Mladi Evropljani gube veru u demokratuju, petina bi podržala autoritarno rukovodstvo

Ukupno 57 odsto pripadnika generacije Z u Evropi (mladi rođeni nakon sredine 1990-ih) preferira demokratiju u odnosu na bilo koji drugi oblik vlasti.

Međutim, stepen podrške se značajno razlikuje po državama — u Poljskoj iznosi samo 48 odsto, u Francuskoj i Španiji oko 51–52 odsto, dok je najviši u Nemačkoj – 71 odsto.

Više od jedne petine mladih – 21 odsto – podržalo bi autoritarno rukovodstvo pod određenim, nepreciziranim okolnostima. Ova brojka je najviša u Italiji (24 odsto), a najniža u Nemačkoj (15 odsto). U Francuskoj, Španiji i Poljskoj autoritarne ideje podržava 23 odsto ispitanika.

Skoro jedan od deset mladih nije mario za to da li je vlast demokratska ili ne, dok je još 14 odsto reklo da ne zna ili nije želelo da odgovori.

Thorsten Fas, politikolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu i jedan od autora istraživanja, izjavio je: „Kod onih koji se politički vide kao desno od centra i osećaju se ekonomski ugroženo, podrška demokratiji opada na samo jednog od troje. Demokratija je pod pritiskom — iznutra i spolja.“

Istraživanje je sprovedeno u aprilu i maju 2025. godine, a obuhvatilo je više od 6.700 mladih ljudi uzrasta od 16 do 26 godina iz Britanije, Nemačke, Francuske, Španije, Italije, Grčke i Poljske.

To je deveto godišnje istraživanje koje sprovodi institut YouGov za Tui fondaciju, koja finansira projekte namenjene mladima u Evropi.

Glavni nalazi istraživanja: 48 odsto mladih u Evropi smatra da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen, uključujući čak 61 odsto u Nemačkoj, gde je privreda u krizi, a ekstremna desnica beleži rast — delimično zahvaljujući podršci mladih birača.

Geopolitička percepcija se promenila: Samo 42 odsto ispitanika smatra da je EU među tri vodeće svetske sile.

Najviši rezultat je među Britancima (50 odsto), uprkos — ili možda zbog — Brexita. Ukupno 73 odsto mladih Britanaca žele povratak u EU, dok 47 odsto mladih Evropljana želi jače veze sa Britanijom.

Percepcija svetskih sila:83 odsto vidi SAD kao glavnog aktera, 75 odsto Kinu, 57 odsto Rusiju.

Ideološka polarizacija raste, pri čemu se mladi, kao i starije generacije, pomeraju ka političkim marginama.

Ukupno 19 odsto mladih identifikuje se kao desno orijentisani (porast u odnosu na 14 odsto u 2021), 33 odstokao centristi, 32 odsto kao levo orijentisani, 16 odsto bez ideološke identifikacije.

Rodna razlika je izražena: Žene u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji sve više se identifikuju kao progresivne, dok su mladi muškarci u Poljskoj i Grčkoj postali konzervativniji nego ranije.

Podrška za strožu imigracionu politiku porasla je sa 26 odsto (2021) na 38 odsto (2025).

Iako većina mladih podržava ostanak svojih zemalja u EU, 39 odsto smatra da EU nije naročito demokratska, a samo 6 odsto veruje da nacionalne vlade dobro funkcionišu.

Ukupno 53 odsto veruje da je EU previše zaokupljena trivijalnostima, umesto da se bavi: troškovima života, odbranom od spoljašnjih pretnji, i stvaranjem boljih uslova za privredu.

Elke Hlavatčhek, direktorka Tui fondacije, rekla je:„Evropski projekat, koji nam je decenijama donosio mir, slobodu kretanja i ekonomski napredak, sada se doživljava kao trom i neefikasan.“

Grčka omladina je najkritičnija prema EU i izražava najveću potrebu za temeljnom političkom reformom, što istraživači povezuju sa dugotrajnim posledicama evrokrize.