Muškarac postao otac 200 beba: Slučaj iz Danske pokrenuo pitanje uspostavljanja registra donora sperme

Jedan od najupečatljivijih aspekata istrage bio je taj da je njegova sperma poslata u 14 zemalja i da je iz nje rođeno najmanje 197 dece.

Ovo otkriće predstavljalo je redak uvid u razmere industrije doniranja sperme, preneo je Klix.ba.

Doniranje sperme omogućava ženama da postanu majke kada to inače ne bi bilo moguće.

Zadovoljavanje te potrebe postalo je veliki biznis. Procenjuje se da će tržište u Evropi do 2033. godine vrediti više od dve milijarde funti, a Danska će biti glavni izvoznik sperme.

Zašto su neki donori sperme očevi toliko dece, šta je učinilo dansku ili takozvanu „vikinšku spermu“ toliko popularnom i da li je potrebno obuzdati ovu industriju?

BBC navodi da većina muškaraca nema dovoljno kvalitetnu spermu da postane donor, bez obzira na to koliko muškarac ima dece u tom trenutku – navode da može imati šestoro dece i opet biti neprikladan donor.

Pravila se razlikuju širom sveta, ali u Velikoj Britaniji donor mora imati između 18 i 45 godina, ne sme imati infekcije poput HIV-a i gonoreje te ne sme biti nosilac mutacija koje mogu uzrokovati genetska stanja poput cistične fibroze, te spinalne mišićne atrofije.

Sveukupno, to znači da je broj ljudi koji na kraju postanu donori sperme mali.

Međutim, mali broj donora može napraviti ogroman broj dece.

Potreban je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju, ali u svakoj ejakulaciji postoje desetine miliona spermatozoida.

Sarah Norkros, direktorka dobrotvorne organizacije Progress Educational Trust koja se bavi plodnošću i genomikom, rekla je da nedostatak donorske sperme čini je „dragocenom robom“ i da „banke sperme i klinike za plodnost maksimiziraju korišćenje dostupnih donora kako bi zadovoljile potražnju“.

Iz ovog malog broja donora, sperma nekih muškaraca je jednostavno popularnija od druge.

Donatori se ne biraju nasumično. To je sličan proces surovoj stvarnosti aplikacija za upoznavanje, kada neki muškarci pronađu mnogo više partnera od drugih.

U zavisnosti od banke sperme, možete pregledati fotografije, slušati glas donora, saznati kojim se poslom bave, proveriti njihovu visinu, težinu i još mnogo toga.

Danska je dom nekih od najvećih svetskih banaka sperme i stekla je reputaciju po proizvodnji „vikinških beba“.

Ole Shou, 71-godišnji osnivač banke sperme Cryos International, gde jedna bočica sperme od 0,5 ml košta od sto evra do više od hiljadu evra, kaže da se kultura doniranja sperme u Danskoj veoma razlikuje od drugih zemalja.

„Manje je tabua o ovim pitanjima, a mi smo altruistična populacija, mnogi donori sperme također doniraju krv“, kaže Shou.

Tvrdi da je danska sperma popularna i zbog genetike. Rekao je za BBC da su danski „geni za plave oči i plavu kosu“ recesivne osobine, što znači da moraju poticati od oba roditelja da bi se pojavili kod deteta.

Kaže da potražnja za donorskom spermom dolazi uglavnom od visokoobrazovanih žena u tridesetim godinama koje su se fokusirale na svoje karijere. One sada čine 60 posto zahteva.

Jedan aspekt istrage o donorima sperme objavljen ranije ove sedmice bio je kako je muška sperma prikupljena u Evropskoj banci sperme u Danskoj, a zatim poslata u 67 klinika za plodnost u 14 zemalja.

Nacije imaju svoja pravila o tome koliko puta se može koristiti sperma jednog muškarca. Ponekad je to povezano sa ukupnim brojem dece, dok je to ograničeno na određeni broj majki (tako da svaka porodica može imati onoliko dece u srodstvu koliko želi).

Prvobitni argument oko tih ograničenja bio je izbegavanje susreta, sklapanja veza i rađanja dece polubraće i sestara – koji nisu znali da su u srodstvu.

Ali ništa ne sprečava da se sperma istog donora koristi u Italiji i Španiji, a zatim u Nizozemskoj i Belgiji, sve dok se pravila poštuju u svakoj zemlji.

Ovo stvara okolnosti u kojima donor sperme može legalno imati veliki broja dece iako muškarac često nije svestan te činjenice.

„Mnogi primaoci, a i donori, nisu svesni da se sperma jednog donora može legalno koristiti u mnogim različitim zemljama – ovu činjenicu treba bolje objasniti““, kaže Sara Norkros, koja tvrdi da bi bilo razumno smanjiti broj dece koju jedan donor može imati.

Kao odgovor na istragu o donoru sperme koji je preneo gen koji je doveo do raka kod neke od 197 dece čiji je otac bio, zvaničnici u Belgiji pozvali su Evropsku komisiju da uspostavi evropski registar donora sperme kako bi se pratio prenos sperme preko granica.

Evropsko društvo za ljudsku reprodukciju i embriologiju takođe je predložilo ograničenje od 50 porodica po donoru širom EU.