Foto: EPA/BART MAATU odgovoru na genocid koji Izrael sprovodi u Gazi i sve ozbiljnija kršenja ljudskih prava na Zapadnoj obali, međunarodna zajednica ponovo je pokrenula inicijativu za palestinsku državnost.
Krajem jula, Francuska i Saudijska Arabija su u Njujorku kopredsedavale sastankom na visokom nivou kojem je prisustvovalo više od 100 zemalja, s ciljem da se ponovo pokrene proces ka priznanju Palestine.
Od tada su se pozivima na priznanje pridružile Kanada, Australija i više arapskih zemalja, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo saopštilo da će priznati Palestinu ukoliko Izrael ne pristane na prekid vatre.
Iako je ovaj potez širom sveta dočekan kao važna diplomatska inicijativa, zagovaranje palestinske državnosti u trenutku kada se gotovo 2,2 miliona ljudi suočava sa sistematskom kampanjom izgladnjivanja koju sprovodi Izrael, predstavlja ništa drugo do politički teatar.
Verzija „palestinske države“ koju međunarodna zajednica trenutno promoviše neće okončati genocid u Gazi, niti će doneti istinski suverenu državu.
Obnova ideje o palestinskoj državnosti u ovom trenutku ima samo jednu svrhu: da Izraelu obezbedi legitimitet i diplomatsko pokriće za zločine u Gazi i stalne napade na Zapadnoj obali.
Do marta 2025. godine, 147 od 193 članice Ujedinjenih nacija već su priznale palestinsku državu. Ipak, međunarodna zajednica koja nije voljna ili nije sposobna da zaustavi namerno izgladnjivanje stanovništva Gaze, nikada neće moći da primora Izrael na ustupke neophodne za istinski suverenu palestinsku državu.
U stvarnosti, trenutak za palestinsku državnost već je prošao. Decenijama unazad, Izrael je sistematski radio na tome da ovu ideju učini gotovo neostvarivom.
Teritorijalno, institucionalno, finansijski i pravno, takav entitet bi imao vrlo malo zajedničkog sa pravom suverenom nacionalnom državom.
Za početak, teritorija o kojoj je reč je rasccepkan sistem izolovanih enklava, i u najboljem slučaju obuhvatala bi oko 40 odsto Zapadne obale – verovatno bez uključivanja Gaze.
Da li će međunarodna zajednica primorati Izrael da se povuče iz oblasti C – 60 odsto Zapadne obale koja je pod punom izraelskom vojnom i administrativnom kontrolom?
Da li će izvršiti pritisak na Izrael da prepusti kontrolu nad Pojasom Gaze?
Od 1967. svaka izraelska vlada širila je naselja na okupiranim palestinskim teritorijama i sistematski podsticala jevrejske građane da se presele na Zapadnu obalu nudeći finansijske podsticaje i razvoj infrastrukture.
Svako od tih naselja ima sopstvenu jedinicu civilne bezbednosti koju finansira i naoružava izraelsko Ministarstvo odbrane, a de facto ih podržava izraelska vojska.
Da li će međunarodna zajednica izvršiti pritisak na Izrael da demontira ova naselja ili da uspostavi jedinstven pravni sistem koji bi jednako tretirao Palestince – i hrišćane i muslimane – kao i jevrejske Izraelce?
Prema privremenom sporazumu Oslo II iz 1995. godine, Izrael zadržava potpunu kontrolu nad svim vodnim resursima na okupiranim teritorijama.
Ovaj aranžman omogućava Palestincima pristup samo 20 odsto vode iz planinskog akvifera na Zapadnoj obali – resursa koji koriste i Izraelci i Palestinci.
Da li će međunarodna zajednica naterati Izrael da uspostavi pravedniju raspodelu resursa između palestinskih zajednica i jevrejsko-izraelskih naselja na Zapadnoj obali?
Trenutno Izrael kontroliše gotovo sve spoljne granice okupiranih teritorija. Svaki Palestinac – uključujući predsednika Palestinske uprave (PA) Mahmuda Abasa – mora dobiti izraelsku dozvolu za ulazak ili izlazak, a često i za putovanje unutar samih teritorija.
Da li će međunarodna zajednica naterati Izrael da se odrekne kontrole nad granicama i prelazima?
Palestinska uprava, osnovana 1994. godine za upravljanje palestinskim poslovima na Zapadnoj obali i u Gazi, više je funkcionisala kao podizvođač izraelske vojne okupacije nego kao prava vlada.
Izrael čak zadržava pravo da odobri rezultate palestinskih izbora. Da li će međunarodna zajednica zahtevati od Izraela i njegovih saveznika da dozvole istinski slobodne i fer izbore i da prihvate njihove rezultate?
Prema Pariskom protokolu iz 1994. godine, Izrael kontroliše prenos prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV) Palestinskoj upravi, što predstavlja jedan od glavnih izvora njenog prihoda.
Da li će međunarodna zajednica naterati Izrael da omogući palestinskoj vladi da samostalno upravlja sopstvenim prihodima?
Ova pitanja jedva da dodiruju brojne teritorijalne i administrativne prepreke koje stoje na putu bilo kakvoj budućoj palestinskoj državi. Štaviše, ona se ni ne osvrću na istorijske nepravde kojima su Palestinci bili izloženi, uključujući dugogodišnje uskraćivanje prava milionima izbeglica.
Svaki razgovor o palestinskoj državnosti koji ne uključuje ova pitanja samo odvlači pažnju od izraelskih zločina koji se i dalje dešavaju.
Istorija pokazuje da nijedan genocid nikada nije zaustavljen apelovanjem na razum onih koji ga sprovode. Samo mere poput sankcija i embarga na oružje mogu naterati Izrael da obuzda svoju silu.
Umesto da se upuštaju u besmislene političke gestove, svetski lideri moraju da se suoče sa tri suštinska pitanja: Da li međunarodno pravo treba da važi i za Izrael? Da li ljudska prava Palestinaca treba da budu poštovana? I da li je međunarodna zajednica zaista posvećena očuvanju posleratnog globalnog poretka?
Odgovori na ova pitanja odrediće ne samo budućnost izraelsko-palestinskog sukoba, već i kredibilitet sistema zasnovanog na vladavini prava.
Autorka je profesorica političkih nauka na Univerzitetu Džejms Medison i autorka knjige „Promovisanje demokratije: Snaga političkog rešenja u neizvesnim vremenima“ (Promoting Democracy: The Force of Political Settlements in Uncertain Times – New York University Press, 2019).
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Danas ima eskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
