Zašto NATO ne krene u kampanju preko Instagrama, TikTok-a namenjenu prosečnom Amerikancu?

Pre samo godinu dana, ankete su pokazivale da većina Amerikanaca podržava NATO. Čak i dok je Alijansa slavila svoju 75. godišnjicu 2024. godine, brojna istraživanja su pokazala snažno raspoloženje u američkoj javnosti da se SAD drže saveza.

Sada je Amerika u najboljem slučaju članica NATO-a bez entuzijazma. U najgorem slučaju, Trampova administracija bi mogla da se povuče.

Šta se promenilo?

Odgovor je ne mnogo toga. Amerika Donalda Trampa je u osnovi ista stara Amerika. A ako bi Tramp sutra napustio funkciju, NATO i Evropa bi se i dalje suočili sa teškim, ali neizbežnim izazovom: ubeđivanjem prosečnog Amerikanca da treba da brine o bezbednosti kontinenta udaljenog više od nešto manje od 5.000 kilometara.

Lako je pretvarati se da je egzistencijalna kriza zapadnog bloka počela sa Trampom. Ali Tramp zapravo nije ništa više od katalizatora negodovanja i sumnji koje vrebaju u uglovima američke politike od formiranja NATO-a 1949. godine.

Činjenica je da se značajna manjina Amerikanaca protivi ili je mlaka prema učešću SAD u NATO-u.

Galupova anketa iz februara 2024. pokazala je da dve trećine Amerikanaca želi da SAD zadrže – ili čak povećaju – svoju ulogu u NATO-u.

Istraživanje Pew Research iz aprila 2024. pokazalo je da 58 odsto pozitivno gleda na NATO. Te ankete se ne razlikuju mnogo od aprila 1948. – godinu dana pre potpisivanja NATO ugovora – rana Galupova anketa je pokazala da 65 odsto Amerikanaca podržava pridruživanje Alijansi.

Ipak, razmotrite drugu stranu tih brojki. Godine 1948. 21 odsto Amerikanaca se protivilo stvaranju NATO-a.

Godine 2024. 28 odsto Amerikanaca smatra da bi SAD trebalo da smanje podršku NATO-u ili da se u potpunosti povuku iz alijanse, pokazalo je istraživanje Galup, dok je Pew Research otkrio da 38 odsto ima nepovoljan pogled na NATO.

Da budemo jasni, demografija se donekle promenila: skoro isto toliko republikanaca koliko i demokrata podržalo je NATO 1948, dok je tri puta više republikanaca nego demokrata želelo da napusti alijansu u anketi Galupa 2024.

Američka politika je transformisana, ali ne zato što prosečan Amerikanac odjednom mrzi NATO. Ono što se zaista promenilo jeste ko kontroliše poluge moći u Vašingtonu.

Tokom Hladnog rata i decenijama kasnije, NATO je uživao prilično dvostranački konsenzus da je zapadni savez vredan očuvanja. Izolacionisti su bili manjina a neki bi čak rekli i ekstremistička frakcija.

Ali u novembru je američka politika okrenuta naglavačke. Kao da je alternativni istorijski roman Filipa Rota „Zavera protiv Amerike“ gde je izolacionista Čarls Lindberg 1940. postao predsednik na pozadini kampanje „Amerika prva“ postao bliži stvarnosti, nešto zbog čega se Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil vrte u svojim grobovima.

Ipak, Evropa mora da se nosi sa Amerikom kakva jeste, a ne sa Amerikom kakvu Evropa želi. U doglednoj budućnosti, evropska bezbednost će zavisiti od američke vojne moći i američke odbrambene industrijske baze. NATO će nekako morati da ponovo kuje stare spone.

Ovo zahteva prepoznavanje nove realnosti. Spoljna politika nije najveće pitanje za američki narod, u poređenju sa 1940. ili 1968. Ono što je Trampa ponovo izabralo nije Ukrajina ili NATO, već to što se cena jaja više nego udvostručila.

Niti će funkcionisati tradicionalni apeli, kao što je isticanje etničkih i istorijskih veza između Amerike i Evrope, ili ukazivanje na zajedničke vrednosti i interese.

Američka demografija se promenila: procenat Amerikanaca evropskog porekla je opao sa 90 odsto koliko je bilo 1950. na 59 odsto u 2020. Stare spoljnopolitičke elite su marginalizovane ili oklevete. Nove elite na fakultetima (ili barem najglasniji među njima) imaju malo naklonosti prema Zapadu uopšte.

Najbolji način za NATO bi mogao biti da se direktno obrati američkom narodu, koristeći istu taktiku koja je funkcionisala za Trampa (i izgleda da radi za rusku i kinesku propagandu).

Društveni mediji su postali najmoćnije sredstvo političke mobilizacije u 21. veku. Zaista, većina novih Trampovih glasača 2024. koristila je društvene medije kao svoj primarni izvor vesti, što je omogućilo Trampovoj kampanji da zaobiđe tradicionalne medije.

Dakle, ako izolacionisti i alternativna desnica mogu da eksploatišu društvene medije, zašto ne bi mogao NATO?

Zašto ne može biti poplava NATO podkasta, kao i video snimaka na YouTube, Instagram, i TikTok koji su namenjeni prosečnom Amerikancu?

Mogli su da objasne opasnosti ruskog ekspanzionizma, zašto sigurna Evropa znači sigurniju Ameriku i kako su njihovi dede i pradede spasili svet od fašizma i komunizma.

Neće biti lako. Opasnost društvenih medija je u tome što je mnogo lakše širiti jednostavnu propagandu („NATO loš/Rusija dobra“) nego nijansirana objašnjenja geopolitike.

Niti reči ne mogu zameniti dela: Evropa će od sada morati da troši više na sopstvenu odbranu. I Evropljani moraju zapamtiti da su 75 godina američke trupe i poreski obveznici branili zemlje udaljene 5.000 kilometara od njihove kuće.

Možda američki razlozi nisu uvek bili altruistički. Ali u današnje vreme, malo zahvalnosti može ići daleko.