Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana: Vlada Jermenije odbija da podeli lokacije mina

Ovom prilikom Azerbejdžan ponovo izražava svoju zabrinutost zbog ozbiljne pretnje koja dolazi od masovne kontaminacije minama nedavno oslobođenih teritorija od Jermenije i zbog naknadnog odbijanja vlade Jermenije da podeli lokacije mina kako bi regiju učinili sigurnom.

Azerbejdžan se suočava sa problemom velike kontaminacije minama svojih nedavno oslobođenih teritorija, što predstavlja ozbiljnu pretnju životu, sigurnosti i egzistenciji vojske i civila u postkonfliktnom periodu.

Tokom skoro tri decenije okupacije međunarodno priznatih teritorija Azerbejdžana, Jermenija je na tim teritorijama namerno postavljala mine, što je dovelo do brojnih žrtava među azerbejdžanskom vojskom i civilima.

U svrhu nanošenja što veće štete, kao i stvaranja dodatnih prepreka za civile koji se žele vratiti u svoje domove, Jermenija je takođe namerno masovno podmetala mine tokom svog prinudnog povlačenja nakon protivofanzivne operacije oružanih snaga Azerbejdžana.

Jermenija, očito kršeći svoje međunarodne obaveze, odbija da pruži informacije o lokaciji minskih polja. Ovo je ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Od potpisivanja trilateralne izjave lidera Azerbejdžana, Jermenije i Rusije 10. novembra 2020. godine, kojom je objavljen kraj svih vojnih aktivnosti između Jermenije i Azerbejdžana, stradalo je 20 državljana Azerbejdžana, uključujući 14 civila, usled eksplozija mina na nedavno oslobođenim teritorijama.

Teško je povređeno 85 građana, uključujući 16 civila, uključujući hrabre službenike Azerbejdžanske nacionalne agencije za uklanjanje mina (ANAMA) koja pokušava da zaštiti druge.

Ogromna kontaminacija minama ovih teritorija takođe ozbiljno ometa realizaciju planova sanacije i obnove u koje je krenula vlada Azerbejdžana. Kontaminacija minama, što je najvažnije, sprečava stotine hiljada interno raseljenih lica da ostvare neotuđivo pravo povratka svojim kućama u sigurnosti i dostojanstvu.

Porodice koje su prisilno raseljene pre gotovo trideset godina, još uvek se ne mogu bezbedno vratiti sve dok se mine ne uklone.

Planska politika Jermenije koja je bila usmerena na postavljanje mina u ogromnim količinama tokom perioda ilegalne okupacije, kao i tokom prinudnog povlačenja iz okupiranih zemalja, jasno pokazuje nameru da se uskrati mogućnost za povratak stotina hiljada Azerbejdžanaca, preživelih etničko čišćenje od strane Jermenije, svojim domovima, a isto tako, da bi se sprečilo ostvarivanje osnovnih prava ovih ljudi i da bi se u što većoj meri izazvala nepotrebna ljudska patnja.

Ponašanje Jermenije i dalje ometa ostvarenje vizije mira, sigurnosti i saradnje u regionu. Azerbejdžan je više puta pozivao međunarodnu zajednicu da osudi stradanja ljudi zbog jermenskih nagaznih mina.

Azerbejdžan ponavlja svoj apel na Dan podizanja svesti javnosti o opasnosti od mina i poziva međunarodnu zajednicu da ne zatvara oči pred kršenjem međunarodnih obaveza koje sprovodi Jermenija, uključujući namernu politiku postavljanja mina i odbijanje da pruži informacije o lokaciji nagaznih mina, a sve u cilju sprečavanja povratka interno raseljenih lica svojim domovima.

Pozivamo Jermeniju da se pridržava svojih međunarodno pravnih obaveza i svoje moralne dužnosti koja se tiče zaštite života. Azerbejdžan će preduzeti sve dostupne i neophodne zakonske mere kako bi osigurao mir i odgovornost pred zakonom.