Nakon presude suda u Francuskoj: Hoće li se Marin Le Pen povući u tišini ili će spaliti mostove?

Ono što izabere imaće veliki uticaj na politiku zemlje u narednim godinama i šire, piše Politico. I bez obzira na put koji izabere, on će biti pun rizika i komplikacija.

Ukoliko njena žalba na presudu ne uspe, čeka je četiri godine zatvora – od kojih će dve biti uslovne, a dve će služiti pod kućnim pritvorom.

Ona bi mogla da odluči da se povuče i omogući lideru njene stranke Nacionalno okupljanje Žordanu Bardeli (29) da osvoji podršku do sledećih predsedničkih izbora.

Ali, da li bi takav neiskusan kandidat na čelu stranke umanji šanse da Nacionalno okupljanje osvoji predsedništvo na izborima 2027. godine? I da li bi njeno skromno povlačenje moglo da uništi politički kapital koji bi presuda mogla da donese?

Ili bi mogla čvrsto da stane na svoje noge i pokre ogromnu političku ofanzivu, da jednom rukom osudi francuski pravosudni sistem, a drugom sruši vladu?

Već sada, Le Pen i njeni saveznici nazivaju sudsku odluku demokratskim skandalom, što sugeriše da se neće pomiriti sa presudom.

„Večeras, milioni Francuza su ogorčeni do nesagledivih razmera jer su videli da su u Francuskoj, zemlji ljudskih prava, sudije primenile prakse za koje se verovalo da su karakteristične za autoritarne režime“, rekla je Le Pen u intervjuu za TF1 u ponedeljak.

Le Pen je jedno od najprepoznatljivijih i najpopularnijih lica u francuskoj politici. Njena stranka je najveća u francuskom parlamentu i osvojila je najveći udeo glasova na prošlogodišnjim izborima za Evropski parlament.

Vlada, koju vodi centristički premijer Fransoa Bajro, ima krhku kontrolu nad vlašću.

Desničarska stranka mogla bi da pokrene pitanje poverenja u vladu zbog energetske politike. To bi moglo da se ostvari ako se ostale opozicione stranke – potrebna je podrška levice – odluče da glasaju za. Inače, Nacionalno okupljanje se od pokušaja rušenja vlade uzdržava otkako je Bajru imenovan za premijera u decembru.

Le Pen, koja je napustila sudnicu pre nego što je presuda bila izrečena, mogla bi da odluči da preuzme taktiku koju je koristio američki predsednik Donald Tramp. On je, podsetimo, vodio kampanju protiv pravnih postupaka pokrenutih protiv njega.

Francuska političarka bi mogla da predstavi odluku kao političku osvetu levice i da pokuša da podstakne svoje pristalice da vode kampanju protiv političkog establišmenta. Time bi ponovila izjave koje je u ponedeljak izneo Trampov saveznik, milijarder Ilon Mask, koji je rekao: „Kada radikalna levica ne može da pobedi putem demokratskog glasanja, zloupotrebljava pravni sistem kako bi zatvorila svoje protivnike“.

Iako Nacionalno okupljanje ima korene u ekstremno desničarskom rasizmu i antisemitizmu, Le Pen se borila da proširi svoju izbornu bazu. Uvek je govorila da će nastojati da podrži institucije Francuske, ali sada „bomba“ od ponedeljka, odnosno presuda, menja sve.

Presuda bi takođe mogla da podstakne talas nezadovoljstva u zemlji čiji su birači već frustrirani.

U objavi na mreži X, Bardela je osudio sudsku presudu kao napad na podelu vlasti u Francuskoj, nepravednu kaznu koja je ravna egzekuciji demokratije.

Njegov hashtag #IsupportMarine i poziv na „narodnu, mirnu mobilizaciju“ pokazuju da će Le Pen usvojiti Trampov stav prema presudi i osuditi pravosudni sistem.

Većina ključnih figura Nacionalnog okupljanja obožava Le Pen, koju u privatnim razgovorima nazivaju „šefica“.

Bardela je prvi u redu da zameni Le Pen kao predsednički kandidat desnice, ali mnogi sumnjaju u njegovu sposobnost da preuzme mantiju od svoje mentorke i ujedini stranku koja je odana porodici Le Pen.

Bardela teško može da se pohvali istom političkom karijerom i težinom. Nedavni kiksevi, kao što je neuspešan put u Vašington na desničarsku Konferenciju konzervativnih političkih aktera (CPAC), kao i njegov nedostatak političkog iskustva privući će veliku pažnju ako odluči da se kandiduje.

Do sada je uspeh Bardele često pripisivan njegovoj bliskosti sa Le Pen – njegov šarm i mladost u kontrastu su sa njenom ozbiljnijom ličnošću i iskustvom. Mnogi posmatrači sumnjaju da bi on mogao da se izdvoji od drugih glavnih desničarskih kandidata, poput ministra unutrašnjih poslova Bruna Retajoa.

Retajo bi mogao da se distancira od vlade kako bi ubrzao svoju kandidaturu i pridobio glasove birača Le Pen. To bi moglo da se desi ako Le Pen započne dugotrajan proces pranja ljage sa svog imena.

U anketi Ifop-a objavljenoj u nedelju, Bardela bi dobio sličan udeo glasova kao Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora 2027, ali je ispod svoje mentorke u hipotetičkom drugom krugu protiv kandidata centra.

Usred nepredvidivosti koja danas obuzima francusku politiku, jedno je sada gotovo sigurno: Ni Makron niti Le Pen, dvoje najvažnijih političara u Francuskoj, neće se kandidovati za predsednika 2027.

Teoretski postoji mogući put za povratak Marin Le Pen – ako uspešno dobije žalbu pre roka za prijavu svoje kandidature za predsedničke izbore, što je prema mišljenju francuskih pravnih stručnjaka teško za očekivati, piše Gardijan.

Šansa Marin Le Pen za trku za predsedništvo verovatno je nestala, što možda znači početak kraja političke karijere u kojoj je uspela da održi svoje radikalno desničarske stavove prema imigraciji, dok je istovremeno ubedila birače da je prijatnija opcija od svog pokojnog oca Žan Mari le Pena.

Nije presedan

Dok je politička zabrana za Le Penovu među najznačajnijim takvim presudama nedavno izrečenim u Francuskoj, to nije presedan.

Bivši predsednik Žak Širak osuđen je na dve godine uslovne kazne u slučaju korupcije 2011. godine. Bivšem predsedniku Nikoli Sarkoziju je 2023. zabranjeno obavljanje javnih funkcija na tri godine.

A 2004. Alanu Žipeu, za koga se očekivalo da će biti predsednički kandidat desnog centra, zabranjena je javna funkcija zbog skandala u vezi sa finansiranjem partija iz 1980-ih.

„Ironija je u tome što je Le Pen podržala zakon po kojem je sada nekompetentna za kandidaturu“, piše dopisnik Gardijana iza Pariza.