Analiza Moskovskog tajmsa: Šta stoji na putu susreta Putin – Zelenski?

Mirovni pregovori između Moskve i Kijeva iz 2022. godine su propali, dok ni obnovljeni pokušaji pregovora ranijeg ovog leta nisu doneli pomak.

Ali, tri i po godine nakon ruske invazije na Ukrajinu – koja je razorila zemlju i odnela desetine hiljada života – postavlja se pitanje: hoće li se lideri dve zaraćene strane konačno sesti za pregovarački sto?

Moskovski tajms (The Moscow Times) analizira prepreke koje bi mogle osujetiti ovaj sastanak:

Diplomatska volja

Zelenski i Putin samo jednom su se susreli licem u lice – u okviru tzv. Normandijskog formata pregovora o rešavanju sukoba u istočnoj Ukrajini, zajedno sa liderima Nemačke i Francuske, u decembru 2019. u Parizu.

Od početka invazije na Ukrajinu punog obima 2022, nisu imali nikakav direktan kontakt.

Zelenski je, nakon razgovora u Vašingtonu, izjavio da je spreman da se sastane s Putinom, ali je u četvrtak naglasio da bi do sastanka moglo doći tek nakon što saveznici Ukrajine dogovore bezbednosne garancije za Kijev – kako bi se sprečio budući ruski napad.

Pozicija Moskve, međutim, ostaje znatno manje jasna.

Kremlj još uvek nije potvrdio da su pripreme u toku, niti da bi Putin pristao na sastanak sa Zelenskim. U utorak su saopštili tek da se “razmatra mogućnost podizanja nivoa direktnih razgovora”, bez dodatnih detalja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je u sredu da je Putin tokom telefonskog razgovora s Trampom pristao da „razmisli o podizanju nivoa“ diskusija o Ukrajini.

Lavrov je takođe naglasio da bilo kakav susret između dvojice lidera mora biti pažljivo pripremljen kako bi se izbeglo dalje pogoršanje odnosa, ali je dodao da je Moskva „spremna da radi u bilo kom formatu“.

Da li će doći do sastanka Putina i Zelenskog? Mnogo prepreka i nijedna potvrda.

Ivan Stupak, savetnik ukrajinskog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost, izjavio je da, iako „u Ukrajini postoji konsenzus da rat treba zaustaviti“, ne veruje da će Rusija pristati na sastanak samo radi sastanka i da će „najverovatnije odugovlačiti ovu temu i izbegavati direktan susret sa Zelenskim“.

„Najpre mora biti urađeno mnogo papirologije, barem mora postojati razumevanje oko čega se dogovaramo… Tek tada se može planirati budući susret predsednika“, rekao je Stupak, bivši pripadnik ukrajinske službe bezbednosti, za The Moscow Times.

Još uvek nema potvrđenog datuma za mogući sastanak. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u utorak da bi ti pregovori mogli biti održani u naredne dve nedelje.

Ni mesto održavanja nije poznato, posebno jer je Putin pod poternicom Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Švajcarski ministar spoljnih poslova izjavio je da bi njegova zemlja dala imunitet Putinu ako bi došao radi mirovnih pregovora. Mađarska je takođe ponudila da bude domaćin sastanka.

Prema izveštajima, Putin je tokom razgovora s Trampom u ponedeljak predložio da se pregovori održe u Moskvi, na šta je Zelenski odgovorio: „Ne“.

Zelenski insistira da se pregovori održe na neutralnom tlu u Evropi, pri čemu se Švajcarska, Austrija i Turska vide kao prihvatljive opcije za Kijev.

Legitimitet pregovora

Iako je Zelenski 2022. potpisao dekret kojim je efektivno zabranio pregovore s Putinom, on je ipak pozvao ruskog lidera na razgovore u Istanbulu u maju.

Ukrajinski mirovni plan, koji je Kijev predstavio tokom bilateralnih pregovora u Turskoj u junu, takođe je uključivao predlog održavanja samita lidera kako bi se dogovorili ključni aspekti mirovnog sporazuma.

S druge strane, Kremlj uporno tvrdi da ne priznaje legitimitet Zelenskog, pozivajući se na činjenicu da mu je predsednički mandat istekao 2024. Ukrajina je odložila izbore zbog ratnog stanja uvedenog posle ruske invazije.

Putin je u junu rekao da nije važno „ko vodi pregovore, čak i ako je to trenutni šef kijevskog režima. Spreman sam da se sastanem, ali samo ako je to završna faza – da stavimo tačku, a ne da sedimo beskonačno i delimo teritorije“.

Dodao je: „Ali ta tačka, taj potpis, mora pripadati legitimnim vlastima. U suprotnom, doći će sledeći i sve baciti u smeće. To nije prihvatljivo – ovde se bavimo ozbiljnim stvarima. Zato ne odbijam, ali potrebno je mnogo pripremnog rada“.

Teritorijalna pitanja

Jedna od glavnih tačaka spora između Rusije i Ukrajine je status teritorija koje je Moskva okupirala i koje bi bile deo bilo kakvog mirovnog sporazuma.

Rusija trenutno kontroliše oko petinu Ukrajine, uključujući veći deo Luganske i Donjecke oblasti na istoku, kao i delove Zaporoške i Hersonske oblasti na jugu, pored poluostrva Krim, koje je anektirala još 2014.

Kijev čvrsto tvrdi da nikada neće priznati rusku okupaciju svojih teritorija.

Ove teritorije su upisane u ustave obe zemlje, što dodatno komplikuje mogućnost kompromisa.

Tramp je u ponedeljak sugerisao da bi Ukrajina morala da se odrekne Krima, i nagovestio da bi dogovor podrazumevao razmenu teritorija.

Zelenski je izjavio da će pitanje okupiranih teritorija biti tema direktnih razgovora sa Putinom.

Stanje na terenu

Mogućnost susreta Putina i Zelenskog pojavila se dok Rusija intenzivira ofanzivu duž linije fronta.

Iako su ruski napadi spori i teški, a linija fronta se nije znatno pomerila tokom tri i po godine rata, „sa vojne tačke gledišta, Rusija trenutno ima više izgleda“, rekao je Stupak.

Institut za proučavanje rata iz SAD objavio je da su ruske snage nedavno napredovale u Donjeckoj oblasti, dok su nastavile ofanzive i u Sumiju i Harkovu, kao i ograničene napade u Hersonu.

Neposredno pre razgovora Trampa i Zelenskog u Vašingtonu u ponedeljak, u ruskima napadima ubijeno je 14 ljudi širom Ukrajine, uključujući i napad na stambenu zgradu u Harkovu.

U četvrtak je Rusija lansirala stotine dronova i raketa na Ukrajinu, što je Kijev nazvao najvećim napadom od sredine jula.

Marija Snegovaja, viša saradnica Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, ocenila je da neodređena izjava Kremlja o “podizanju nivoa pregovora”, kao odgovor na konkretan predlog za sastanak Putin-Zelenski, pokazuje prave namere Moskve.

„Kremlj ponovo kupuje vreme kako bi nastavio svoju ofanzivu“, rekla je Snegovaja.