Danas počinje Minhenska bezbednosna konferencija: Zašto je Zapadni Balkan lakmus test i koja je novina ove godine?

Ali dok Evropska unija preduzima odbrambene i diverzifikacione mere, strateški pogled, a kamoli koherentan set politika, još uvek nije definisan, piše EUObserver.

Nekoliko stvari je jasno, dodaje se.

Za više „Evropa+“ država (Veliku Britaniju, Norvešku i Kanadu), one su nedeljive. Ali politike još uvek nisu u skladu sa tim shvatanjem, kako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jasno istakao u Davosu.

Sjedinjene Države pod trenutnim rukovostvom predstavljaju kritičnu pretnju demokratijama Evrope+ – Velikoj Britaniji, Norveškoj, Kanadi, kao i onima van Atlantika, poput Japana, Južne Koreje, Tajvana, Australije i Novog Zelanda.

„Zlonamerni strani uticaj“ nije samo ruska i druga dezinformacija, sabotaža i podrška ekstremno desničarskim anti-demokratskim partijama i pokretima, pa čak ni teritorijalne pretenzije.

Sada dolazi sa komandnih visina u SAD, naglašava EUObserver.

Administracija Trampa zna da može da vrši veći prisilan uticaj nad navodnim saveznicima održavanjem nejasnoće u vezi sa svojim bezbednosnim i drugim obavezama, kako bi izvukla dodatne ustupke.

Tehnološka sfera, u kojoj je EU počela da vrši veću suverenu kontrolu, nije samo kanal za zlonamerni uticaj spolja – ona je i „batina“ koju SAD otvoreno koriste u odnosima sa EU i državama Europe+. Stoga predstavlja ranjivost koja zahteva hitne kolektivne napore da se zatvori.

Sama EU je daleko od „srednje sile“ koristeći Karnijevu taksonomiju.

Ona je ekonomska supersila čija politička, vojna, regulatorna i kolektivna moć mekog uticaja ostaje nedovoljno koordinisana i razvijena.

Šta je Evropa+?

Evropa+ može nastojati da bude agregator i strateg srednjih sila. Propovedane vrednosti EU – demokratija, vladavina prava, zaštita ljudskih prava – imaju širok popularni odjek u velikom delu sveta i dele ih ne samo ranije pomenute zemlje Severnog Atlantika i Indo-Pacifika, već i nekoliko drugih u Latinskoj Americi i Africi.

Iako će krug saradnje morati da se proširi kada je u pitanju klimatska kriza, baza demokratskih zemalja koje se nalaze „na meniju“ hegemonih sila mogla bi da formira novu vrstu nesvrstanih, saradničkih sila sa potencijalom za održavanje normi.

EU i Evropa+ mogu preduzeti niz pojedinačnih strategija kako bi očuvali svoj suverenitet, slobodu izbora i manevarski prostor, kao i razvili uticaj koji bi mogli primeniti u odbrani svojih zajedničkih interesa i vrednosti.

Napori da se dekarbonizuju sektori proizvodnje električne i toplotne energije, kao i transport, učine održivim i otpornim na šokove (kako se vidi na primerima kontinuiranih ratnih zločina Rusije nad civilnom infrastrukturom Ukrajine) predstavljaju najširi krug potencijalne saradnje u službi suvereniteta.

Razvijanje energetske bezbednosti bez oslanjanja na fosilna goriva a kamoli stvaranje novih dugoročnih zavisnosti je sama definicija ljudske bezbednosti i odbrane suvereniteta.

Moskva i Vašington – egzistencijalne pretnje

U slučaju Evrope, Rusija i SAD predstavljaju najegzistencijalnije i najbliže hegemonijske pretnje, kako po pitanju disruptivnog delovanja u punom spektru, tako i kao petrodržave.

Novi finansijski mehanizmi, uključujući Evropske odbrambene obveznice, koji bi mogli privući domaći i strani kapital, zahtevaju hitno razmatranje.

EU nije samo „zadnja linija“, već i direktna meta ruskih sabotaža i subverzije.

Ali još uvek ne postoji sveevropska strategija. Do sada je samo predsednik Zelenski u Minhenu prošle godine skicirao sveevropsku odbrambenu zonu. To zaslužuje ozbiljnu diskusiju na okupljanju ovog vikenda.

Najveći uticaj Evrope+ primećuje se upravo u njenoj oblasti proširenja.

Zapadni Balkan – lakmus test

Dok kinetički rat u Ukrajini zahteva viši nivo posvećenosti i nezavisnu strategiju, na Zapadnom Balkanu – gde EU može biti odlučujuća protiv hegemonih sila – pristup vođen EU, fokusiran na proširenje, već 20 godina ne daje rezultate.

