Ministarski sastanak u Berlinu

Nećemo dopustiti da nam uzmu našu Evropu, izjavio je danas šef nemačke diplomatije Frank-Velter Štajnmajer u Berlinu, pre sastanka s kolegama iz pet drugih država osnivača Evropske unije.

„Uveren sam da će te države poslati poruku da nećemo dopustiti da nam uzmu našu Evropu, taj projekt mira i stabilnosti“, rekao je Štajnmajer pre sastanka, preneli su mediji.

Taj razvod neće biti prijateljski, upozorio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pošto su na referendumu britanski državljani glasali za izlazak, i zatražio da London „odmah“ podnese zahtev za napuštanje EU.

„Neće to biti prijateljski razvod, no konačno, nije to bila ni neka velika ljubav. Ne razumem zašto britanska Vlada treba da čeka do oktobra za odluku hoće li ili neće poslati pismo Briselu kojim traži razvod. Volio bih da to bude odmah“, kazao je Junker u petak uveče za nemačku televiziju ARD.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Erko rekao je da EU treba brzo da ugovori uslove izlaska Britanije iz bloka, dodajući da preostalih 27 članica moraju da daju EU novu svrhu postojanja, ili rizikuju pobedu populizma.

„Pregovori moraju da se odvijaju brzo u zajedničkom interesu“, rekao je on dodajući da današnji sastanak ne treba toliko da se fokusira na plan zvaničnika Nemačke i Francuske o jednoj fleksibilnoj EU koja zemljama članicama, koje nisu spremne za dalju integraciju, „ostavlja više prostora“.

Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je u petak, nakon pobede Brexita na referendumu, da će ostavku podneti u oktobru i da će svom nasledniku prepustiti pregovaranje o izlasku njegove države iz EU.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc takav stav nazvao je „skandaloznim“.

„Kada je 2013. godine najavio kako će raspisati referendum o britanskom ostanku ili izlasku iz EU, on [Kameron] je čitav kontinent učinio taocem svojih taktičkih pregovora. Sada Kameron ponovo čitav kontinent uzima za taoca zbog unutrašnjih dogovora u britanskoj Konzervativnoj stranci“, rekao je Šulc i dodao da je to prekasno i da smatra da se stranački „kongres može sazvati već sutra ujutro“, ako se to želi.

Domaćin razgovora u predgrađu Berlina je Štajnmajer, a razgovaraće se, kako je navodeno u saopštenju, „o aktuelnim temama evropske politike“.

Joksimović: Bregzit ne menja put Srbije

Bregzit će dovesti do redefinisanja odnosa unutar Evropske unije (EU), ali to za Srbiju ne menja mnogo na stvari i da se neće bitnije odraziti na put njen put u EU, izjavila je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja ne veruje da će to bitno promeniti dinamiku otvaranja poglavlja u pregovorima.

Ne verujem da će to bitno promeniti dinamiku naših pregovora. Ako poglavlja ne otvorimo do kraja juna, za nekoliko dana, dok Holandija predsedava EU, verujem da će to biti u julu, izjavila je Joksimović na obeležavanju 15. godišnjice Nemačko-srpske razvojne saradnje.

Samo kroz evropske integracije i reforme možemo doprineti jačanju vladavine prava, stabilnosti ekonomije, više investicija i više radnih mesta, naglasila je ona dodajući da Srbija očekuje da će Nemačka, kao partner Srbije u Uniji, to podržati.

Evrointegracije smo postavili kao instrument za naš napredak i naš razvoj i očekujemo da se i EU konsoliduje u svojim vrednostima, da se taj proces, u najboljem interesu građana Srbije, nastavi, zaključila je ona.

Ona je istakla da Bregzit jeste iznenađenje, ali da je postojala i opcija B da Britanija ostane u Uniji.

Građani Velike Britanije su se opredelili za izlazak, to, na neki način jeste iznenađenje koje će dovesti do redefinisanja odnosa unutar EU, ali za Srbiju to ne menja mnogo na stvari, rekla je.

Ukazujući da se evroskeptici širom Evrope raduju smatrajući da se od tog udarca Evropa neće oporaviti, naprotiv ja verujem da će Evropa da se vrati vrednostima, na kojim je i zasnovana.

Prema njenim rečima, nasuprot stereotipima o briselskoj administraciji, najvažniji su ekonomija i napredak, jer su sve te zemlje članstvom od srednje razvijenih postale visoko razvijene i politički snažne.

To nas opredeljuje da nastavimo jasan evropski put, poručila je Joksimović.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da Nemačka snažno podržava evrospki put Srbije i intenzivno radi na tome i napomenuo da je za 15 godina, kroz razvojnu pomoć, uložila 1,6 milijardi evra da bi Srbija bila spremna za članstvo.

