„Mi smo sledeća meta Rusije i već smo u opasnosti“: Generalni sekretar NATO upozorio da su „nam sukobi na vratima“

Ovako je generalni sekretar NATO Mark Rute počeo govor u Berlinu na događaju u organizaciji Minhenske bezbednosne konferencije (MSC).

Rute je ukazao da iako je odluka o ubrzanju odbrambenih izdataka na samitu NATO-a u Hagu ranije ove godine bila dobrodošla, „ovo nije vreme za samohvalisanje“.

„Bojim se da je previše ljudi samozadovoljno. Previše njih ne oseća hitnost. I previše njih veruje da je vreme na našoj strani. Nije. Sada je vreme za akciju. Saveznički odbrambeni izdaci i proizvodnja moraju brzo da rastu. Naše oružane snage moraju imati ono što im je potrebno da nas čuvaju bezbednim“, rekao je Rute, preneo je Gardijan.

On je ocenio da je Rusija „postala još drskija, bezobzirnija i surovija prema NATO-u i prema Ukrajini“.

„Tokom Hladnog rata predsednik Regan je upozoravao na agresivne impulse zlog carstva. Danas, predsednik Putin ponovo gradi carstvo“, naveo je on.

Rute je upozorio da „u svom iskrivljenom pogledu na istoriju u svetu Putin veruje da naša sloboda ugrožava njegovu moć i da želimo da uništimo Rusiju“.

Prema njegovim rečima, Kina je „linija života“ Rusije koja joj omogućava da sprovodi svoju agresivnu liniju, a podržavaju je Severna Koreja i Iran.

Gardijan je ukazao da je Rute nametljivo pohvalio Donalda Trampa za njegove napore, rekavši da je „on jedini koji može da dovede Putina za pregovarački sto“.

„Dakle, hajde da stavimo Putina na probu. Da vidimo da li zaista želi mir ili više voli da se pokolj nastavi“, rekao je Rute i naglasio da je važno „da svi mi nastavimo pritisak na Rusiju i podržimo iskrene napore da se ovaj rat okonča“.

Rute je takođe ukazao da će Evropa pretrpeti promenu u svom pristupu odbrani jer će morati da preuzima sve veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Prema njegovim rečima, izveštaj Rojtersa od prošle nedelje, u kojem se sugerišu planovi SAD da prebace većinu tereta odbrane Evrope na evropske zemlje do 2027. godine, „nije bio tačan“ i „SAD su to takođe potvrdile“.

„Ali generalno gledano, da, jasno je da će Evropa morati da se pojača, i to je upravo ono što mi radimo.“

Rute se osvrnuo i na svoje odnose sa Putinom kao bivši holandski premijer, uključujući i nakon ruske invazije na Krim i obaranja putničkog aviona MH17 koji je leteo iz Amsterdama.

„Imao sam mnogo telefonskih razgovora sa Putinom tada i kasnije sam se sastajao sa njim na samitima G20 na tu temu i davno sam prestao da pogađam šta mu je u glavi i ono što ja gledam su činjenice. Činjenica da imate diktatora spremnog da žrtvuje 1,1 milion svojih ljudi… ako imate diktatora spremnog da to uradi jer imate ovu ludu ideju o nekom istorijskom cilju… onda morate biti veoma oprezni i moramo biti spremni“, naglasio je Rute.

Govoreći o širem značaju NATO, rekao je da su SAD takođe u NATO-u jer „im to pruža direktnu bezbednost koja im je potrebna za budućnost“.

Upitan da li može da zamisli NATO bez SAD ili sa znatno smanjenim učešćem SAD, Rute je dao negativan odgovor.

„Mislim da je ključno da održimo transatlantsku vezu jakom kao što je danas, a ona je veoma jaka“, naveo je Rute.

Na pitanje o potencijalnom vremenskom okviru za mirovni sporazum o Ukrajini, generalni sekretar NATO je odgovorio: „Teško je reći, ovo je iskren odgovor.“

On je pohvalio Trampa i ključne saveznike – pominjući Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Poljsku, Italiju i Kanadu – za rad na sporazumu.

