Zašto je Donbas antireklama za „ruski svet“?

To je najveći grad u Donbasu, regionu koji je najviše pogođen imperijalnim ratom Rusije protiv Ukrajine, a njegovo propadanje i otežan pristup osnovnim uslugama nakon 11 godina okupacije odražavaju nezainteresovanost Kremlja za teritorije koje je zauzeo – čak i za one u kojima je navodno „spasavao“ ruske manjine od tobožnje tiranije Kijeva, piše u analizi za CEPA.org Mikita Vorobjov, politički analitičar.

Neprekidna razaranja izazvana ratom donela su ogromne izazove za ljude u regionu, a Moskva je više puta loše reagovala, ne uspevajući da obezbedi pristojan život onima koje sada smatra svojim građanima.

Snabdevanje vodom je pogoršano još od početka pune invazije 2022. a prema analizi satelitskih snimaka koju je uradio BBC, devet od deset akumulacija u regionu je pred presušivanjem.

U avgustu je situacija postala kritična, a voda iz česme u Donjecku je i dalje dostupna samo nekoliko sati svaka tri dana.

Ljudi umorni od čekanja u dugim redovima počeli su da kopaju bunare u svojim dvorištima, skupljaju kišnicu pa čak i vodu iz bara i bore se da dođu do osnovnih stvari potrebnih za život.

I pored očiglednog rizika od zaraznih bolesti koje se prenose vodom, Moskva i dalje ignoriše sve veću krizu.

Čak su i inače lojalni propagandisti delovali zbunjeno zbog izostanka bilo kakve akcije okupacione administracije.

„Potrebno je mnogo truda da se najbolji grad u Donbasu dovede u ovakvo stanje za sedam godina“, navodi se u objavi na Telegram kanalu Veterans Notes, popularnom ruskom vojnom propagandnom kanalu.

„Donjeck je od najboljeg i najprosperitetnijeg grada u Donbasu postao karikatura za ukrajinske medije: antireklama za ‘Ruski svet'“.

Okupaciona administracija tvrdi da bi se snabdevanje vodom poboljšalo ako Rusija uspe da zauzme Slavjansk, još jedan veliki grad u Donbasu. Međutim, prema analizi Njujork Tajmsa, postoje ozbiljne sumnje da bi čak i to pomoglo.

Trenutni sistem za snabdevanje vodom ozbiljno je oštećen ratom, a cevovod iz Rusije koji je izgradila okupaciona vlast gubi i do 60 odsto vode koju prenosi. U međuvremenu, Donbas se suočava s akutnom sušom zbog promena u obrascima padavina.

Novi projekti koje je predložila administracija, poput unapređenja vodovodne mreže, odbačeni su kao pretenciozni, zakašneli i neefikasni, ostavljajući region pred zimom bez izgleda na vodu ili struju.

A ni budućnost posle zime ne izgleda bolje, jer Donbas u velikoj meri zavisi od snabdevanja iz delova Ukrajine koji nisu pod okupacijom, a Ukrajina je obustavila isporuke iz svojih izvora.

Dok Donjeck propada, ruske vlasti rasipaju novac na obnovu Mariupolja, grada na obali Donbasa. Iako stanovnici i dalje imaju vodu samo par sati svaka dva dana, Moskva pravi veliki spektakl od ulaganja milijardi dolara u obnovu grada koji je sama sravnila sa zemljom 2022.

Tokom ruskog bombardovanja, prijavljeno je da je poginulo oko 20.000 stanovnika.

Kremlj je obećao da će rekonstrukcija biti završena ove godine, ali ona je i dalje daleko od kraja. Hiljade stanovnika iz perioda pre rata ostalo je bez svojih stanova, uz minimalnu nadoknadu, dok se na mestu njihovih bivših domova grade novi stambeni kompleksi.

Vlasti žele da grad postane izlog Rusije kao države koja brine o teritorijama koje je zauzela i razvija ih. U stvarnosti, mnogi stanovnici se bore da pronađu mesto za život, uprkos slikama građevinskih radova koje se plasiraju u javnost.

U 18. veku, tokom putovanja carice Katarine Druge po njenom carstvu, guverner njenih južnih oblasti, Grigorij Potemkin, navodno je izgradio lažna sela kako bi prikrio katastrofalno stanje u zemlji.

Mariupolj danas deluje kao savremena verzija Potemkinovog sela – samo što ovaj put Kremlj pokušava da obmane sopstveni narod.

Cilj je da se stvori iluzija obnove i prosperiteta, dok se humanitarna katastrofa u okupiranim teritorijama prikriva.

Mnogi od onih koji su ostali nisu to učinili iz izbora, već iz očaja. Postoji ozbiljan nedostatak smeštaja za ljude raseljene iz ratnih zona, a neki interno raseljeni iz okupiranih delova Ukrajine morali su da se vrate zbog nedostatka podrške od strane Kijeva.

Rastuća humanitarna kriza trebalo bi da podstakne Kijev da preispita svoju politiku prema interno raseljenim licima i pruži im osnovnu podršku – kako ne bi bili primorani da se vrate dok njihovi gradovi ne budu oslobođeni.