Kako se desničarska stranka Marin Le Pen podelila na tri dela oko Rusije

Nekada među najpro-ruskim snagama u francuskoj politici, Nacionalno okupljanje je moralo da ublaži svoj stav od invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. U značajnoj promeni tona, lideri Nacionalnog okupljanja su više puta kritikovali rat predsednika Vladimira Putina.

Problem, međutim, nije nestao. Tradicionalistička stara garda stranke, koja i dalje ponavlja stavove Kremlja, sada je u borbi da oblikuje buduću spoljnu politiku Francuske, suprotstavljena novoj generaciji koja više podržava Ukrajinu.

Radi se o ideološkom sukobu sa velikim implikacijama, ne samo za Francusku već i za celokupnu evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Francuska je nuklearno naoružana članica NATO-a i predvodi napore da se obezbede postratne bezbednosne garancije za Ukrajinu – uključujući moguće mirovne snage. Administracija u Parizu naklonjenija Rusiji  nakon predsedničkih izbora 2027. mogla bi poremetiti postojeći poredak u NATO-u.

Politico je razgovarao sa šest članova Nacionalnog okupljanja koji su bliski liderima i predstavljaju obe strane spora oko Rusije.

Njihove izjave otkrivaju da krilo stranke oko 30-godišnjeg Žordana Bardele, trenutno favorita za predsedničku funkciju, vidi Rusiju kao „pretnju“ za Francusku i Evropu. Nasuprot tome, tradicionalističko krilo se slaže sa stavom Kremlja da je proširenje NATO-a na istok izazvalo rat.

Jedan francuski zvaničnik za odbranu, direktno uključen u vojnu politiku zemlje, opisao je stranku kao sada efektivno podeljenu na tri dela:

– Tradicionalno pro-rusko krilo, na čelu sa poslanikom u Evropskom parlamentu Tjeri Marjanijem;

–  Proukrajinsko, prozapadno krilo bliže Žordanu Bardeli, na čelu sa poslanikom Pjere-Romain Tione,

– Između njih, velika grupa koja ne razmišlja mnogo o ovim pitanjima oni su fundamentalno pro-ruski, ali su shvatili da to nije dobro za izbore, dodao je zvaničnik.

Mnogo će zavisiti od toga ko će na kraju biti kandidat Nacionalnog okupljanja na izborima sledeće godine. Bardela trenutno prednjači u anketama, ali Marin Le Pen se žali na izborni zabranu nakon što je osuđena za proneveru.

Ako Le Pen dobije žalbu, njeno ime će gotovo sigurno biti ponovo na listi.

Dok je Bardela oštriji prema Putinu, Le Pen dolazi iz “galske” tradicije predsednika Šarla de Gola, koji je bio neprijateljski nastrojen prema SAD i promovisao saradnju sa Sovjetskim Savezom.

Le Pen je više puta obećavala da će Francusku povući iz integrisanog komandovanja NATO-a, a još uvek nije prevazišla kontroverzu oko višemilionskog kredita iz 2014. godine od banke povezane sa Moskvom.

„Spoljna politika neće biti ista, u zavisnosti od toga da li je kandidat Žordan Bardela ili Marin Le Pen za izbore naredne godine. Marin je potpuno u galskoj tradiciji, dok je Žordan više na galsko-atlantskoj liniji“, rekao je jedan visoko pozicionirani član Nacionalnog okupljanja, kome je omogućena anonimnost da slobodno govori o unutrašnjoj dinamici stranke.

Rebrendiranje Bardele

Za Nacionalno okupljanje, ublažavanje retorike prema Kremlju bilo je ključni stub strategije da stranka uđe u politički mainstream.

Cilj je bio da se privuče širi krug birača, istovremeno jačajući kredibilitet stranke. Delimično zbog toga, stranka je 2023. godine prikazala javno otplatu svog veoma kontroverznog kredita od banke povezane sa Rusijom.

Rat Rusije u Ukrajini ubrzao je očiglednu promenu stava ekstremno desničarske stranke.

„Osudio sam, i Nacionalno okupljanje je osudilo, bez i najmanje sumnje, agresiju Rusije na Ukrajinu“, rekao je Bardela prošlog meseca za BBC.

Međutim, ukupan stav stranke i dalje je u najboljem slučaju nejasan, posebno kada je reč o spremnosti da se suoči sa Moskvom. Prošle godine, poslanici Nacionalnog okupljanja u Evropskom parlamentu suzdržali su se od glasanja o rezolucijama o Rusiji i Ukrajini, dok su u Parizu, poslanici ekstremne desnice takođe suzdržani na simboličkom glasanju u Nacionalnoj skupštini o vojnim i političkim podrškama Kijevu.

Podrška Bardele Ukrajini ima jasna ograničenja. On se izjasnio protiv slanja raketa velikog dometa u Kijev i protiv raspoređivanja francuskih trupa u posleratnoj Ukrajini osim ako ne postoji mandat Ujedinjenih nacija.

„Od 2022. godine, Marin Le Pen i Bardela su značajno ublažili prethodnu prorusku retoriku. Ona je gotovo postala nečujna“, rekao je Olivije Šmit, šef istraživanja Instituta za vojne operacije pri Kraljevskoj danskoj odbrambenoj školi.