 

DW: Ispunjen Putinov cilj

Zvanične ruske reakcije na Bregzit biće diplomatske, ali iza kulisa Kremlja vlada veliko slavlje, jer će sada Evropska unija biti zabavljena o sopstvenom jadu, komentarisao je urednik redakcije Dojče vele (DW) na ruskom Ingo Mantojfel.

U pobednike britanskog referenduma ne spadaju samo Najdžel Faraž i drugi evroskeptični političari širom Evropske unije, poput Gerta Vildersa u Holandiji i Marin Lepen u Francuskoj, ocenio je Mantojfel napominujući da ruski predsednik Vladimir Putin spada u profitere referenduma na kojem je odlučeno o Bregzitu.

Doduše, malo je verovatno da će se od Putina ovim povodom čuti trijumfalni govor. Previše je jaka njegova uloga međunarodnog državnika, koju se trudi da igra reagujući diplomatski i umereno. Ali kroz medije koje kontroliše Kremlj kolaće zluradost i krokodilske suze zbog Bregzita. Jer ruski mediji odavno predstavljaju Evropsku uniju u negativnom svetlu, kao Uniju koja samo što se nije raspala,smatra urednik DW.

Prema njegovim rečima, ruska politika se ne može označiti uzrokom jačanja populističkih raspoloženja u Evropi ili u Sjedinjenim Državama.

Merđutim, kako je naveo, Kremlj je prethodnih godina vidno pojačao napore da podrži populističke grupacije po pravilu kritične prema EU. Bilo je tu svačega, od kredita jedne rusko-češke banke koji je dobio Nacionalni front Marin Lepen do krajnje naklonjenog izveštavanja ruskih medija namenjenim inostranstvu o britanskom UKIP-u Najdžela Faraža i podrške (za sada neuspeloj) nezavisnosti Škotske.

Jačanjem populističkih tendencija u Evropi – uglavnom desnih, ali sve više i levih – treba podrivati stabilnost i funkcionalnost Evrope, tvrdi Mantojfel i konstatuje daje logika sledeća: što više nejedinstva u Evropi, to veće šanse za Rusiju da isposluje za sebe bolji dil s Briselom. Trenutno se to pre svega tiče ublažavanja evropskih sankcija.

On smatra da je odlukom za Bregzit praktično ispunjen maksimalni cilj ruske spoljne politike u Evropi – da se EU narednih godina bavi prevashodno sobom.

Proširenje EU trenutno je nezamislivo. Loša vest za Ukrajince, Moldavce ili Gruzine glasi da je proširenje EU na postsovjetske ili balkanske države odgurnuto daleko, daleko na horizont, ocenio je Mantojfel.

Iako niko u Evropskoj uniji neće smeti da to glasno izgovori, ove zemlje će posredno ponovo biti gurnute u ono što u Rusiji razumeju kao svoju ‘zonu uticaja’. Time ruski predsednik Putin svakako spada u pobednike referenduma, zaključio je urednik DW.

 

Ditman Veliki udarac za EU

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je za RTS da je odluka Velike Britanije da izađe iz Evropske unije (EU) veliki udarac za EU, ali je napomenuo da se ništa ne menja u procesu pregovora Srbije sa Unijom.

„Veoma žalimo zbog odluke Velike Britanije da napusti EU, to je veliki udarac. Sada ćemo zajedno sa našim partnerima u EU izanalizirati tu odluku“, objasnio je Ditman.

Osnov ostaje EU, a duboko smo uvereni da ova pitanja, velike izazove, borbu protiv terorizma, migrantsku krizu, ekonomska pitanja možemo samo zajedno da rešimo, rekao je Ditman i konstatovao da se „za nas, dakle neće ništa promeniti“.

Upitan da li EU iz ovoga može da izvuče neku pouku kako ne bi i druge zemlje krenule za Velikom Britanijom, on je odgovorio da je uveren da će „EU ostati snažna i da ćemo samo zajedno moći da rešimo ove izazove“.

Povodom pitanja o proširenju Unije, Ditman je podsetio da su članice EU „usvojile odluku o otvaranju pregovaračkog procesa sa ciljem da Srbija postane članica Unije“.

„U tome se ništa ne menja i ostajemo pri toj odluci“, poručio je Ditman i naglasio da se Nemačka zalaže za što hitnije otvaranje poglavlja 23 i 24.

„Smatramo da su ključna za nastavak sprovođenja reformi, jer je suština tih poglavlja jačanje vladavine prava. To se odnosi i na nezavisnost institucija, borbu protiv korupcije, slobodu medija. Mi smo optimistični da ćemo što pre otvoriti ova poglavlja“, rekao je Ditman.

On je potvrdio da se na tome intenzivno radi u Briselu i da se Nemačka zalaže da ova poglavlja budu otvorena za vreme holandskog predsedavanja.