To šalje signal slabosti blizu i daleko i predstavlja test koji EU/Evropa+ mora položiti.

Evropa+ se suočava sa dva direktna izazova u Bosni i Hercegovini i susednoj Srbiji, piše EU Obzerver.

U Bosni, kao gravitacioni centar za hegemonijske ambicije suseda i vešto kreirane etnonacionalističke podele radi profita, EU „drži karte“ protiv lokalnih, regionalnih i globalnih disruptora – ukoliko odluči da ih iskoristi.

U Srbiji, EU još nije suštinski prilagodila svoju dugogodišnju popustljivu politiku prema režimu Aleksandra Vučića.

To stvara regionalni teret po kredibilitet EU.

Konačno, egzistencijalna pretnja evropskoj demokratiji ne dolazi samo od hegemonih sila sa istoka i zapada, već i iznutra.

To uključuje one koji vode vlade članica, one koji žele da dođu na vlast, i, što je najproblematičnije, one građane koji bi želeli da ih tamo postave.

Niz pukotina je razorio evropski politički prostor – migracije su možda jedna od tema koja je izaziva najviše podela.

S obzirom na trenutnu konstelaciju moći, takva kristalizacija mora da se pojavi na nivou lidera država članica, stvarajući snop koji se pretvara u sveobuhvatan konsenzus.

Kolektivna demokratska strategija za navigaciju u ovom novom međunarodnom poretku nagoveštena je od strane nekoliko lidera Evrope+ u Davosu. Sada, zaključuje EUObserver, mora da poprimi stvaran oblik.

Ko učestvuje?

Kao što je uobičajeno, konferencija se održava u hotelu Bayerischer Hof u Minhenu i okuplja šefove država i vlada, ministre spoljnih poslova i odbrane, lidere međunarodnih organizacija, poslanike, predstavnike strateške industrije i think tank-ove, prenosi italijanska agencija Nova.

Među šefovima država i vlada koji će učestvovati ističu se nemački kancelar Fridrih Merc, koji će biti među prvima koji će govoriti tokom rada konferencije i koji će imati niz bilateralnih sastanaka sa strane, poljski premijer Donald Tusk i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Dolazi i danska premijerka Mete Frederiksen, kao i predsednik Finske Aleksandar Stub, što, navodi agencija, pokazuje snažno nordijsko angažovanje u pitanjima evropske bezbednosti, posebno imajući u vidu obnovljeni fokus na Grenland u poslednjim nedeljama.

Među prisutnim ministrima spoljnih poslova biće američki državni sekretar Marko Rubio, kineski ministar spoljnih poslova i šef američke delegacije Vang Ji, kao i italijanski ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Antonio Tajani.

Pored njih, tu su finska ministarka Elina Valtonen i indijski ministar Subrahmanjam Jaišankar, što potvrđuje agendu koja kombinuje evroatlantsku dimenziju sa dijalogom sa azijskim silama.

Komponentu odbrane predstavljaju, između ostalih, finski ministar Anti Hakanen, australijski zamenik premijera i ministar odbrane Ričard Marls i norveški ministar Tore Sandvik, što je znak sve veće integracije između evropske bezbednosti i njenih partnera u Indo-Pacifiku.

Među liderima evropskih institucija i međunarodnih organizacija očekuju se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.

Takođe će prisustvovati i generalni sekretar Asocijacije jugoistočnoazijskih nacija (ASEAN), Kao Kim Hourn, element koji ističe sve veću globalnu projekciju Minhenske konferencije.

Ovo je ključna novina

Jedna od ključnih novina izdanja za 2026. je osnivanje „Kuće Ukrajine“, prostora posvećenog isključivo diskusiji o budućnosti Ukrajine. Inicijativa ima za cilj da obezbedi stalnu platformu za sastanke između vladinih delegacija, predstavnika ukrajinskog civilnog društva, investitora i međunarodnih partnera.

„Kuća Ukrajine“ nije ograničena samo na vojnu dimenziju sukoba, već se bavi i pitanjima kao što su ekonomska i infrastrukturna obnova, evroatlantska integracija Ukrajine, institucionalne i reforme vladavine prava, kao i dugoročna bezbednost i multilateralna garancija.

Od 13. do 15. februara, Minhen će ponovo biti centar globalne diplomatije: ne samo mesto debate, već i politička laboratorija u kojoj se definišu koordinate međunarodne bezbednosti u 2026. i narednim godinama.