Mjanmaru preti građanski rat 1Foto: EPA-EFE/ NYEIN CHAN NAING

Demonstranti u Mjanmaru su zapalili kopiju Ustava čiji je nacrt napravila vojska, a izaslanica Ujedinjenih nacija koja nadgleda krizu je upozorila Savet bezbednosti na opasnost od građanskog rata i skoro krvoproliće ako hunti bude bilo omogućeno da nastavi represiju prodemokratskog pokreta.

„Apelujem na ovaj savet da razmotri sve raspoložive instrumente i sprovede kolektivnu akciju i učini ono što je ispravno, ono što narod Mjanmara zaslužuje, i spreči višestruku katastrofu u srcu Azije“, rekla je specijalna izaslanica za Mjanmar Kristina Šraner Burgener na sastanku iza zatvorenih vrata, prenose zapadni mediji. Ona je naglasila da je i dalje otvorena za dijalog s huntom i dodala: „Ako budemo čekali samo da oni budu spremni za razgovor, situacija na terenu će se samo pogoršati.“

Apel UN je usledio pošto je alternativna civilna vlada CRPH koju su posle puča uspostavili poslanici koji se kriju, proglasila nevažećim Ustav iz 2008. prema kojem vojsci automatski pripada četvrtina poslaničkih mandata i pravo ustavnog veta.

CRPH je na društvenim mrežama saopštila da „povelja o federalnoj demokratiji“ služi kao privremeni Ustav.

Iako je ova inicijativa više simbolična nego praktična, mogla bi da pomogne da se ubede naoružane milicije koje podržavaju etničke manjine u zemlji da uđu u savez sa CRPH i masovnim protestnim pokretom u cilju borbe protiv preuzimanja vlasti vojske.

Novi okvir podrazumeva prelaznu vladu „nacionalnog jedinstva“ koja bi vodila zemlju dok na konvenciji ne bude doneta odluka o trajnom Ustavu.

Ovo pitanje, ukazuje Gardijan, ima veliki politički značaj jer protestni pokret teži savezništvu sa manjinskim etničkim naoružanim grupacijama da bi povećao pritisak na huntu.

Pokret želi da oni formiraju federalnu vojsku koja bi bila protivteža Vladinim oružanim snagama. Hunta koja je 1. februara izvršila puč je CRPH proglasila nelegalnim telom koje je krivo za izdaju.

Ulicama u stambenom delu centra Jangona juče je defilovalo četrdesetak demonstranata.

Kada su u jednoj od ulica demonstranti raširili kopiju Ustava čiji je nacrt napravila vojska, a onda ga zapalili, dobili su aplauz građana s terasa.

Kako je preneo Gardijan, mogli su se čuti revolucionarni slogani, a jedan od učesnika je rekao da je konačno gotovo s poveljom koja bi omogućila da vojska i dalje ima mesta u parlamentu.

„Naravno, brine nas to što sada može da dođe vojska ili policija. Oni imaju oružje, a mi nemamo ništa“, rekao je.

Odjednom su dva muškarca pojurila ka masi i dali znak da su stigle snage bezbednosti, nakon čega su ljudi počeli da beže i traže zaklon.

Kada se ispostavilo da policija neće da dođe, demonstranti su se ponovo okupili i nastavili defile, ostavivši čađ na asfaltu.

U sredu posle policijskog časa u osam uveče u Jangonu su zapaljeni supermarketi koji imaju veze s vojskom.

Lokalni mediji su javili da je ubijena žena koja je živela u naselju radnika železnice preko puta jedne samousluge. Svedoci su se setili da su videli da se vojnici proteklih dana useljavaju u obližnji hotel i sklanjaju robu iz supermarketa.

Vojne kompanije i proizvodi su bojkotovani od puča. U 4.30 ujutru je došlo do još jednog požara u stambenom delu Mandalaja i tada je uništeno oko sto kuća.

Više od 520 ljudi je izgubilo život od kada je vojska svrgla liderku Aung San Su Ći 1. februara, obustavivši desetogodišnji mjanmarski eksperiment s demokratijom, pokazuju podaci koje je potvrdila Burgener Savetu bezbednosti.

Vojska je u subotu izvršila prve vazdušne napade na državu Karen u poslednjih dvadeset godina pošto je grupa pobunjenika zauzela vojnu bazu, što je probudilo strahove od oružanog konflikta u toj etnički raznolikoj zemlji.

„Okrutnost vojske je prevelika i mnogi (naoružani etnički borci) staju na stranu opozicije, povećavajući mogućnost za građanski rat razmera bez presedana“, rekla je Burgener. „Neuspeh da se spreči dalja eskalacija zverstava koštaće svet mnogo više na duge staze nego sadašnje investiranje u prevenciju, naročito mjanmarskih suseda i šireg regiona.“

Britanija je sazvala hitnu sednicu Saveta bezbednosti pošto je za vikend vojska znatno intenzivirala upotrebu smrtonosne sile nad demonstrantima. Linda Tomas-Grinfild, ambasadorka SAD u UN, rekla je da postoji mogućnost preduzimanja akcije ako se vojska ne povuče s vlasti.

„Nadamo se da će se situacija na kraju rešiti i da će se vojska vratiti u svoje kasarne i omogućiti da demokratski izabrana vlada zauzme njeno mesto“, rekla je Grinfild novinarima.

„Ali ako to ne uradi i nastavi s napadima na civile, onda moramo da razmislimo kako bismo mogli da učinimo više.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari