„Javnost nije protiv EU, već protiv obmane“: Sagovornici Danasa o istraživanju prema kom je više od 50 odsto građana Srbije protiv ulaska u EU

Glavni razlozi za ovakav ishod ovog istraživanja leže u složenim političkim okolnostima pre svega na spoljnopolitičkom planu, a posebno zbog neslaganja sa zahtevima EU koji se tiču odnosa sa Kosovom i Rusijom.

Uz to, ovo istraživanje insinuira da su građani postali zasićeni čitavim procesom evrointegracija jer ne vide konkretne pomake, a prethodna očekivanja, po ovom pitanju, nisu ispunjena.

Iako EU i dalje uživa poverenje kada je reč o ekonomskom aspektu, većina građana Srbije u Uniji ne vidi i političko savezništvo. S druge strane, značajan broj ispitanika vidi Rusiju kao političkog saveznika, najviše zbog njenog stava prema Kosovu i Republici Srpskoj, koji građani doživljavaju kao naklonjen srpskim interesima.

Takođe, oko 60 odsto ispitanih podržava ideju da se Srbija priključi grupi BRIKS, ali se razlozi za tu podršku razlikuju – neki to vide kao način da se Srbija ekonomski poveže s velikim silama poput Kine i Rusije, dok drugi veruju da bi se time ispravile istorijske nepravde ili da bi to bila simbolična kontra-EU orijentacija.

Naši sagovornici saglasni su da podrška članstvu u EU opada i da na to značajno utiču negativna medijska slika i razočaranje u pasivan odnos Evropske unije prema domaćem autoritarnom režimu. Ipak, razilaze se u tumačenju rezultata istraživanja i uzrocima tog razočaranja – dok jedni odgovornost pretežno vide u propagandi i vlasti, drugi je dele i s Briselom, uz oprez prema načinu na koji se podaci predstavljaju javnosti.

Ivan Lakićević, IFDT, kaže za Danas da već nekoliko godina unazad istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške članstvu u EU.
– To ne čudi s obzirom na vrlo negativno predstavljanje EU u srpskim medijima, pre svega pro-režimskim.

– Utisak je da aktuelna vlast nije previše zainteresovana za evrointegracije, što se odgleda u tome da zaostajemo za Crnom Gorom kada je u pitanju broj otvorenih i zatvorenih poglavlja u pregovorima sa EU, a nedavno nas je pretekla i Albanija – poručuje Lakićević.

Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, poručuje da je ovaj režim “surovom medijskom propagandom” uspeo da posvađa roditelje sa decom, a kamoli da ih ubedi da je budućnost Srbije leži u savezu sa državama drugih kontinenata sa kojima nema gotovo ništa zajedničko.

– To naravno ne abolira administraciju EU njihovog dela odgovornosti što i dalje gaje iluzije da takav režim može da bude konstruktivni partner – ističe on.

Politički analitičar Dejan Bursać, ocenjuje da rezultati ovog istraživanja, ipak, nisu nemogući.

– Nije mi to nemoguće. Znamo da biračima stranaka vlasti u Srbiji to pitanje nije visoko na agendi. Glasači desnice su protivnici ulaska u EU, dok su birači proevropskih stranaka tradicionalno evroentuzijastično opredeljeni – objašnjava on.

Međutim, naš sagovornik ističe, da usled ovih protesta taj entuzijazam opada, jer EU ne staje na stranu građanskih protesta i njihovih zahteva protiv režima koji postaje sve autoritarniji, već nastavlja da sarađuje sa tim režimom.Kada se tu podvuče crta, nije mi iznenađujuće da rezultati budu više negativni.

– S tim što to pitanje, ponavljam, nije visoko na agendi – da smo, recimo, kandidat koji je red samo članstvo u EU, rezultati bi možda bili drugačiji. Ali to je samo hipoteza – zaključuje Bursać.

Naim Leo Beširi, direktor Centra za evropske politike, poručuje da tvrdnja kako je „više od 50 odsto građana Srbije protiv članstva u EU“ nije utemeljena u stvarnim podacima, već predstavlja rezultat pogrešnog tumačenja istraživanja koje su sproveli Institut za evropske studije i agencija Lidington Research.

On naglašava da je reč o kombinovanju odgovora „sigurno ne“ i „verovatno ne“, čime se dolazi do cifre od 52,2%, ali se pritom zanemaruje veliki broj građana koji bi glasali „za“, kao i neodlučni.

– U konkretnom primeru, sabiranjem odgovora ‘sigurno ne’ i ‘verovatno ne’ dobija se cifra od 52,2%, ali se zanemaruje gotovo 40% građana koji bi glasali ‘za’, kao i više od 8% neodlučnih, što pokazuje znatno složeniju sliku od one koju su preneli neki mediji, poput lista Danas – navodi Beširi.

On ukazuje da otpor prema EU danas ne dolazi nužno iz ideoloških uverenja, već pre svega iz razočaranja u ponašanje same Unije prema političkoj situaciji u Srbiji. Građani, prema njegovim rečima, sve češće doživljavaju Evropsku uniju kao pasivnog posmatrača koji pruža podršku režimu Aleksandra Vučića, i to uprkos urušavanju vladavine prava, slobode medija i izbornog procesa.

– Građani percipiraju EU kao aktera koji pruža podršku režimu Aleksandra Vučića, koji sistematski podriva vladavinu prava, slobodu medija, izborne uslove i sarađuje sa Rusijom, čak i u jeku agresije na Ukrajinu – kaže Beširi.

Sumnju u kredibilitet istraživanja dodatno izaziva i kontekst u kojem je ono sprovedeno. Beširi podseća da je agencija Lidington Research osnovana tek krajem 2024. godine i da je u ovom slučaju radila u saradnji sa državnim Institutom za evropske studije, što, kako kaže, teško može da se zamisli bez prećutne saglasnosti vlasti.

– U tom kontekstu treba posmatrati i samo istraživanje. Agencija Lidington Research je osnovana tek u novembru 2024. godine, a na ovom projektu sarađuje sa državnim Institutom za evropske studije, što je teško zamislivo bez barem prećutne saglasnosti vladajućih struktura – ističe on.

Zbog svega navedenog, Beširi apeluje da se rezultati poput ovih tumače uz dozu opreza – ne samo zbog metodoloških pitanja, već i zbog potencijala za političku manipulaciju. Površno sabiranje odgovora, prema njegovim rečima, može da dovede do ozbiljnih pogrešnih zaključaka koji ne odražavaju stvarno stanje javnog mnjenja.

– Zato rezultate poput ovog istraživanja treba uzeti s dozom opreznosti. Ne samo zbog metodologije i konteksta, već i zbog toga što se površnim sabiranjem odgovora može izvući politički iskrivljen i opasan zaključak – zaključuje Beširi.