Mediji EU: Kandidatura je simbolična politička poruka Ukrajini i diplomatski šamar Putinu 1Foto: Pixabay/Dušan Cvetanović

Mediji u Evropskoj uniji (EU) ocenjuju da je predlog za kandidaturu za članstvo Ukrajini politička, mada i veoma simbolična poruka Ukrajini, kako navode francuski listovi Mond i Figaro, dok ima mišljenja da je reč o „diplomatskom šamaru“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

U izveštajima i osvrtima o odluci Evropske komisije da preporuči status kandidata Ukrajini i Moldaviji se prenosi i Putinova izjava da Rusija nema ništa protiv učljanjenja Ukrajine u EU jer to nije vojna organizacija poput NATO, ali se ukazuje i na to da bi se jednog dana EU mogla naći u direktnom ratu s Rusijom.

Članstvo znači, kako se navodi, da članice EU, na osnovu člana 42. evropskog temeljnog akta, Ugovora iz Lisabona, „moraju pružiti pomoć svim sredstvima nekoj članici ako bi bila žrtva agresije na svoju teritoriju“.

U svim izveštajima se navodi da, ukoliko ovih dana kandidaturu prihvate i šefovi država ili vlada EU, pred Ukrajinom stoji veoma dug i trnovit put reformi, pa se tu navodi i iskustvo zemalja Zapadnog Balkana.

Takođe se primećuje kako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen tvrdi da je Ukrajina već ispunila oko 70 odsto odredbi i pravila EU, uz opasku da pred ratnom vladom u Kijevu stoje mnoge godine i veoma mnogo toga što mora da uradi kad je reč o vladavini prava, uplivu oligarha, temeljnim slobodama, reformi pravosuđa, bitki protiv korupcije.

Španski list Pais piše da je prihvatanje kandidature izgleda dobilo podršku Nemačke, Francuske i Italije, ali napominje da „daleki izgledi za učlanjenje Ukrajine nailaze na ograde Holandije, Portugalije i Austrije koje smatraju da ta zemlja uopšte nije pripremljena da uđe u redove Unije, a lažne nade i duge godine procesa mogu iz azvati veliko razočaranje među Ukrajincima, kako što se to desilo s Turskom“.

Pais navodi da „Evropska unija, isto kao što je Evropa izrasla u naprednu i od Vašingtona zaštićenu celinu, misli da može odigrati istu ulogu s Ukrajinom čija će obnova zahtevati ogromnu međunarodnu ekonomsku pomoć, naročito od strane EU“.

Mediji u EU istovremeno primećuju da je Ukrajina po političkim, ekonomskim i socijalnim prilikama veoma udaljena od evropskih standarda, da joj je bruto domaći proizvod po stanovniku oko 4.800 dolara, što je upola manje od najsiromašnije članice EU Bugarske.

Međunarodna organizacija Transparensi internešenel Ukrajinu je svrstala na 122. mesto po korupciji, od ukupno 180 zemalja.

Tako se navodi i to da bi Kijev morao da vrati prava i upotrebu sopstvenog jezika romskoj i mađarskoj manjini, kao i ruskogovorećem stanovništvu.

Francuski privredni dnevnik Lezeko pored ostalog ukazuje da bi „učlanjenje Ukrajine veoma promenilo samu EU, jer bi kao zemlja po broju stanovnika peta u Evropi i poljoprivredna sila povukla veliki deo strukturnih fondova za Zajedničku poljoprivrendu politiku EU“, čiji je sada najveći korisnik Francuska.

U institucijama EU „Ukrajina bi imala istu težinu kao Španija, a zajedno sa svojim poljskim partnerom, bila bi ravna Nemačkoj“, piše Lezeko.

U skoro svim izveštajima se ukazuje i na to da bi nova rasprava u EU oko proširivanja, izazvala nova razočaranja među kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu.

U nacrtu zaključaka zasedanja vođa EU 23.i 24. juna se ponovo ističe da zapadnobalkanski partneri pred sobom i dalje imaju „sprovođenje važnih reformi, pre svega za obezbeđivanje nezavisnosti i delotvornosti pravosuđa i suzbijanja korupcije“.

Mediji EU napominju da tek sledi i rasprava među evropskom dvadesetsedmoricom kako bi mogle delovati ustanove i posebno način odlučivanja u Uniji sa 35 ili više članova, budući da Francuska i još neke zemlje smatraju da bi to bilo neizvodljivo. Otud se i predviđa stvaranje „evropske političke, geopolitičke zajednice“ za susedne zemlje izvan Unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.