„Žordan Bardela je verovatno otišao najdalje u ovoj promeni tona, jer nema isti pro-ruski krug saradnika kao Marin Le Pen. Ova promena je svakako taktička, pošto velika većina francuskog stanovništva podržava Ukrajinu protiv Rusije, ali njena održivost je upitna“, dodao je.

Bardela, poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik stranke od 2021, postao je lice promene u Nacionalnom okupljanju. U intervjuu za francuski list L’Opinion 2023. godine rekao je da postoji „kolektivna naivnost“ prema namerama Putina.

U decembru su zakonodavci Nacionalnog okupljanja odobrilI povećanje francuskog vojnog budžeta, koje je delimično predstavljeno kao način da se suoče sa potencijalnim ratom između NATO-a i Rusije.

„U debatama o zakonu o vojnim programima, Nacionalno okupljanje je podržalo promenu formata oružanih snaga, delimično zbog pretnje koju predstavlja Rusija i neželjene hipoteze sukoba visokog intenziteta sa Rusijom“, rekao je Tionij, jedan od Bardellinih bliskih savetnika za odbrambenu politiku.

„Ono što ne prihvatamo je da se ovaj šok predstavi kao neizbežan, dok bismo zapravo trebali raditi na tome kako da ga izbegnemo.“

Međutim, za razliku od francuskog predsednika Emmanuela Macrona, čak ni pro-Ukrajinska krila Nacionalnog okupljanja ne kvalifikuju Moskvu kao „egzistencijalnu pretnju“ za Francusku.

Tione je, međutim, istakao da je Marjanijev tvrdi pro-ruski stav izolovan.

„Po ovom pitanju (Rusije), Mariani ima lično mišljenje koje ne predstavlja celu stranku“, rekao je.

Mariani je putovao na Krim nakon što ga je Rusija anektovala ilegalno i rekao je nakon ruske invazije na Ukrajinu da su obe strane „provocirale“ rat. I danas se pojavljuje u ruskim medijima, gde je nedavno sugerisao da i Makron i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski imaju interes da rat traje.

„Stav stranke osporava ideju da Rusija predstavlja ‘egzistencijalnu’ pretnju za Francusku, kao što islamizam čini, ali potvrđuje da ona zaista predstavlja višedimenzionalnu pretnju“, naglasio je Tione.

Stare navike teško umiru

Uprkos pokušaju Bardele da se rebrendira stranka, stara garda i dalje ima uticaj unutar ekstremno desničarske stranke, a članovi neprijateljskiji prema Kremlju nisu marginalizovani.

Patris Hubert, koji je bio ključna osoba stranke u Moskvi tokom 2010-ih, kada se stranka još zvala Nacionalni front, postavljen je za generalnog direktora prošle jeseni.

Uprkos svojoj pro-Kremlj retorici, Mariani je takođe imenovan za kandidata stranke za gradonačelnika Pariza i potpuno je jasan u vezi svoje strateške pozicije.

„Istorijski stav Nacionalnog okupljanja i dalje je nepristajanje na NATO i Evropu, bez evropske vojske“, rekao je on za Politico.

„Pro-ruske mreže Nacionalnog okupljanja dugo su strukturisane i verovatno će dugo opstati“, rekao je Šmit sa Kraljevske danske odbrambene škole.

Što se tiče NATO-a, stav stranke je fleksibilan. Dok je izlazak iz integrisanog komandnog sistema još na dnevnom redu, Tione je obećao da Francuska, pod vođstvom njegove stranke, ne bi naglo povukla svoje prisustvo iz vojnog saveza.

„Povlačenje iz integrisanog komandovanja NATO-a ne bi bilo haotično, i ne bi se dovodilo u pitanje Francusko opredeljenje prema saveznicima niti član 5“, rekao je, misleći na prisustvo francuskih trupa u zemljama na prvoj liniji poput Estonije i Rumunije.

Što se tiče raspoređivanja francuskih trupa u posleratnoj Ukrajini, „Marin Le Pen je već rekla da bi samo učešće pod mandatom UN-a bilo prihvatljivo“, naglasio je Renaud Labaje, generalni sekretar stranke u Nacionalnoj skupštini.

„Ako bi to bilo pod mandatom NATO-a, ne možemo to razmatrati. To bi bilo kao da mašemo crvenom zastavom pred Rusijom, i to je jedan od faktora koji je pokrenuo konflikt“.

Tokom prošle godine, poslanici Nacionalnog okupljanja redovno su optuživali Makrona za ratobornost i za to da koristi rat u Ukrajini kako bi zamaskirao unutrašnje probleme.

U decembru, za razliku od većine drugih poslanika, Le Pen je jedva spomenula Rusiju u govoru o francuskim vojnim troškovima i međunarodnom kontekstu – umesto toga, kritikovala je Evropsku komisiju zbog navodne težnje za većom kontrolom nad nacionalnom odbranom.

„Ovim govorom“, rekao je drugi francuski zvaničnik za odbranu, „videli smo da je glavni neprijatelj Le Penove Evropa, a ne Rusija“.