„Evropi ne preostaje ništa drugo nego da se naoružava“: Sagovornici Danasa o izjavi Rutea da je NATO sledeća meta Rusije

Jedan razlog je da bi države ozbiljnije shvatile pitanje svoje bezbednosti i zaista investirale više u svoju odbranu u vremenu kada mogu manje da se oslone na SAD. Ovo je najozbiljnije upozorenje sa mesta koje brine o bezbednosti kontinenta. Evropi ne preostaje ništa drugo nego da se razoružana od SAD i SSSR/Rusije naoružava i da pravi svoj NATO.

Reči generalnog sekretara NATO potvrđuju izreku da je od nepravde jedino gora nepravda propraćena cinizmom.

Ovako sagovornici Danasa komentarišu izjavu generalnog sekretara NATO Marka Rutea „mi smo sledeća meta Rusije“.

Naime, Rute je, u obraćanju na nedavnom događaju u Berlinu u organizaciji Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) rekao da „moramo biti kristalno jasni u vezi sa pretnjom – mi smo sledeća meta Rusije i već smo u opasnosti“.

Rute je ukazao da iako je odluka o ubrzanju odbrambenih izdataka na samitu NATO-a u Hagu ranije ove godine bila dobrodošla, „ovo nije vreme za samohvalisanje“.

„Bojim se da je previše ljudi samozadovoljno. Previše njih ne oseća hitnost. I previše njih veruje da je vreme na našoj strani. Nije. Sada je vreme za akciju. Saveznički odbrambeni izdaci i proizvodnja moraju brzo da rastu. Naše oružane snage moraju imati ono što im je potrebno da nas čuvaju bezbednim“, rekao je Rute.

On je ocenio da je Rusija „postala još drskija, bezobzirnija i surovija prema NATO-u i prema Ukrajini“.

Takođe je upozorio na scenario razmera „koji su naši bake i deke ili pradeke podneli“, gde će „sukob doći do svakog doma, svakog radnog mesta, suočenih sa uništenjem, masovnom mobilizacijom, milionima raseljenih“.

“To je strašna pomisao, ali ako ispunimo svoje obaveze, ovo je tragedija koju možemo sprečiti”, naglasio je.
On je dodao da je dalja podrška NATO-u jedina nada da se ukrajinski rat ne proširi na Evropu.

Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, rekao je za Danas da je ovo najozbiljnije upozorenje sa mesta koje brine o bezbednosti kontinenta.

„Očekivano. Ništa drugo Rute nije mogao izjaviti posle serije upozorenja i spremnosti Rusije da ratuje sa Evropom, drugim rečima ratni pohod iz Rusije na Lamanš direktno je najavljen još 2021“, navodi Đukić.

Kako ukazuje, Evropi ne preostaje ništa drugo nego da se razoružana od SAD i SSSR/Rusije naoružava i da pravi svoj NATO.

„Bezbednost nema cenu, ona se plaća slobodom“, ističe naš sagovornik.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, kaže u izjavi za Danas da „pretpostavlja da Mark Rute želi da projektuje poruku vanrednog stanja u Evropi kada se radi o bezbednosti“.

„Jedan razlog je da bi države ozbiljnije shvatile pitanje svoje bezbednosti i zaista investirale više u svoju odbranu u vremenu kada mogu manje da se oslone na SAD“, ukazuje Milić.

Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, ovakve poruke evropskih zvaničnika koje upozoravaju na mogući rat sa Rusijom ili hipotetički ruski napad daju argumentaciju biračima zašto će vlada sve više novca poreskih obveznika trošiti na vojsku, a manje na popularnije oblasti poput socijalne potrošnje.

„Evropa se uzda i da vojna industrija može da bude izvor budućeg ekonomskog rasta iako evropski birači već par decenija nisu naviknuti na militarizam i taj vid retorike“, objašnjava Milić.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže za Danas da „reči generalnog sekretara NATO da su njegove članice sledeća meta Rusije potvrđuju izreku da je od nepravde jedino gora nepravda propraćena cinizmom“.

„Nije se Rusija tokom proteklih tridesetak godina približavala granicama vodećih NATO sila, već su one krajem 20. veka pokrenule ekspanziju svog vojnopolitičkog bloka na Istok, sa nesumnjivom namerom da Ruska Federacija bude okružena i postepeno pokorena“, navodi Anđelković.

Kako dodaje, uvod u aktuelni rat u Ukrajini bio je spolja sponzorisani prevrat u Kijevu 2014. godine tokom kojeg je zbačen demokratski izabrani predsednik te zemlje, koji nije bio po volji Vašingtona i Brisela.

„Međunarodno pravo nije do temelja srušeno napadom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, već NATO agresijom na Srbiju 1999. Otuda, pre se postavlja pitanje ko je sledeći na meti neke od evroatlantskih sila pojedinačno ili njihovog agresivnog saveza, a ne da li su NATO moćnici ugroženi od strane Moskve“, zaključuje naš sagovornik.