoj demokratiji dok Orbanova državna arhitektura ostaje na mestu?

Politico analizira pet ključnih pitanja dok se Mađarska približava odlučujućem glasanju 12. aprila.

1. Zašto bi ovi izbori nekoga zanimali?

Mađarska je relativno mala, sa populacijom od 9,6 miliona, ali pod Orbanovim vođstvom postala je jedan od najvećih glavobolja za EU. On dugo koristi budimpeštanski veto u Briselu kako bi blokirao sankcije povezane sa Rusijom, uslovljavao finansijsku pomoć Ukrajini i više puta kočio hitne odluke EU.

Takođe je ključni, a ponekad i vodeći, član grupe desničarskih populista u prestonicama EU, koji se ujedinjuju oko tema poput protivljenja migracijama i skepticizma prema naoružavanju Ukrajine. Bez Orbana, česki Andrej Babiš i slovački Robert Fico bi bili znatno izolovaniji na samitima Evropskog saveta.

Brisel je često pribegavao složenim rešenjima kako bi zaobišao mađarsku opstrukciju, a Orbanovo stalno prkosno ponašanje dovelo je do poziva da se ukine pravilo jednoglasnosti koje važi decenijama.

„Čuli ste me 20 puta, ako ne i više, da žalim zbog stavova Viktora Orbana, koji je svaki put kada smo morali da pomognemo Ukrajini koristio veto da izvrši još veći pritisak“, rekla je Valeri Hajer, liderka liberalne partije EU, novinarima u utorak.

2. Koja su glavna pitanja?

Mađar optužuje Orbana i Fides za nepotizam i korupciju, za slabljenje ekonomije favorizovanjem oligarha  i za gubitak fondova EU antagonizovanjem Brisela.

Orban želi da predstavi svog glavnog protivnika Mađara kao lutku pod kontrolom Brisela.

U protekloj godini, Fides je pokrenuo javne debate s ciljem da podeli biračko telo Mađara koje obuhvata zelene i levičarske glasače, kao i razočarane bivše Orbanove pristalice oko tema kao što je zabrana LGBTQ+ Prajda.

Strategija Tisa stranke bila je da se ne izjašnjavaju o kontroverznim pitanjima, u pokušaju da osvoje apsolutnu većinu koja bi im dala moć da reformišu izborni zakon, za koji tvrde da ga je Orban nameštao u svoju korist, i omogući ustavne promene.

Zamenik lidera Tise, Zoltan Tar, rekao je za Politico da očekuje da će Orbanova vlada primeniti „sve moguće prljave trikove“.

„Državna propaganda, klevete, lažne vesti generisane veštačkom inteligencijom, montirani video snimci, potencijalno inscenirani incidenti, ucene i iskorišćavanje nameštenog izbornog sistema. Oni će mobilisati sve jer imaju toliko toga da izgube“, rekao je Tar.

Na kongresu Fidesa u subotu, Orban je oštro kritikovao Tisu nazivajući ga pro-EU poslušnikom.

„Ako glasate za Tisu ili DK (socijaldemokratska Demokratska Koalicija), glasate protiv svoje sopstvene budućnosti. Tisa i DK će izvršavati zahteve Brisela bez treptaja. Ne zaboravite da je Tisin šef Her Veber, najveći evropski ratobornik“, rekao je Orban, misleći na nemačkog lidera Evropske narodne partije, Manfreda Vebera.

3. Kako i kada se održavaju izbori?

Nacionalni izbori održaće se u nedelju, 12. aprila. Birači će birati novu Narodnu skupštinu od 199 mesta prema mađarskom mešovitom izbornom sistemu: 106 poslanika bira se u jednočlanskim izbornim jedinicama, a 93 sa nacionalnih partijskih lista.

Politico analiza pokazuje da Tisa vodi sa 49 odsto podrške, dok Fides ima 37 odsto pri čemu je Orbanova stranka u zaostatku skoro godinu dana.

Iako zvanična predizborna kampanja počinje 21. februara, izborna trka je u stvari u punom jeku već mesecima.

Drugi značajniji učesnici u trci su: Demokratska koalicija (DK), krajnje desničarski pokret Mi Hazank (Naša domovina) i satirična Mađarska partija dvostrukog psa (MKKP), uglavnom stvorena da se ruga Orbanovoj politici. Ali ove stranke se bore za opstanak, jer možda neće preći prag podrške potreban za osvajanje mesta u parlamentu – što znači da bi mađarski parlament mogao biti u potpunosti pod kontrolom dve desničarske partije.

