Zvicer, Mijailović, Stanković…: Ovo su najtraženiji begunci u Evropi

Među najnovijim poternicama našla se i četrdesetpetogodišnja Austrijanka Mariana Mijailović, koja je poreklom iz Srbije. Svoje žrtve je zastrašivala tako što im je govorila da su pod opasnim kletvama i da im prete razne nesreće, koje ona svojim ritualom može da spreči.

Ona je nudila „rituale čišćenja“, kojima se otklanjaju bolesti, u nekim slučajevim čak i smrt, sprečavaju nesreće i slično. Za ove usluge je tražila gotovinu, zlato i druge dragocenosti, a delovala je u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj.

Osim Mariane, na listi su se našle još dve žene, jedna iz Slovenije – Smerekar Melisa i jedna iz Slovačke – Zamečnikova Eva.

Za Melisom se traga od juna ove godine jer se smatra da je još 2021. kidnapovala maloletno lice, njenu ćerku, Juliju Pogačar. Od tad im se gubi svaki trag i sumnja se da su van države. Otac Peter ima puno starateljstvo nad Julijom i za informaciju koja bi mogla da ga dovede do nje nudi 10.000 evra.

Melisa Smrekar je od 2013. godine u kontaktu s Lanom Praner, vođom sekte “Lana Praner z Gospodi”, za koju otac smatra da bi mogla da zna gde se njih dve nalaze, navodi otac na sajtu „Find my daughter Julija“, na kome se nalaze detaljne informacije o kidnapovanju i fotografije.

Eva je prema optužnici 15. januara 2014. naručila ubistvo svog supruga i za to je navodno želela da plati 50.000 evra. Međutim, izvršilac ubistva obratio se policiji i postao zaštićeni svedok (krunski svedok).

Dan planiranog ubistva bio je 24. januar 2014. Planirala je da supruga proglasi nestalim posle dve godine, kako bi dobila ostatak njihove kuće. Prema iskazu tog svedoka, jedan od razloga zbog kojih je želela da se reši supruga bio je i taj što nije više želela da “izdržava svog muža”.

Njena poternica je objavljena 2021. i osuđena je na osam godina zatvora.

Radomir Cvijanović, državljanin Slovenije, bosanskog porekla osumnjičen je za učešće u najvećoj pljački banke u Sloveniji, odnosno za provalu u sefove SKB banke u Ljubljani, koja se dogodila u noći između 31. oktobra i 1. novembra 2005.

Grupa izvršilaca provalila je u 428 bankarskih sefova i vlasnicima nanela značajnu materijalnu štetu. Cvijanović je još uvek je u bekstvu i smatra se opasnom osobom.

Na listi su se našla i dva Hrvata – Vladimir Vaclavek, koji je počinio zločin ubistva još 2001, kada je imao 20 godina, i Tomislav Drmić koji je optužen za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nezakonitu proizvodnju i promet opojnih droga, i nedozvoljeno posedovanje, izradu i nabavku oružja i eksplozivnih materija. Smatra se da je opasan, nasilan i naoružan.

Nikola Stanković se traži u Mađarskoj zbog trgovine drogom i ubistva. Prema saznanjima, Stanković je između 2018. i 2025. godine imao vodeću ulogu u međunarodnoj kriminalnoj organizaciji koja se bavila trgovinom drogom. Njegov glavni zadatak bio je nabavka narkotika i njihov transport u Mađarsku i kupcima. Grupa je koristila aplikacije za šifrovanu komunikaciju radi održavanja tajnosti.

Tokom ovog perioda, kriminalna organizacija je transportovala najmanje 4 822 kg marihuane, 114 kg kokaina, kao i amfetaminsko ulje, ketamin i druge droge u Mađarsku, što je višestruko premašilo količine definisane zakonom kao značajne.

Stanković je 2018. navodno odlučio da se jedan mađarski državljanin ubije zbog spora oko plaćanja i dao je naređenja unutar organizacije da se ubistvo izvrši. Ubistvo je izvršeno 20. septembra 2018.

Među imenima koja poslednjih meseci dominiraju izveštajima evropskih policijskih agencija našlo se i ime Radoja Zvicera, osumnjičenog za organizovanje šverca velike količine kokaina u Austriju.

Zvicer se sumnjiči da je, kao vodeći član kriminalne organizacije – Kavačkog klana, uvezao 83 kg kokaina (sa najmanje 60,9 odsto čistog sadržaja) iz drugih zemalja u Austriju. Doprineo je organizovanjem putovanja za krijumčarenje zajedno sa saučesnicima. On je, sumnja se, organizovao isporuku narkotika primaocima koji su drogu prodavali u Beču u njegovo ime.

Trinaestočlanu Zvicerovu grupu crnogorski tužioci istražuju zbog organizacije ubistva Rista Mijanovića, člana Škaljarskog klana, u novembru 2020. godine.

U međuvremenu ga je Viši sud u Novom Sadu osudio na dve i po godine zatvora zbog posedovanja lažnog pasoša, ali u odsustvu.
To je do danas jedini postupak u Srbiji protiv Zvicera, koga su srpske vlasti i provladini mediji često javno optuživali da planira atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prenosi Bi-Bi-Si.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u junu 2024. izjavila kako je Vučić je „jedina brana mafiji, a oni ga udaraju preko medija“.

Ivica Dači. ministar unutrašnjih poslova, naveo je da je to što je Zvicer na slobodi „velika pretnja po Vučića“.

„Ja mu poručujem, naći ćemo te bilo gde na svetu”, izjavio je Vučić još 2021. godine.

Jedan od mlađih sa liste jeste dvadesedevetogodišnji Ukrajinac koji je tražen u Francuskoj – Volodimir Viktorovič Timošćuk, osumnjičen za sajber napade.

Između 2018. i 2020. godine, Timošćuk i njegovi saučesnici učestvovali su u širenju virusa LOCKERGOGA, Nefilim i MegaCortex, na stotine kompanija širom sveta, uključujući 250 kompanija u SAD. Napadi su onemogućili normalno poslovanje žrtava, koje su bile primorane da plaćaju otkupninu kako bi povratile kontrolu nad svojim sistemima.

Procene ukazuju da su aktivnosti grupe izazvale štetu veću od 18 milijardi dolara globalno. Sajber-istrage nadležnih organa još uvek traju, dok se osumnjičeni nalazi u bekstvu.

Timošćuk se nalazi i na listi najtraženijih FBI-ja.

Američki Stejt department, kroz program za nagrade za transnacionalni organizovani kriminal (TOCRP), nudi nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje vode do hapšenja i/ili osude Timošćuka.

Za informacije koje vode do hapšenja ili osude drugih ključnih lidera nudi se dodatna nagrada do 1 miliona dolara.