I dalje postoji rizik od pada vlade: Makron morao da uradi nešto što nijedan političar ne želi

U iznenadnom zaokretu tokom još jednog dramatičnog dana u francuskoj politici, Makron je u utorak delovao kao da je dao prećutno odobrenje svom izabranom premijeru, Sebastijenu Lekornu, da zamrzne nepopularni zakon o podizanju starosne granice za penziju – sve do predsedničkih izbora 2027. godine.

Socijalistička partija, čijih 69 poslanika drži ravnotežu moći u francuskoj Narodnoj skupštini, nagovestila je da neće pokušati da obori Lekornuovu vladu posle ove najave, koju je premijer izneo tokom svog prvog obraćanja parlamentu.

Ipak, partija će i dalje koristiti pretnju izglasavanja nepoverenja kao sredstvo pritiska dok se, kako je rekao lider poslaničke grupe socijalista Boris Valo, „reči ne pretvore u dela“.

S obzirom na to da većina drugih opozicionih partija i dalje najavljuje pokušaje rušenja vlade, odluka socijalista daje vladi malo predaha nakon jedne od najuzbudljivijih političkih kriza u savremenoj francuskoj istoriji.

Lekornuova prva vlada trajala je samo 14 sati, a njena ostavka gurnula je Francusku u spiralu političkog haosa koji je uzdrmao finansijska tržišta zabrinuta zbog toga da li druga najveća ekonomija evrozone može da prikupi milijarde evra potrebnih za obuzdavanje budžetskog deficita koji je za ovu godinu projektovan na 5,4 odsto BDP-a.

Makron je ponovo imenovao Lekornua za premijera u petak, a on je pokušao da formira novi kabinet u nedelju.

Iako je zakon o penzionooj reformi postao neka vrsta prepoznatljivog obeležja Makronovog drugog mandata, Lekornu je rekao da zamrzavanje predstavlja „priliku“ da Francuska ponovo otvori debatu o ovoj spornoj temi.

„Debata o penzijama nije samo finansijska jednačina. Ona je suštinski deo našeg društvenog ugovora. A i taj ugovor mora da se redefiniše“, rekao je Lekornu poslanicima.

Premijer je, međutim, naglasio da takvo zamrzavanje mora biti praćeno adekvatnim uštedama kako bi se obuzdala prekomerna javna potrošnja.

Lekornu je procenio da bi zamrzavanje zakona koštalo francusku državnu kasu 400 miliona evra u 2026. godini. Njegova vlada je ranije u utorak predložila budžet s ciljem da deficit sledeće godine padne ispod 5 odsto BDP-a, uključujući 31 milijardu evra u smanjenju rashoda i povećanju poreza.

Finansijska tržišta su na Lekornuovu najavu reagovala olakšanjem što vesti nisu bile gore. Troškovi zaduživanja države na deset godina pali su za 0,07 procentnih poena na 3,40 odsto – najniži nivo za više od mesec dana.

Takođe, razlika između tog prinosa i prinosa na nemačke obveznice – što se smatra merilom relativnog rizika – smanjena je na 0,80 procentnih poena, što je najmanje u poslednje tri nedelje.

Međutim, pauza u sprovođenju penzione reforme mogla bi izazvati raskole u već ionako krhkoj manjinskoj koaliciji vlade, naročito među štedljivim konzervativcima.

Bruno Retajo, lider partije Republikanci (Les Républicains), izjavio je da „suspenzija penzione reforme i ćutanje premijera o pitanju imigracije dokazuju da je ova vlada taoc socijalista“.

I dalje postoji rizik od pada vlade

Tim premijera Sebastijena Lekornua i dalje se suočava s rizikom izglasavanja nepoverenja dok poslanici započinju mukotrpni posao usvajanja budžeta.

Ukoliko vlada padne u narednim danima ili nedeljama, to bi bila četvrta po redu koja je pala za manje od godinu dana – što bi značajno povećalo verovatnoću da predsednik Emanuel Makron raspusti parlament kako bi razbio političku blokadu.

Dve inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi – jednu koju su podneli poslanici krajnje levice, Zelenih i levičarskih partija, a drugu krajnja desnica – biće stavljene na glasanje u četvrtak.

Međutim, verovatno je da će obe propasti, osim ako veliki broj socijalističkih poslanika ne glasa protivno stavu svoje partije.

Tokom sednice vlade u utorak ujutru, pre Lekornuovog govora, Makron je rekao ministrima da su „glasovi nepoverenja ujedno i glasovi za raspuštanje Narodne skupštine“, prema rečima portparolke vlade Mod Brežon.

Ipak, jedan Makronov savetnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog protokola, rekao je ranije da pad vlade ne bi nužno doveo do novih izbora, koje Makron „ne želi“. Međutim, predsednik Francuske nije isključio ni tu mogućnost.

Savetnik je takođe rekao da Makron verovatno neće javno govoriti o krizi u narednim danima. Makron se prvi put javno oglasio o situaciji u ponedeljak, okrivivši za „nered“ „političke snage koje su se igrale destabilizacije Sebastijena Lekornua“, koji je na čelu vlade koju podržava krhka koalicija centrista i konzervativaca.