4. Mogu li izbori biti slobodni i pošteni?

Izazivači vladajuće stranke suočavaju se sa sistemom koji je dizajniran da favorizuje Fides. Orbanova vlada je 2011. precrtala izborne okruge i promenila izborni sistem kako bi maksimizovala šanse za osvajanje mesta.

„Ne postoji direktna intervencija u sam čin glasanja, ali šira konkurentna sredina – kako u institucionalnim pravilima, tako i u pristupu resursima – snažno je nagnuta u korist vladajućih partija“, rekao je politički analitičar Marton Bene iz Instituta za političke nauke TK u Budimpešti.

Pored kontrole oko 80 odsto medijskog tržišta, vlada dozvoljava etničkim Mađarima u susednim zemljama (koji uglavnom podržavaju Fides) da glasaju poštom, dok oni koji žive u inostranstvu, a imaju sačuvane mađarske adrese, moraju da putuju do ambasada da bi glasali.

„Jedna strana ima pristup punim državnim resursima, dok izazivač nema javno finansiranje kampanje i praktično nema prisustvo u državnim medijima“, dodaje politički naučnik Rudolf Mez iz TK Instituta, napominjući da se ova neravnoteža delimično nadoknađuje u digitalnoj sferi.

Ali čak i ove nepoštene okolnosti ne isključuju pobedu Mađara, kaže Bene, sve dok se očuva integritet izbornog procesa.

5. Koliko bi pobeda Mađara donela stvarne promene?

Briselski establišment se moli da Mađar pobedi, nadajući se da će Tisa vlada produbiti veze sa EU.

Centristkinja Valeri Hajer rekla je da njena partija podržava „bilo kog kandidata koji će zastupati proevropske vrednosti i koji će moći da pobedi aktuelnog premijera Mađarske“.

Konzervativni lider Manfred Weber brzo je pozdravio Tisu u centralno-desnoj porodici, kako bi osigurali uticaj u Budimpešti i omogućili mu resurse za razvoj izborne platforme. On je više puta prikazivao Mađara kao čoveka koji će spasiti Mađarsku od Orbana.

Iako se Mađar smatra potencijalnim mostom za napete odnose između Brisela i Budimpešte, on svakako nije nepokolebljivi EU fanatik. O Briselu je govorio neodređeno, smatrajući da bi svako približavanje moglo biti iskorišćeno protiv njega od strane Orbana. U intervjuu za Politico u oktobru 2024. godine rekao je: „Mi sigurno ne verujemo u evropsku superdržavu“.

Na domaćem planu, Tar ,  zamenik šefapartije Tisa i broj dva u stranci rekao je za Politico da partija želi da „zadrži ogradu, bude protiv obaveznih kvota za migrante i ubrzanog pristupa Ukrajine, teži miru, bori se protiv ruske propagande, jača V4 (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka) i Srednju Evropu, a da pritom ne bude problematični dečko Evrope“.

To odražava i prognozu političkog naučnika Meca, koji je rekao da pobeda Mađara „ne bi značila radikalan zaokret niti povratak u neki idealizovani prošli period“.

„Uloga Mađarske kao stalnog remetioca u EU verovatno bi oslabila, ne zato što bi nestali nacionalni interesi, već zato što bi se oni sada ostvarivali kroz pregovore i institucionalni angažman, a ne kroz konstantnu veto-politiku i simbolične konflikte“, dodao je Mec.

Analitičari takođe upozoravaju da promene kod kuće mogu biti spore. Zoltan Vasali sa Univerziteta Milton Fridman rekao je da bi razgradnja trenutnog sistema bila „pravno i institucionalno zahtevna“.

„Ključna ustavna tela zadržaće svoje mandate i nakon predstojećih izbora, a ključne pozicije i dalje drže pojedinci povezani sa trenutnom vladom, što ograničava promene na kratki rok“, rekao je Vasali.

Obim pobede Mađara mogao bi biti presudan. Supervećina od dve trećine u parlamentu, koja bi omogućila novoj vladi da menja ustav, Mec kaže da bi „promenila pravila igre“.

„To bi vladi Mađara dalo pravni kapacitet da obnovi osnovne elemente vladavine prava, izgradi sistem provera i ravnoteža i uvede zaštitne mere, poput ograničenja mandata na ključnim funkcijama“, rekao je on.