EPA/CHASIALIS VAIOSMalo ko bi porekao da je poslednjih godina došlo do udaljavanja od multilateralne saradnje.
Kako svet postaje sve više multipolaran, geopolitičke tenzije ometaju napore da se osmisle zajednička rešenja za zajedničke probleme, a rastući nacionalizam i fiskalne krize u mnogim tradicionalnim zemljama donatorima ugrožavaju institucije od kojih multilateralizam zavisi.
Kao realista, priznajem da je današnji svet opasniji od onog u kojem smo živeli ne tako davno. Ali sam takođe uveren da mogućnosti za dugoročnu globalnu saradnju i dalje postoje.
Video sam iz prve ruke da multilateralna saradnja često donosi rezultate koji se inače ne bi postigli. Moje samopouzdanje proizilazi iz mog iskustva kao predsednika Gavija, Alijanse za vakcine. Kako se moj petogodišnji mandat bliži kraju, razmišljam o tome šta je bilo u osnovi uspeha Gavija u proteklih 25 godina i šta nas ovo iskustvo može naučiti o prilagođavanju multilateralizma svetu koji se brzo menja.
Prva lekcija može zvučati jednostavno, ali se prečesto zaboravlja – uvek budite podstaknuti misijom.
Gavi postoji da bi spasavao živote i štitio zdravlje proširivanjem pristupa vakcinama u zemljama sa nižim prihodima. Upravo je ta jasnoća svrhe pomogla da se prepolovi smrtnost dece u 78 zemalja i zaštiti svakog od nas od pretnje zaraznih bolesti. Niti postoji tajna našeg uspeha. Učinili smo to ujedinjujući mnoštvo javnih i privatnih zainteresovanih strana, od kojih mnoge imaju različite interese, iza zajedničkog cilja.
Gavi je oduvek bio koalicija voljnih, okupljajući nacionalne vlade, agencije Ujedinjenih nacija, filantropije, proizvođače vakcina, inovatore, razvojne banke, istraživačke institucije i civilno društvo. Sa svojim raznovrsnim skupom veština, stručnošću i političkim uticajem, zaštitio je preko polovine dece u svetu od bolesti koje se mogu sprečiti u bilo kojoj datoj godini i pružio svetu osnovne kompetencije tokom kriza poput pandemije kovida 19, kada smo predvodili globalni odgovor na vakcinu.
U multipolarnijem svetu, biće potrebni slični pristupi kako bi se podstakao napredak u drugim oblastima gde je obezbeđivanje javnih dobara (rešavanje sukoba, obrazovanje, zdravstvena bezbednost, pravičan pristup veštačkoj inteligenciji) previše važno da bi se držalo kao talac suprotstavljene politike i sektorskih interesa.
To me vodi do druge ključne lekcije – budite podstaknuti misijom, ali vođeni zemljom.
Gavi je osnovan u duhu partnerstva, a ne paternalizma. Promovisanje nacionalne samostalnosti uvek je bilo u srži njegove misije. Zemlje plaćaju više za troškove svojih programa vakcinacije kako im se nacionalni prihodi povećavaju, sve do tačke u kojoj mogu u potpunosti da održavaju sopstvene usluge imunizacije. Neke zemlje su čak prešle sa primalaca na donore.
Ovo odgovaranje na potrebe zemalja učinilo nas je neumorno fokusiranim na inovacije. Godine 2024. Gavi je prihvatio istorijsko uvođenje vakcina protiv malarije jer smo shvatili koliko je nepravedno što je toliko zemalja, posebno u Africi, moralo toliko dugo da čeka na takav proboj.
Iste godine, Gavi je takođe pokrenuo finansijsku inovaciju, Fond za prvi odgovor, kako bi obezbedio hitno finansiranje za nabavku mpox vakcina, štedeći dragoceno vreme koje bi inače bilo izgubljeno prikupljanjem dodatnih sredstava.
Danas Gavi usmerava isti inovativni žar ka budućem uvođenju vakcina protiv tuberkuloze, najsmrtonosnije zarazne bolesti na svetu. Takođe unapređuje novu inicijativu, Afrički akcelerator proizvodnje vakcina, uz snažnu podršku Evropske unije i drugih donatora, kako bi podržao ambicije Afričke unije za regionalnu proizvodnju visoke vrednosti.
Predviđam da ćemo u godinama koje dolaze videti daleko veću ulogu i saradnju između regionalnih ekonomskih i političkih blokova kao ključnih pokretača multilateralizma.
Svakoj koaliciji je potrebno snažno upravljanje i vođstvo. Zato je Nelson Mandela izabran za prvog predsednika Gavija. Ali osigurati da interesi svake zainteresovane strane ostanu usklađeni nije jednostavan zadatak i ovaj uvid mi nije promakao kada su mi predložili tu ulogu 2020. godine. Bila mi je čast i nisam mogao a da ne primetim da Odbor Gavija ima 28 mesta, isti broj država članica čije sam interese nastojao da uskladim kada sam bio predsednik Evropske komisije.
Tokom mog mandata u Gaviju vodila me je trajna mudrost Žana Monea, vodećeg posleratnog zagovornika evropskog jedinstva: „Ništa nije moguće bez ljudi, ali ništa ne traje bez institucija.“
Gavi je zaista jedinstvena institucija. Ne samo da je širok, inkluzivan savez nacionalnih i međunarodnih, kao i javnih i privatnih entiteta; to je takođe međunarodna organizacija koja je uspela da izbegne paralizu i inerciju, za razliku od nekih velikih međuvladinih tela.
To je učinila održavajući laserski fokus na zaštiti dece – čak i u ratnim zonama gde je jedini predah od borbi dolazio od potrebe za vakcinacijom stanovništva.
Zemlje će uvek imati razloga da se ne slažu, ali ako išta može da uzdigne cilj mira iznad ekstremnih nacionalnih interesa ili ideologije, to je zaštita dece. Tokom celog svog života bio sam u srcu mnogih seizmičkih promena, od Revolucije karanfila u mom rodnom Portugalu 1970-ih do napora za unapređenje mira, pomirenja i demokratije u Evropi (za šta sam imao veliku čast da dobijem Nobelovu nagradu za mir u ime EU).
U svakom slučaju, istorijskim promenama je bio potreban katalizator, što je upravo uloga koju je Gavi odigrao u promociji javnog zdravlja.
Kako ulazimo u multipolarniji svet, pozvao bih sve da prepoznaju potrebu za više javno-privatnih partnerstava vođenih misijom, poput Gavija. Jednostavno ne postoji bolji način za rešavanje izazova našeg doba.
Autor je bivši predsednik Evropske komisije i bivši premijer Portugala. Predsednik je Upravnog odbora Gavija, Alijanse za vakcine.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
