Foto: EPA-EFE/ARKADY BUDNITSKYPredsednik Vladimir Putin je potpisao zakon koji omogućava da ruski rezervisti budu upućeni na „specijalnu obuku“ radi zaštite kritične infrastrukture.
Neki strahuju da bi to moglo povećati ljudske resurse ruske vojske i pomoći Kremlju da pošalje više ljudi u rat u Ukrajini. Drugi pak tvrde da zakon neće imati značajan uticaj na vojsku.
The Moscow Times istražuje šta se menja novim zakonom i kako bi Rusija mogla da koristi svoje rezerviste.
Ko su rezervisti?
Putin je 2015. godine osnovao mobilizacioni rezerv – Specijalni borbeni armijski rezerv (BARS). Rezerv je otvoren za pojedince koji su prethodno služili u vojsci i potpisali poseban „rezervistički“ ugovor sa Ministarstvom odbrane.
Ove osobe, poznate kao rezervisti, vode civilni život i primaju skromnu mesečnu naknadu do 10.000 rubalja (oko 123 dolara).
Iako se ne smatraju ugovornim vojnicima, rezervisti su obavezni redovno da pohađaju vojne obuke kako bi održavali i unapređivali svoje borbene veštine. Tokom ove obuke, poslodavci rezervista dobijaju nadoknadu za odsustvo svojih zaposlenih.
Ukupan broj rezervista nije javno poznat. Aktivno regrutovanje u rezerv počelo je 2021. godine, nedugo pre ruske invazije na Ukrajinu. Tada se, prema izveštajima egzilovanog medija Meduza, veličina rezervnog sastava navodno povećala sa nekoliko hiljada na 100.000.
Tokom prvih meseci rata, mnogi rezervisti su se dobrovoljno prijavljivali da se bore u okviru takozvanih BARS bataljona, a kasnije su potpisivali vojne ugovore sa Ministarstvom odbrane.
U to vreme, pridruživanje BARS-u je takođe bila prilika da učestvuju u borbama za one koji nisu ispunjavali kriterijume Ministarstva odbrane, rekla su tri dobrovoljna vojnika The Moscow Times 2023. godine, jer su ovi bataljoni bili fleksibilniji po pitanju starosne dobi i zdravstvenih zahteva.
Zakonodavac Aleksej Žuravljev, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne Dume, izjavio je prošlog meseca za medij RTVI da je u ruskim rezervama oko 2 miliona ljudi.
Međutim, stručnjaci su doveli u pitanje ovu tvrdnju.
Broj rezervista je verovatno relativno mali, rekao je vojni analitičar Aleksej Alšanski za The Moscow Times, jer su mnogi od onih koji su bili u vojnom rezervu već otišli na front i potpisali ugovore sa Ministarstvom odbrane.
„Čak i 2022. godine, bilo je premalo članova BARS-a da bi se moglo govoriti o bilo kakvom stvarnom rezervu za rusku vojsku“, rekao je on. „Da je bilo dovoljno, vlasti ne bi morale da izlaze na ulice i gone ljude tokom mobilizacije 2022. godine“.
Dodao je da trenutna masovna kampanja za regrutovanje vojnika po ugovoru takođe ukazuje da broj rezervista opada.
Izvor u vojnom komesarijatu rekao je egzilovanom mediju Vyorstka da je Kartapolov verovatno tada pogrešno izrekao svoje tvrdnje.
Šta se menja zakonom?
Predlog zakona, koji je ubrzano prošao kroz parlament u tri čitanja u jednom danu, kaže da rezervisti „mogu biti poslati na specijalne obuke radi obezbeđenja kritično važnih objekata i druge infrastrukture od životnog značaja.“
Dokument je proguran po naređenju Kremlja, rekli su izvori iz predsedničke administracije i Državne Dume za Vjorstka.
Proceduru za sprovođenje ovih specijalnih obuka treba da utvrdi ruska vlada, navodi dokument.
Ministarstvo odbrane je reklo da se zakon odnosi samo na rezerviste i ne predviđa njihovo slanje na front ili službu van zemlje.
„Ne radi se o nikakvoj mobilizaciji“, navelo je ministarstvo.
Prema Alšanskom, sa vojne tačke gledišta, malo je smisla slati takve rezerviste na front kada su tamo već stacionirani obučeni vojnici po ugovoru.
Ipak, Putin je već prekršio svoja obećanja, uključujući i ono kada je obećao da neće koristiti vojnike po obavezi i da će na front slati samo „profesionalne vojnike“.
Šta će raditi rezervisti?
Vladimir Cimljanski, zvaničnik Generalštaba Rusije, rekao je da će rezervisti brinuti o objektima kritične infrastrukture, uključujući energetske i transportne objekte.
Rezervisti mogu obavljati takve zadatke „samo u okviru svog regiona“ i prvenstveno radi „odbrane od dronova“, dodao je.
Od ovog leta, Rusiju kontinuirano pogađaju napadi dronova na energetsku i transportnu infrastrukturu, kao i na rafinerije nafte.
Najmanje 15 regiona, uključujući Leningradsku, Nižnji Novgorod, Tambov i Jaroslavsku oblast, već je počelo sa regrutovanjem rezervista za zaštitu ovih objekata. Vlasti ističu da ti regruti neće biti slani na front.
Pored toga što zadržavaju svoje redovne plate za dane i nedelje kada obavljaju vojne dužnosti, rezervisti u Brjanskoj oblasti, koja graniči sa Ukrajinom, zarađuju mesečnu platu u rasponu od 40.000 do 99.000 rubalja (490–1.200 dolara), u zavisnosti od vojnog čina.
U Permskoj oblasti, koja je daleko od granice, mesečne isplate za rezerviste su postavljene na 4.000–7.000 rubalja (50–85 dolara).
Izvor iz jedne od najvećih ruskih naftnih i gasnih kompanija rekao je za Vyorstka da kompanijski bezbednosni tim „ne očekuje mnogo“ od rezervista.
„Čak i dodatnih 10 ljudi sa puškama bi pomoglo. Ali suštinski, samo prava vojna protivvazdušna odbrana može nas zaštititi – a malo je verovatno da ćemo to dobiti“, rekao je izvor.
Stručnjaci kažu da Kremlj verovatno planira da regrutuje dodatno osoblje koje može pojačati vojsku bez potrebe za novom talasom mobilizacije, što bi moglo izazvati široko nezadovoljstvo javnosti.
Nova legislativa može biti usmerena na one koji nisu spremni da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane, ali su otvoreni za kratkoročnu službu, rekao je advokat Aleksej Tabalov, direktor NVO za prava regruta Škola Prizivnika.
Sergej Krivenko, direktor grupe Citizen. Army. Rights, rekao je za The Moscow Times da zakon ističe probleme u regrutaciji, jer se premalo vojnika po ugovoru prijavljuje da zameni gubitke vojske.
„Zato traže dodatne opcije. Rezervisti su jedna od njih“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