Rekao je da postoje neka teška pitanja o rekonstrukciji, bezbednosnim garancijama i teritoriji.

Ukazao je da SAD i Evropa mogu doći do tačke gde se slažu, ali nije siguran da li isto važi za ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ne znam, ovo je test koji sam spomenuo i u svom govoru – moramo testirati Putina“, rekao je on.

Rute je ukazao da se „na kraju ovog prvog kvartala 21. veka sukobi više ne vode na dohvat ruke – sukobi su nam na vratima“.

On je upozorio na scenario razmera „koji su naši bake i deke ili pradeke podneli“, gde će „sukob doći do svakog doma, svakog radnog mesta, suočenih sa uništenjem, masovnom mobilizacijom, milionima raseljenih“.

“To je strašna pomisao, ali ako ispunimo svoje obaveze, ovo je tragedija koju možemo sprečiti”, naglasio je.

On je dodao da je dalja podrška NATO-u jedina nada Evrope da se ukrajinski rat ne proširi na Evropu.

„Imam dužnost kao generalni sekretar da vam kažem šta nas čeka ako ne delujemo brže, ne investiramo u odbranu i ne nastavimo našu podršku Ukrajini. I znam da je ovo teška poruka dok se približavamo prazničnoj sezoni, kada se naše misli okreću nadi, svetlosti i miru”, naveo je Rute.

Ali, istakao je, „možemo skupiti hrabrost i snagu znajući da stojimo zajedno u NATO-u sa odlučnošću i saznanjem da smo na pravoj strani istorije.“

Takođe je naveo da „ne smemo da zaboravimo da je bezbednost Ukrajine naša bezbednost”, te da „moramo ojačati Ukrajinu kako bi mogli da zaustave Putina.“

Rute je ukazao da „sopstvena odbrana NATO-a za sada može da izdrži, ali sa svojom ekonomijom posvećenom ratu, Rusija bi mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u roku od pet godina.“

Posebno se osvrnuo na rastuće kampanje dezinformacija i pogrešnih informacija protiv „naših društava“, kao i pokušaje sabotažnih napada na kritičnu infrastrukturu, odbrambenu industriju i vojne objekte.

„Bilo je napada na komercijalna skladišta i tržne centre, a eksploziv je bio skriven u paketima. A Poljska sada istražuje sabotažu na svojoj železničkoj mreži“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, „odgovor NATO na ruske provokacije je bio smiren. Odlučan i srazmeran. Ali moramo biti spremni na dalju eskalaciju i konfrontaciju”.

“Naša trajna posvećenost Članu 5 NATO, da je napad na jednog napad na sve, šalje snažnu poruku. Svaki agresor mora znati da možemo i hoćemo snažno uzvratiti”, istakao je generalni sekretar NATO.

Na događaju u Berlinu je govorio i šef nemačke diplomatije Johan Vadeful, koji je rekao da „ako želite da znate postupke Rusije, slušajte za šta optužuje druge“.

„Svi smo navikli na stalno rusko lamentiranje da navodne zapadne zavere utiču na rusko društvo. U stvarnosti, naravno, Rusija troši milione dolara podrivajući demokratske procese širom sveta“, rekao je on.

On je upozorio da „kada Putin ruskim medijima kaže da njegova zemlja ne planira da se bori protiv evropskih zemalja, ali ako bi Evropa započela rat, on je, citiram, ‘spreman odmah’, svi bismo trebali biti zabrinuti“.

„Ruske hibridne akcije već su usmerene na nas u Evropi dok govorimo“, dodao je, pominjući napade na logistička čvorišta i pojavljivanje dronova širom Evrope.

„Ove akcije zahtevaju adekvatan odgovor“, naglasio je i ukazao da evropski partneri „moraju hitno da pojačaju“ svoj odbrambeni rad.
Kada je reč o Ukrajini, Vadeful je naveo da „još uvek nismo videli značajnu spremnost Rusije za pregovore“.